Ponovo se traži domaćinstvo koje su izabrale laste: Pobedniku vredna nagrada

Autor: 021.rs

Info

21.05.2024.

12:45

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) osmi put sa ponosom organizuje takmičenje "Domaćinstvo koje su izabrale laste" koje traje do 30. maja 2024 godine.

Ponovo se traži domaćinstvo koje su izabrale laste: Pobedniku vredna nagrada

Foto: Pixabay

U fokusu ovog takmičenja su vredni domaćini i seoska domaćinstva koja u svojim štalama, pod strehama i u pomoćnim objektima imaju gnezda seoskih lasta.

Domaćinstvo sa najvećim brojem aktivnih gnezda seoskih lasti biće nagrađeno tonom kukuruza, a ostali učesnici su u mogućnosti da osvoje sadnice voća.

"Recept za brojna gnezda lasta se potvrđuje iz godine u godinu: štale sa drvenim tavanicama u kojima ima životinja, najčešće krava, otvorena vrata i prozori, domaćini koji ne zaprašuju protiv insekata. Na takmičenje se uvek prijavljivalo preko 100 domaćinstava, a rekordan broj gnezda smo izbrojali 2021. u Sremskim Karlovcima - čak 101", pojašnjava Vilmoš Barkoci iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koordinator ovog takmičenja.

U takmičenju mogu učestvovati domaćinstva koja imaju minimum jedno aktivno gnezdo seoskih lasta. Aktivno gnezdo znači da su u njemu mladunci. Objekti moraju biti u vlasništvu jedne porodice. Zadruge, poljoprivredni kombinati i preduzeća ne mogu da učestvuju.

Kao i svake godine domaćinstvo sa najvećim brojem gnezda biće nagrađeno tonom kukuruza, a svi ostali učesnici ulaze u bubanj i u okviru kategorije "Srećno gnezdo" imaće priliku da osvoje vaučer za kupovinu sadnica voće u iznosu od 12.000 dinara.

Prijave su otvorene do 30. maja u 12h putem prijavnog formulara na sajtu pticesrbije.rs. Nakon što stručni žiri obiđe domaćinstva sa najvećim brojem gnezda, pobednici obe kategorije će biti proglašeni drugog vikenda juna na društvenim mrežama DZPPS-a.

Laste od vajkada prati epitet "vesnika proleća" jer se njihov povratak sa zimovališta krajem marta poklapao sa početkom proleća. Međutim, tako jasni obrasci u prirodi prestaju da postoje.

Na osnovu prisutnosti i ponašanja lasti danas više možemo saznati kako svojim aktivnostima negativno utičemo na prirodu.

Nagli razvoj intenzivne poljoprivrede koji počinje sredinom prošlog veka ima negativan uticaj na 74% globalno ugroženih vrsta, među kojima su i laste. Savremeni načini gradnje ne ostavljaju mogućnost lastama da grade svoja gnezda od blata, a masovna upotreba neselektivnih insekticida koji ubijaju različite vrste insekata ostavljaju laste bez hrane ili im neretko uzrokuju trovanje. Situaciju dodatno pogoršavaju klimatske promene koje izmenom vremenskih obrazaca utiču na celokupan biodiverzitet: nepovoljni uslovi dovode do smanjenja aktivnosti insekata u ključnim periodima gneždenja i time negativno utiču na uspešnost gnežđenja seoskih lasti.

Ovo su samo neki od razloga zašto DZPPS organizuje "Domaćinstvo koje su izabrale laste", takmičenje koje podržava seoska domaćinstva i domaćine širom Srbije koji svoj prostor dele sa lastama.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

laste Društvo za zaštitu i pručavanje ptica Srbije

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Bravo

21.05.2024 • 14:18

Za ideju

Našu kuću koja građena 1970. smo kupili pre dve godine najviše zbog činjenice da je na njoj 12 gnezda u kojima su bile laste. Nama je to značilo mnogo, jer koga laste odaberu mora biti srećnik. Došle su i ovog proleća. Kuća nema termoizolaciju sa te strane da im ne bi pokvarili gnezda i oterali ih. Možda smo ludi, ali divno ih je slušati i gledati.

11 0 +11
Deks

21.05.2024 • 13:45

Svaka čast porodicama kod kojih se laste gnezde kao i organizatorima ove manifestacije. Kao dete sam viđao mnogo lastinih gnezda u okolini a danas su ona postala prava retkost. Inače kod nas su zastupljene dve vrste lasti - seoska lasta (Hirundo rustica) koja je prikazana na slici i gradska lasta (Delichon urbicum) koja je crno-bele boje. Nedovoljno pažnje posvećujemo našim pticama, kako u divljini tako i onima koje se gnezde blizu čoveka. Na primer pticu čarobnog peva - slavuja čujemo sve ređe u našim naseljima jer se olako uništava svaki zeleni prostor. Čak i najmanja zelena oaza u urbanim prostorima uključujući i one koje deluju zapušteno može biti dom za mnoge divne ptice pa o tome treba voditi računa kada se odlučuje o preuređenju naselja.

17 0 +17

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.