Državni fakulteti ostavljeni na milost ili nemilost države: Malo novca, zgrade koje se urušavaju...
Veliki broj državnih fakulteta u Srbiji od države dobija iste sume novca kao 2019. godine, dok su nekima one praktično prepolovljene.
Foto: 021.rs
Tako je, primera radi, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu, dobio gotovo dvostruko manje novca nego daleke 2011. godine.
Kako piše NIN, na to je ukazao i Senat Univerziteta u Beogradu na nedavnoj sednici, konstatujući da "nadležni državni organi do danas nisu odgovorili ni na jedan od predloga i zahteva tog Senata od 21. februara u vezi sa teškom materijalnom situacijom".
Senat je 21. februara usvojio stav kojim traži rešavanje brojnih problema u finansiranju visokog obrazovanja.
Rektor Univerziteta Vladan Đokić tada je rekao da je takav potez izazvan "dugim nerazumevanjem finansijske situacije na visokoškolskim ustanovama, na šta univerzitet ukazuje više od godinu dana".
Đokić je tada naveo da se jedan problem odnosi na materijalne troškove, koje je država po Zakonu o visokom obrazovanju dužna da isplaćuje fakultetima, od čega visokoškolske jedinice dobijaju "u proseku između 10 i 20 odsto sredstava". Drugi problem je, prema njegovim rečima, disbalans između cene rada u osnovnom i srednjem, i s druge strane, u visokom obrazovanju, koja je niža od one u školama.
Slučaj Hemijskog fakulteta u Beogradu, kome preti zatvaranje zgrade zbog nedostatka finansija, otvorio je Pandorinu kutiju odnosa države prema državnim fakultetima i postavio pitanje da li država diže ruke od njih.
Marija Stanić, dekanka PMF-a u Kragujevcu, kaže za NIN da je u pitanju problem kompletnog finansiranja visokog obrazovanja.
"Vratila bih se na donošenje Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine kada je uveden Bolonjski sistem i kada je u Zakonu pisalo da će država finansirati studijske programe. Tada smo se trudili da uvedemo što veći broj studijskih programa, međutim to nikada nije zaživelo. I dan danas se ne finansiraju studijski programi koji su akreditovani, već se fakulteti finansiraju po nekoj uredbi koja je doneta pre te 2005. godine. Ona jeste kasnije više puta menjana, ali taj segment obračuna broja studenata, budžetskih i kako se to odražava na finansiranje – nije promenjeno", objašnjava Stanić.
Za vežbe i eksperimente nema para iz budžeta
Studije prirodnih nauka su skupe, fakultet za eksperimentalne vežbe treba da obezbedi laboratorijsku opremu i hemikalije, za šta ne postoje previđena sredstva iz državnog budžeta, a pored toga, postoji problem i sa finansiranjem stalnih režijskih troškova.
"Po Zakonu, država bi kao osnivač trebalo da nadoknadi sredstva za te troškove, međutim to se iz godine u godinu smanjuje. Mi smo samo namenski, za te direktne materijalne troškove, 2011. godine dobili recimo 30.800.000 dinara, nešto malo više na godišnjem nivou. A 2023. - 16.858.000 dinara. To je skoro pa duplo manje u odosu na ono što smo dobijali 2011, a ne treba da pričam o tome koliko su poskupeli režijski troškovi. Ono što mesečno dobijamo od Ministarstva, ne pokriva nam račun za grejanje", navodi Stanić.
Slično kao i u slučaju Hemijskog fakulteta u Beogradu, i u Kragujevcu je sporno pitanje održavanja zgrade koja je sagrađena 1926. i rekonstruisana poslednji put 1963. Iako je fakultet uradio projekat rekonstrukcije zgrade koja je spomenik kulture, od države nisu dobili ni dinar za radove.
Pored toga, ona ističe i problem sa platama zaposlenih u viosokoškolskim ustanovama.
"Cena rada, odnosno osnovica za obračun ličnog dohotka na visokom obrazovanju je najniža u kompletnom sektoru obrazovanja. Asistent na fakultetu ima nižu platu od profesora u osnovnoj ili srednjoj školi, a plate profesora u školama su niske spram republičkog proseka. Rezultat toga je da u oblastima gde ima jako velike potrebe za takvim kadrom na tržištu, što je pre svega IT sektor, da ne možemo da zadržimo saradnike. Među informatičarima nema interesovanja za upis doktorskih studija, a jako je malo interesovanje i za master studije", navodi Stanić.
Kriza prvo pogodila najveće fakultete
Dekanka PMF-a u Novom Sadu Milica Pavkov kaže za NIN da je kriza u kojoj se nalazi visoko obrazovanje prvo pogodila najveće fakultete, one koji neguju skupe nauke, a koje su osnova za sve druge oblasti obrazovanja i rada. I njima je problem zgrada, koja ima 23.500 kvadrata.
"Ono što pravi najveći problem jesu materijalni troškovi – računi za struju, vodu, grejanje koji iznose jako mnogo. Na mesečnom nivou, to je nekih 7.000.000 dinara u proseku za prošlu godinu, a to na godišnjem nivou iznosi oko 84.000.000 dinara. Država bi trebalo da pokriva udeo budžetskih sredstava u ukupnom budžetu fakulteta. U slučaju PMF-a to bi trebalo da iznosi nekih 75-80 odsto ovog broja. U realnosti je nekih 20-ak godina unazad bilo upravo obrnuto. Dobijali smo između 25-30 odsto. Sa tim smo teško mogli da pokrivamo troškove", kaže Pavkov.
Kako dodaje, situcija se pogoršavala iz godine u godinu, a prethodne godine su dobili 17 odsto od države
"PMF je iz sopstvenih sredstava morao da obezbedi 70.000.000 dinara za održavanje zgrade - da imamo struju, vodu, grejanje i ostalo, kao osnovni preduslov za funkcionisanje fakulteta. To su ogromni izdaci koje smo nekako uspeli da pokrijemo, na uštrb jubilarnih nagrada, koje prošle godine nisam uspela da isplatim, sa rizikom da svako od zaposlenih može da podnese tužbu, na šta i imaju potpuno pravo", navodi Pavkov.
Ona dodaje da je Unija PMF-ova više puta pisala Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povodom raznih problema koji muče ovu grupaciju, sa predlozima kratkoročnih i dugoročnih rešenja, ali odgovora nije bilo.
Kako je dekanka istakla za NIN, PMF u Novom Sadu u svakom trenutku ima oko 140 projekata, od čega 70 međunarodnih i kroz to pokrivaju osnovnu delatnost, ali troškove koje bi država trebala da obezbedi, ne pokriva, barem ne u dovoljnoj meri.
Teško zadržati nastavni i nenastavni kadar zbog niskih plata
Zbog sveukupne situacije, veoma je teško zadržati nastavni kadar na fakultetima, kao što nema ni interesovanja za obrazovanje budućih nastavnika u školama.
"To je nekada bio prestiž, ostajali su najbolji studenti, a mi ćemo uskoro imati problem da najkvalitetnije zadržimo, jer su plate jako niske. Početna plata jednog IT stručnjaka koji je tek izašao sa fakulteta jeste duplo veća nego ona koju ima redovni profesor koji ga je iškolovao i snabdeo odgovarajućim znanjima i veštinama", kaže Pavkov.
Pavkov naglašava da ukupno gledano problemi postoje kod velikog dela univerzitetske zajednice, ali se iz nekog razloga tim povodom oglasila samo Unija PMF-ova.
Stare zgrade - novca za obnovu nema
Dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijel Sinani za NIN kaže da je fakultet već 10 godina nije dobio nikakav novac od države za investiciona ulaganja.
"Nama je krov u raspadu, zgrada ima 51 godinu. Ništa nije renovirano u smislu bilo kakvih obimnijih radova. Radimo servisno, redovno tekuće održavanje, a opet iz sopstvenih prihoda, pošto za to dobijamo nula dinara. Nismo ugroženi u toj meri u kojoj su naše kolege sa PMF-a, Hemijskog, Fizike. Uspevaćemo još u nekom doglednom periodu da plaćamo račune. Nikad ništa nimo dugovali i ne planiramo da zapadnemo u dugove, ali nažalost, unapređenje nastavnog procesa, unapređenje nauke, ulaganje u opremu, sanacija zgrade.. To su sve stvari koje trpe i koje samo u malim dozama možemo da popravljamo iz godine u godinu, upravo zbog nedostatka finansijskih sredstava", kaže Sinani i dodaje da sve što rade, rade iz sopstvenih sredstava.
Na pitanje zbog čega država nije na vreme reagovala na postojeće probleme, Sinani ukazuje na postojanje brojnih razloga, kao i da krivca možemo pronaći na obe strane.
"Ministarstvo prosvete već duži niz godina ima najmanje interesovanja i najmanje vremena za bavljenje visokim obrazovanjem. Ono se godinama pokazalo gotovo kao samoodrživo. Međutim, to je sve više upitno i bez ozbiljnijih ulaganja države, neće više moći da se funkcioniše na taj način. S druge strane, ne možemo da krivimo ni samo državu. Kriva je kompletna akademska zajednica zbog toga što nismo aktivnije, ažurnije, agilnije, ranije ukazali na te probleme. Zašto nismo probali da se izborimo za bolji položaj kao što su neke druge delatnosti to ranije uspele da urade", kaže Sinani.
Kako dodaje, s obzirom da se radi o državnim fakultetima, onda bi trebalo da se priča o državnom interesu.
Začarani krug školarina
Fakulteti novac ne dobijaju samo od države, već i od školarina. Međutim, i tu su u vrzinom kolu – interesovanje za mnoge smerove, naročito bazične naučne, na državnim fakultetima nije veliko, pa ni novca od školarina nema dovoljno.
Ako bi povećali školarine, interesovanje bi bilo još manje, i tako u krug. Pojedini fakulteti još su mentalno u osamdesetim godinama, kada je ekonomska situacija bila drugačija, nije postojalo privatno obrazovanje, a privreda bila planska.
Danas na fakultetima kažu da pokušavaju da se približe studentima uz aktivniji pristup, objašnjavajući im kako mogu da se zaposle kad završe neke od njih.
Milica Pavkov navodi da novosadski PMF ima smerove koji su veoma popularni među studentima, kao što su informatički, ali su nastavni smerovi – prazni.
"To nije problem novosadskog PMF-a, već problem cele države. Ukoliko jedan student fizike prošle godine upiše nastavni smer, ko će u budućnosti da predaje u našim osnovnim i srednjim školama fiziku? Isto važi i za matematiku“, govori ona.
Koliko su državna davanja fakultetima smanjena, jasno je kada se uzme u obzir inflacija, a ekonomski analitičar Velimir Gavrilović kaže za NIN da bi novac od pre tri ili četiri godine trebalo da bude veći između 20 i 50 odsto, kako bi apsorbovao efekat inflacije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Picula od danas u Srbiji
23.02.2025.•
0
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula boraviće od danas, 23. do srede, 26. februara u Beogradu.
.jpg "Probne dozvole se ukidaju, vozila se oduzimaju trajno, a biciklisti će moći da voze u kontrasmeru")
Probne dozvole se ukidaju, vozila se oduzimaju trajno, a biciklisti će moći da voze u kontrasmeru
23.02.2025.•
0
Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije Zlatko Belencan izjavio je da je u toku izrada Nacrta predloga novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji bi trebalo da donese brojne promene
Da li biste glasali za studente kada bi bili opcija na izborima?
23.02.2025.•
0
Ukoliko bi studenti postali politička organizacija, procenti podrške bi se značajno smanjili.
"Najveća i neviđena do sada borba protiv korupcije": Vučićev sedativ za smirenje pobunjenog naroda
23.02.2025.•
0
Vlast u Srbiji reaguje na proteste tako što ponovo pokreće borbu protiv korupcije, "najveću i neviđenu do sada".
U Srbiji 240.000 najstarijih prima penziju iz inostranstva
23.02.2025.•
0
U Srbiji 239.000 penzionera, od ukupno 1,6 miliona, dobija penzioni ček u devizama.
Redovno zasedanje Skupštine Srbije 3. marta: O Zakonu o visokom obrazovanju, kreditima za mlade...
23.02.2025.•
0
Potpredsednica Narodne skupštine Snežana Paunović izjavila je da redovno zasedanje parlamenta počinje 3. marta.
Nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu: Više desetina objekata u Srbiji proglašeno nebezbednim
23.02.2025.•
0
Posle nesreće u Novom Sadu određen broj lokalnih samouprava počeo je da proverava bezbednost objekata za koje su zaduženi.
VIDEO Prvi protest podrške studentima održan u Zaječaru: "Biće bune dok se zahtevi ne ispune"
22.02.2025.•
3
Prvi protest Istočne Srbije održan je u Zaječaru a okupljeni građani su nosili transparent na kojem je pisalo "biće bune dok se zahtevi ne ispune".
Sotirovski se branila ćutanjem, predložen pritvor za nju i druge osumnjičene
22.02.2025.•
0
Bivša gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski branila se ćutanjem tokom saslušanja pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije VJT, nakon čega joj je tužilaštvo predložilo pritvor.
SSP: Naprednjaci u Obrenovcu spremaju proslavu, očekuju da će Grčić biti pušten iz pritvora
22.02.2025.•
2
Stranka slobode i pravde saopštila je da se članovi vladajuće Srpske napredne stranke u Obrenovcu "spremaju za proslavu" jer očekuju da predsednik te opštine Milorad Grčić bude pušten iz pritvora.
Vučević, u ostavci: "Sve smo spremni da uradimo za jedinstvo i našu decu"
22.02.2025.•
70
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, koji je 28. januara podneo ostavku na mesto premijera, ocenio je da "u Srbiji i danas postoje neki koji hoće da budu Vojvođaneri".
Lokalne sredine kao generator promena: Bez straha od "kabadahija", fokus na podršci studentima
22.02.2025.•
11
Sve veći broj manjih gradova, mesta, varošica i sela u Srbiji pridružilo se protestima podrške studentima gde se ljudi okupljaju u želji da, kako kažu, doprinesu promeni.
Studentski edikt 1. marta u Nišu: 18 sati protesta kao pozivni broj za bolju budućnost
22.02.2025.•
3
Neformalna grupa studenata niškog Univerziteta najavila je da će 1. marta na Trgu kralja Milana biti održan veliki protest studenata pod nazivom "Studentski edikt" koji će trajati 18 sati.
Isključeno grejanje u opštinskoj zgradu u Rači, poljoprivrednici u protestu odlučni u zahtevima
22.02.2025.•
5
Grupa poljoprivrednika iz Rače protestuje u hodniku opštinske zgrade bez grejanja, zahtevajući da se smanji porez na imovinu i da opštinski rukovodioci podnesu ostavke.
Advokat Lakić o slučaju studenta u CG: Tužna je činjenica da službe Crne Gore služe kao pomoć Vučiću
22.02.2025.•
6
Advokat Nikola Lakić izjavio je da je prilikom hapšenja studenta Luke Stojakovića u Crnoj Gori "sasvim izvesno bilo političke zloupotrebe".
BIRN: Predmeti godinama "u fiokama"
22.02.2025.•
8
Balkanska istraživačka mreža Srbije objavila je da Više javno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal godinama nisu postupali po desetinama krivičnih prijava iako su imali informacije o tome.
Protest podrške učiteljici u "Ribnikaru": "Izložena mobingu" zbog palačinki za studente
22.02.2025.•
4
Roditelji učenika odeljenja IV-3 Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" pozvali su druge roditelje, studente, građane i medije na protest "Podrška za Sabinu".
Ministarka prosvete (u ostavci): Svako će biti plaćen onoliko koliko je radio
22.02.2025.•
63
Ministarka prosvete u ostavci Slavica Đukić Dejanović potvrdila je da će februarske plate prosvetnim radnicima koji štrajkuju biti smanjene.
Razgovarali predstavnici inženjera i ministarstva građevinarstva: Problemi postoje
22.02.2025.•
3
Ministarstvo građevinarstva priznalo je na sastanku sa inženjerima da postoji problem sa funkcionisanjem i političkim pritiscima na Inženjersku komoru Srbije ali da je "nemoćno" da tu stvar popravi.
Dekanat FDU: Učesnik napada na studente bio u pratnji Vučića na mitingu u Požarevcu
22.02.2025.•
5
Aleksandar Jokić, identifikovan kao učesnik organizovanih napada na studente FDU, pojavio se u pratnji predsednika države Aleksandra Vučića, tokom njegove posete Požarevcu, saopštio je Dekanat FDU.
Rusi u Srbiji: Osećaju se bezbedno, ali ima staha od produžene ruke Kremlja i deportacije
22.02.2025.•
8
U 2024. godini porastao je broj zahteva ruskih državljana za boravišnu dozvolu u Srbiji.
Komentari 34
NN
Klara
само примећујем
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar