Državni fakulteti ostavljeni na milost ili nemilost države: Malo novca, zgrade koje se urušavaju...

Autor: NIN

Info

27.05.2024.

17:24

Veliki broj državnih fakulteta u Srbiji od države dobija iste sume novca kao 2019. godine, dok su nekima one praktično prepolovljene.

Državni fakulteti ostavljeni na milost ili nemilost države: Malo novca, zgrade koje se urušavaju...

Foto: 021.rs

Tako je, primera radi, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu, dobio gotovo dvostruko manje novca nego daleke 2011. godine.

Kako piše NIN, na to je ukazao i Senat Univerziteta u Beogradu na nedavnoj sednici, konstatujući da "nadležni državni organi do danas nisu odgovorili ni na jedan od predloga i zahteva tog Senata od 21. februara u vezi sa teškom materijalnom situacijom".

Senat je 21. februara usvojio stav kojim traži rešavanje brojnih problema u finansiranju visokog obrazovanja.

Rektor Univerziteta Vladan Đokić tada je rekao da je takav potez izazvan "dugim nerazumevanjem finansijske situacije na visokoškolskim ustanovama, na šta univerzitet ukazuje više od godinu dana".

Đokić je tada naveo da se jedan problem odnosi na materijalne troškove, koje je država po Zakonu o visokom obrazovanju dužna da isplaćuje fakultetima, od čega visokoškolske jedinice dobijaju "u proseku između 10 i 20 odsto sredstava". Drugi problem je, prema njegovim rečima, disbalans između cene rada u osnovnom i srednjem, i s druge strane, u visokom obrazovanju, koja je niža od one u školama.

Slučaj Hemijskog fakulteta u Beogradu, kome preti zatvaranje zgrade zbog nedostatka finansija, otvorio je Pandorinu kutiju odnosa države prema državnim fakultetima i postavio pitanje da li država diže ruke od njih.

Marija Stanić, dekanka PMF-a u Kragujevcu, kaže za NIN da je u pitanju problem kompletnog finansiranja visokog obrazovanja.

"Vratila bih se na donošenje Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine kada je uveden Bolonjski sistem i kada je u Zakonu pisalo da će država finansirati studijske programe. Tada smo se trudili da uvedemo što veći broj studijskih programa, međutim to nikada nije zaživelo. I dan danas se ne finansiraju studijski programi koji su akreditovani, već se fakulteti finansiraju po nekoj uredbi koja je doneta pre te 2005. godine. Ona jeste kasnije više puta menjana, ali taj segment obračuna broja studenata, budžetskih i kako se to odražava na finansiranje – nije promenjeno", objašnjava Stanić.

Za vežbe i eksperimente nema para iz budžeta

Studije prirodnih nauka su skupe, fakultet za eksperimentalne vežbe treba da obezbedi laboratorijsku opremu i hemikalije, za šta ne postoje previđena sredstva iz državnog budžeta, a pored toga, postoji problem i sa finansiranjem stalnih režijskih troškova.

"Po Zakonu, država bi kao osnivač trebalo da nadoknadi sredstva za te troškove, međutim to se iz godine u godinu smanjuje. Mi smo samo namenski, za te direktne materijalne troškove, 2011. godine dobili recimo 30.800.000 dinara, nešto malo više na godišnjem nivou. A 2023. - 16.858.000 dinara. To je skoro pa duplo manje u odosu na ono što smo dobijali 2011, a ne treba da pričam o tome koliko su poskupeli režijski troškovi. Ono što mesečno dobijamo od Ministarstva, ne pokriva nam račun za grejanje", navodi Stanić.

Slično kao i u slučaju Hemijskog fakulteta u Beogradu, i u Kragujevcu je sporno pitanje održavanja zgrade koja je sagrađena 1926. i rekonstruisana poslednji put 1963. Iako je fakultet uradio projekat rekonstrukcije zgrade koja je spomenik kulture, od države nisu dobili ni dinar za radove.

Pored toga, ona ističe i problem sa platama zaposlenih u viosokoškolskim ustanovama.

"Cena rada, odnosno osnovica za obračun ličnog dohotka na visokom obrazovanju je najniža u kompletnom sektoru obrazovanja. Asistent na fakultetu ima nižu platu od profesora u osnovnoj ili srednjoj školi, a plate profesora u školama su niske spram republičkog proseka. Rezultat toga je da u oblastima gde ima jako velike potrebe za takvim kadrom na tržištu, što je pre svega IT sektor, da ne možemo da zadržimo saradnike. Među informatičarima nema interesovanja za upis doktorskih studija, a jako je malo interesovanje i za master studije", navodi Stanić.

Kriza prvo pogodila najveće fakultete

Dekanka PMF-a u Novom Sadu Milica Pavkov kaže za NIN da je kriza u kojoj se nalazi visoko obrazovanje prvo pogodila najveće fakultete, one koji neguju skupe nauke, a koje su osnova za sve druge oblasti obrazovanja i rada. I njima je problem zgrada, koja ima 23.500 kvadrata.

"Ono što pravi najveći problem jesu materijalni troškovi – računi za struju, vodu, grejanje koji iznose jako mnogo. Na mesečnom nivou, to je nekih 7.000.000 dinara u proseku za prošlu godinu, a to na godišnjem nivou iznosi oko 84.000.000 dinara. Država bi trebalo da pokriva udeo budžetskih sredstava u ukupnom budžetu fakulteta. U slučaju PMF-a to bi trebalo da iznosi nekih 75-80 odsto ovog broja. U realnosti je nekih 20-ak godina unazad bilo upravo obrnuto. Dobijali smo između 25-30 odsto. Sa tim smo teško mogli da pokrivamo troškove", kaže Pavkov.

Kako dodaje, situcija se pogoršavala iz godine u godinu, a prethodne godine su dobili 17 odsto od države

"PMF je iz sopstvenih sredstava morao da obezbedi 70.000.000 dinara za održavanje zgrade - da imamo struju, vodu, grejanje i ostalo, kao osnovni preduslov za funkcionisanje fakulteta. To su ogromni izdaci koje smo nekako uspeli da pokrijemo, na uštrb jubilarnih nagrada, koje prošle godine nisam uspela da isplatim, sa rizikom da svako od zaposlenih može da podnese tužbu, na šta i imaju potpuno pravo", navodi Pavkov.

Ona dodaje da je Unija PMF-ova više puta pisala Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povodom raznih problema koji muče ovu grupaciju, sa predlozima kratkoročnih i dugoročnih rešenja, ali odgovora nije bilo.

Kako je dekanka istakla za NIN, PMF u Novom Sadu u svakom trenutku ima oko 140 projekata, od čega 70 međunarodnih i kroz to pokrivaju osnovnu delatnost, ali troškove koje bi država trebala da obezbedi, ne pokriva, barem ne u dovoljnoj meri.

Teško zadržati nastavni i nenastavni kadar zbog niskih plata

Zbog sveukupne situacije, veoma je teško zadržati nastavni kadar na fakultetima, kao što nema ni interesovanja za obrazovanje budućih nastavnika u školama.

"To je nekada bio prestiž, ostajali su najbolji studenti, a mi ćemo uskoro imati problem da najkvalitetnije zadržimo, jer su plate jako niske. Početna plata jednog IT stručnjaka koji je tek izašao sa fakulteta jeste duplo veća nego ona koju ima redovni profesor koji ga je iškolovao i snabdeo odgovarajućim znanjima i veštinama", kaže Pavkov.

Pavkov naglašava da ukupno gledano problemi postoje kod velikog dela univerzitetske zajednice, ali se iz nekog razloga tim povodom oglasila samo Unija PMF-ova.

Stare zgrade - novca za obnovu nema

Dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijel Sinani za NIN kaže da je fakultet već 10 godina nije dobio nikakav novac od države za investiciona ulaganja.

"Nama je krov u raspadu, zgrada ima 51 godinu. Ništa nije renovirano u smislu bilo kakvih obimnijih radova. Radimo servisno, redovno tekuće održavanje, a opet iz sopstvenih prihoda, pošto za to dobijamo nula dinara. Nismo ugroženi u toj meri u kojoj su naše kolege sa PMF-a, Hemijskog, Fizike. Uspevaćemo još u nekom doglednom periodu da plaćamo račune. Nikad ništa nimo dugovali i ne planiramo da zapadnemo u dugove, ali nažalost, unapređenje nastavnog procesa, unapređenje nauke, ulaganje u opremu, sanacija zgrade.. To su sve stvari koje trpe i koje samo u malim dozama možemo da popravljamo iz godine u godinu, upravo zbog nedostatka finansijskih sredstava", kaže Sinani i dodaje da sve što rade, rade iz sopstvenih sredstava.

Na pitanje zbog čega država nije na vreme reagovala na postojeće probleme, Sinani ukazuje na postojanje brojnih razloga, kao i da krivca možemo pronaći na obe strane.

"Ministarstvo prosvete već duži niz godina ima najmanje interesovanja i najmanje vremena za bavljenje visokim obrazovanjem. Ono se godinama pokazalo gotovo kao samoodrživo. Međutim, to je sve više upitno i bez ozbiljnijih ulaganja države, neće više moći da se funkcioniše na taj način. S druge strane, ne možemo da krivimo ni samo državu. Kriva je kompletna akademska zajednica zbog toga što nismo aktivnije, ažurnije, agilnije, ranije ukazali na te probleme. Zašto nismo probali da se izborimo za bolji položaj kao što su neke druge delatnosti to ranije uspele da urade", kaže Sinani.

Kako dodaje, s obzirom da se radi o državnim fakultetima, onda bi trebalo da se priča o državnom interesu.

Začarani krug školarina

Fakulteti novac ne dobijaju samo od države, već i od školarina. Međutim, i tu su u vrzinom kolu – interesovanje za mnoge smerove, naročito bazične naučne, na državnim fakultetima nije veliko, pa ni novca od školarina nema dovoljno.

Ako bi povećali školarine, interesovanje bi bilo još manje, i tako u krug. Pojedini fakulteti još su mentalno u osamdesetim godinama, kada je ekonomska situacija bila drugačija, nije postojalo privatno obrazovanje, a privreda bila planska.

Danas na fakultetima kažu da pokušavaju da se približe studentima uz aktivniji pristup, objašnjavajući im kako mogu da se zaposle kad završe neke od njih.

Milica Pavkov navodi da novosadski PMF ima smerove koji su veoma popularni među studentima, kao što su informatički, ali su nastavni smerovi – prazni.

"To nije problem novosadskog PMF-a, već problem cele države. Ukoliko jedan student fizike prošle godine upiše nastavni smer, ko će u budućnosti da predaje u našim osnovnim i srednjim školama fiziku? Isto važi i za matematiku“, govori ona.

Koliko su državna davanja fakultetima smanjena, jasno je kada se uzme u obzir inflacija, a ekonomski analitičar Velimir Gavrilović kaže za NIN da bi novac od pre tri ili četiri godine trebalo da bude veći između 20 i 50 odsto, kako bi apsorbovao efekat inflacije.

Teme

Fakulteti

Komentari 34

Hronološki Najpopularniji

NN

30.05.2024 • 09:57

plate

Kada je tako, zaista je nejasno otkuda tako visoke plate na nekim fakultetima, npr. Pravnom?

2 3 -1
Klara

28.05.2024 • 08:26

@istoričar

Najbolje tako. Zatvorićemo FFNS jer za vas nije bio profitabilan, a sa istorijom nema čovek šta da radi osim da ide u nastavnike, gde su neki drugi kriterijumi...Hajde onda da zatvorimo i škole posle četvrtog razreda i pošaljemo svu decu da čuvaju svinje, zalivaju konoplju i rade u rudniku. A sve pare što nama otmu od pdva svaki put kad kročimo u samoposlugu nek oni troše na svoj luksuz, drogu i stadione, jery to je profitabilno. FFNS je uz sve mane odličan fakultet, ali ko nije video kako je negde drugo to ne može znati. Ne može svemu biti mera profit, obrazovanje mora biti besplatno za studente, ali ako hoćemo kvalitet profesori moraju imati slobodu da rade, pristojne plate, podršku za usavršavanje i plaćene račune za struju na poslu.

11 5 +6
само примећујем

28.05.2024 • 07:57

Партијашење, непотизам. и негативна селекција направила је од свих факултета катасрофу. Ћутање и повлађивање због избора у звање које никакве везе нема са квалитетом и било каквим доприносом науци је срозало све. И тако смо стигли докле смо стигли. Почело је то јако давно, на сваком факултету имате некога и малу екипу око њега која жари и пали. Нећу да именујем факултет који сам завршила али је чињеница да на њему је главни лик тридесет година био главни бос, и као декан а и после. Сами су они урушили себе, а некоме то одлично одговара. Овде није потребан нико ко је истински образован па је тако још и са појавом приватњака процветало квази образовање. Све укупно једно велико ништа.

14 11 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.