VIDEO: Ko je Tomo Buzov? Čovek koji nije mogao da ćuti pred zločincima u Štrpcima
Kratkometražni film hrvatskog reditelja Nebojše Slijepčevića "Čovek koji nije mogao da ćuti", koji govori o zločinu u Štrpcima 1993. godine, osvojio je Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu.
Nagrada za Slijepčevića je ujedno i prva Zlatna palma za neki film iz Hrvatske od osamostaljenja.
Vojna grupa "Osvetnici" koju je predvodio Milan Lukić, a koja je delovala u okviru Vojske Republike Srpske, otela je 20 putnika nesrpske nacionalnosti iz voza u Štrpcima u Bosni i Hercegovini, jednoj od stanica na relaciji za Podgoricu, i kasnije ih ubila.
Od nekoliko stotina putnika u vozu suprotstavio im se samo penzionisani oficir Tomo Buzov, kog su takođe streljali.
Ko je Tomo Buzov?
Tomo Buzov je bio kapetan prve klase Jugoslovenske narodne armije. On je te 1993. išao u posetu sinu Darku u Podgoricu, gde je služio vojsku.
Jedini je pokušao da spreli izvođenje Bošnjaka iz voza i zato je ubijen. Njegovi posmrtni ostaci nisu nikada pronađeni.
Darko Buzov je ispričao za BIRN da je trebalo da je krene kući, ali da njegov otac nije mogao da sačeka dva dana i krenuo je vozom ka sinu. Voz 671 iz Beograda do Podgorice obično nije stajao u Štrpcima, ali je taj put voz zaustavljen i na toj stanici.
Darko Buzov se prisetio da je voz kasnio šest sati i da su putnici bili vidno uznemireni kad je stigao. Međutim, njegovog oca nije bilo među njima.
Darko celu noć nije imao nikakvu informaciju o tome gde mu je otac, dok mu sledećeg jutra Rifat Rastoder, tad novinar, kasnije visoki zvaničnik iz Crne Gore, nije rekao da su neki putnici oteti iz voza tokom putovanja.
Darko Buzov je kasnio saznao da se njegov otac suprotstavio zločincima. On se usprotivio kada su Lukićevi vojnici počeli da izvode ljude iz voza, a Buzov je pokušao da zaštiti mladić iz kupea.
"Oni (paramilitarci) su ušli u kupe gde je moj otac sedeo i sedeo je taj neki momak iz Bara, i on (jedan od paramilitaraca) je prozvao dvojicu iz tog kupea, tog momka i još jednog čoveka", ispričao je Buzov za BIRN.
Tada ih je, kako navodi, njegov otac pitao: "'Čija ste vi vojska', gde su oni rekli 'sedite dole', na šta je on rekao 'ja sam oficir', a oni su mu odgovorili 'u redu, Vas niko ne dira, samo sedite'".
Paramilitarac koji je prozivao ljude i terao ih da ustanu, izašao je iz kupea. Ušli su neki drugi i rekli: "Ajde vi koji ste ustali, izađite napolje".
"Onda je moj otac tom momku (iz Bara) rekao da sedne i moj otac je ustao umesto njega", kazao je njegov sin. Tada je paramilitarac izveo Buzova iz voza "zato što je mislio da je moj otac prozvan".
Ističe da su mnogi ljudi rekli da je ovaj čin njegovog oca herojski, ali da je to zapravo "čin roditelja, ništa više, on je u tom trenutku reagovao kao otac sina".
"Ta neka sprega roditelja i dece koja je bila – institucija porodice pa se gleda i tuđe dete, ne samo svoje, danas toga nema više, na štetu", rekao je za BIRN Darko Buzov.
U znak sećanja na Tomu Buzova postavljen je spomen ploča na Bulevaru Milutina Milankovića u Beogradu, gde je nastradali živeo.
Zločin
Prve verodostojnije informacije o incidentu u Štrpcima obelodanjene su na suđenju jednom od pripadnika jedinice "Osvetnici", Nebojši Ranisavljeviću, koje je počelo u Crnoj Gori 1998. godine, objavio je BIRN.
Postalo je jasno da su putnici, najmanje još jednom prethodno, oteti sa stanice Štrpci, 12. februara 1993. godine, kada je iz dva voza odvedeno ukupno 11 putnika.
Otkriveno je i da je Mitar Mandić, jedan od direktora Javnog železničkog saobraćajnog preduzeća Beograd, u poverljivoj belešci rekao prvom čoveku preduzeća da je 28. januara 1993. godine obavešten da će "pripadnici srpske vojske opštine Rudo (u BiH) izvršiti zaustavljanje voza i odvođenje putnika".
"Čitava akcija odvijala bi se na delu pruge Beograd – Bar koja prolazi kroz Bosnu i Hercegovinu", naveo je Mandić.
Prema presudama na suđenjima u Crnoj Gori i BiH, ali i optužnici u sudskom procesu koji se odvija u Srbiji za otmice i ubistva u Štrpcima, počinioci su svoje zarobljenike ukrcali u vojni kamion i odvezli u obližnju školu u selu Prelovo.
Tu su zarobljenici pretučeni, a potom im je naređeno da skinu odeću, te su im oduzeli novac i druge vrednosti.
Imajući na sebi samo donji veš, sa rukama vezanim na leđima, žrtve su potom odvezene u spaljenu kuću u selu Musići, gde su ubijane u grupama po dvoje ili troje. Dve žrtve su ubijene u pokušaju bega.
Pročitaj još
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Ko smišlja ovih 10 pitanja?
22.01.2025.•
7
Kviz znanja 021.rs stiže i ove srede pred vas.
Pritvor za troje odgovornih u staračkom domu u Barajevu
22.01.2025.•
0
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana za troje odgovornih u staračkom domu u Barajevu koji su osumnjičeni za nepoštovanje propisa usled čega je izbio požar.
Sindikat kulture u četvrtak obustavlja rad na jedan sat, a u petak potpuno
22.01.2025.•
1
Republički odbor Samostalnog sindikata kulture doneo je odluku da u četvrtak obustavi rad na jedan sat, a u petak, 24. januara, da sprovede totalnu obustavu rada.
Pretio zaposlenima u beogradskoj školi
22.01.2025.•
1
U hol OŠ "Branko Ćopić" na Vidikovcu u popodnevnim satima ušao je muškarac koji se predstavio kao roditelj, preteći zaposlenima, nakon čega je došla policijska patrola i odvezla ga.
Požar u Barajevu izazvala cigareta ili upaljač, troje osumnjičeno za nepoštovanje propisa
22.01.2025.•
0
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da je do požara u Domu "Ivanović" u opštini Barajevo došlo zbog žara cigarete ili otvorenog plamena upaljača.
Tabloidi morali da obrišu više od 100 tekstova: Zbog laži, širenja mržnje i targetiranja studenata
22.01.2025.•
5
Tokom studentskih blokada, prorežimski tabloidi su morali da uklone više od 100 tekstova u kojima su iznosili informacije bez dokaza ili širili govor mržnje prema učesnicima blokada i protesta.
Policija u Beogradu celu noć ispitivala strance, predstavnike NVO, ujutro su deportovani
22.01.2025.•
15
Pet hrvatskih državljanki, predstavnica nevladinih organizacija koje su učestvovali na radionicama Erste Štiftunga u Beogradu, provele su dobar deo noći u beogradskoj policiji.
VIDEO: Čovek iskočio kroz prozor stana i motkom nasrnuo na učenike
22.01.2025.•
10
Učenici Grafičko-medijske škole u Beogradu objavili su snimak na kom se vidi kako je na njih nasrnuo čovek sa drvenom motkom u rukama.
AFP o "generalnom štrajku": Najveći pokret nezadovoljstva koji je Srbija videla poslednjih godina
22.01.2025.•
1
Agencija Frans pres danas je prenela vest o pozivu studenata, koji nedeljama protestuju u Srbiji zbog korupcije, na generalni štrajk u petak.
.jpg "Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra")
Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra
22.01.2025.•
3
Tragedija u domu za stare u Barajevu upućuje na neadekvatno institucionalno postupanje i propuste, kažu iz Inicijative za unapređenje stanja u sistemu socijalne zaštite.
Mreža organizacija za decu Srbije: Pretnje prosvetnim radnicima povećavaju tenzije u društvu
22.01.2025.•
0
Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) ocenila je danas da "pretnje primenom represivnih mera protiv nastavnika i učenika zbog obustave nastave, ne doprinose ostvarivanju prava na obrazovanje".
.jpg "Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji")
Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji
22.01.2025.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas kako su joj sindikati u Elektroprivredi Srbije (EPS) potvrdili da nema govora o štrajku zaposlenih u EPS.
Sindikat u RTS-u zahteva emitovanje preciznih izveštaja sa studentskih protesta
22.01.2025.•
6
Sindikat radnika produkcije i tehnike zaposlenih na RTS-u zahteva emitovanje izveštaja sa studentskih protesta u informativnim emisijama i učešće predstavnika protesta u programu ove kuće.
Dijana Hrkalović osuđena na 16 meseci zatvora
22.01.2025.•
66
Bivša državna sekretarka u MUP-u osuđena je zbog zloupotrebe uticaja na 16 meseci zatvora, u šta se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.
Školska godina bi mogla da bude produžena
22.01.2025.•
28
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je da bi školska godina mogla da bude produžena.
Studenti u blokadi pozvali na generalni štrajk u petak
22.01.2025.•
41
Studenti u Srbiji koji učestvuju u blokadi fakulteta pozvali su građane da se u petak, 24. januara, pridruže generalnom štrajku.
Ministarstvo: U Srbiji nema sumnje na zarazne bolesti slinavka i šap
22.01.2025.•
1
Ne postoji sumnja, niti je potvrđen slučaj zarazne bolesti slinavka i šap u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Naprednjački srednji prst: Može i bednije, ali ne baš mnogo
22.01.2025.•
41
Srednji prst koji pokazuje krvava šaka - to je najnovija poruka Srpske napredne stranke građanima Srbije.
Đukić Dejanović: 86 odsto škola radi, deca bila osramoćena
22.01.2025.•
24
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da u ovom trenutku 86 odsto škola u Srbiji radi najnormalnije, i da će inspekcija nastaviti da obilazi škole koje ne rade.
Koalicija NADA pozvala sve građane da se priključe generalnom štrajku u petak
22.01.2025.•
9
Srpska koalicija NADA, koju čine Novi DSS i POKS, pozvali su građane da učestvuju u generalnom štrajku najavljeno za petak, 24. januar.
Danas izricanje presude Dijani Hrkalović - tužilac tražio pet godina robije
22.01.2025.•
48
Specijalni sud zakazao je za danas izricanje presude nekadašnjoj državnoj sekretarki ministarstva unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović optuženoj za trgovinu utricajem.
Komentari 26
Apricus
Vi izgleda niste razumeli ni ovaj članak a niti moj komentar. Pošto se ovde radi o pokolju u Štrpcima od srpske paramilitarne grupe moj komentar se odnosi na taj slučaj ali i na generalno zlo svakog rata i nepotrebnog stradanja civila u njemu. Naravno da se sve nacije na Balkanu trebaju suočiti sa vlastitim zločinima. Tako da i Slovenci naprimer treba da snime film ili seriju o stradanju golobradih vojnika JNA, Hrvati o Jasenovcu, Lori, Glavaševim ubistvima Srba u Osijeku i mnogih drugih, Bošnjaci i Albanci o svojim zločinima. To onda šalje mnogo snažniju poruku i ima puno veći efekt kada se neka nacija iskreno bavi nečim lošim iz vlastite prošlosti. Tek onda ima nade da se nešto nauči i razvije prava empatija prema svim žrtvama rata. 25 godina je prošlo od zadnjeg većeg sukoba na Balkanu i stvarno bi već bilo vreme da ljudi konačno shvate da je vreme da se krene napred barem za dobro generacija rođenih posle svih ovih ratova.
Dakle, bolji život na ovim našim prostorima je moguć samo ako se mi svi okrenemo budućnosti i ne dozvolimo političarima na svim stranama da oblikuju naša mišljenja u negativnom smeru.
P.S. Nisam bot jer moje mišljenje ne oblikuju mediji ili vladajući političari i stranke. A vi se zapitajte ko zaista kreira vaša uverenja?
Tataratatira
Aleksej
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar