Državni fakulteti ostavljeni na milost ili nemilost države: Malo novca, zgrade koje se urušavaju...
Veliki broj državnih fakulteta u Srbiji od države dobija iste sume novca kao 2019. godine, dok su nekima one praktično prepolovljene.
Foto: 021.rs
Tako je, primera radi, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu, dobio gotovo dvostruko manje novca nego daleke 2011. godine.
Kako piše NIN, na to je ukazao i Senat Univerziteta u Beogradu na nedavnoj sednici, konstatujući da "nadležni državni organi do danas nisu odgovorili ni na jedan od predloga i zahteva tog Senata od 21. februara u vezi sa teškom materijalnom situacijom".
Senat je 21. februara usvojio stav kojim traži rešavanje brojnih problema u finansiranju visokog obrazovanja.
Rektor Univerziteta Vladan Đokić tada je rekao da je takav potez izazvan "dugim nerazumevanjem finansijske situacije na visokoškolskim ustanovama, na šta univerzitet ukazuje više od godinu dana".
Đokić je tada naveo da se jedan problem odnosi na materijalne troškove, koje je država po Zakonu o visokom obrazovanju dužna da isplaćuje fakultetima, od čega visokoškolske jedinice dobijaju "u proseku između 10 i 20 odsto sredstava". Drugi problem je, prema njegovim rečima, disbalans između cene rada u osnovnom i srednjem, i s druge strane, u visokom obrazovanju, koja je niža od one u školama.
Slučaj Hemijskog fakulteta u Beogradu, kome preti zatvaranje zgrade zbog nedostatka finansija, otvorio je Pandorinu kutiju odnosa države prema državnim fakultetima i postavio pitanje da li država diže ruke od njih.
Marija Stanić, dekanka PMF-a u Kragujevcu, kaže za NIN da je u pitanju problem kompletnog finansiranja visokog obrazovanja.
"Vratila bih se na donošenje Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine kada je uveden Bolonjski sistem i kada je u Zakonu pisalo da će država finansirati studijske programe. Tada smo se trudili da uvedemo što veći broj studijskih programa, međutim to nikada nije zaživelo. I dan danas se ne finansiraju studijski programi koji su akreditovani, već se fakulteti finansiraju po nekoj uredbi koja je doneta pre te 2005. godine. Ona jeste kasnije više puta menjana, ali taj segment obračuna broja studenata, budžetskih i kako se to odražava na finansiranje – nije promenjeno", objašnjava Stanić.
Za vežbe i eksperimente nema para iz budžeta
Studije prirodnih nauka su skupe, fakultet za eksperimentalne vežbe treba da obezbedi laboratorijsku opremu i hemikalije, za šta ne postoje previđena sredstva iz državnog budžeta, a pored toga, postoji problem i sa finansiranjem stalnih režijskih troškova.
"Po Zakonu, država bi kao osnivač trebalo da nadoknadi sredstva za te troškove, međutim to se iz godine u godinu smanjuje. Mi smo samo namenski, za te direktne materijalne troškove, 2011. godine dobili recimo 30.800.000 dinara, nešto malo više na godišnjem nivou. A 2023. - 16.858.000 dinara. To je skoro pa duplo manje u odosu na ono što smo dobijali 2011, a ne treba da pričam o tome koliko su poskupeli režijski troškovi. Ono što mesečno dobijamo od Ministarstva, ne pokriva nam račun za grejanje", navodi Stanić.
Slično kao i u slučaju Hemijskog fakulteta u Beogradu, i u Kragujevcu je sporno pitanje održavanja zgrade koja je sagrađena 1926. i rekonstruisana poslednji put 1963. Iako je fakultet uradio projekat rekonstrukcije zgrade koja je spomenik kulture, od države nisu dobili ni dinar za radove.
Pored toga, ona ističe i problem sa platama zaposlenih u viosokoškolskim ustanovama.
"Cena rada, odnosno osnovica za obračun ličnog dohotka na visokom obrazovanju je najniža u kompletnom sektoru obrazovanja. Asistent na fakultetu ima nižu platu od profesora u osnovnoj ili srednjoj školi, a plate profesora u školama su niske spram republičkog proseka. Rezultat toga je da u oblastima gde ima jako velike potrebe za takvim kadrom na tržištu, što je pre svega IT sektor, da ne možemo da zadržimo saradnike. Među informatičarima nema interesovanja za upis doktorskih studija, a jako je malo interesovanje i za master studije", navodi Stanić.
Kriza prvo pogodila najveće fakultete
Dekanka PMF-a u Novom Sadu Milica Pavkov kaže za NIN da je kriza u kojoj se nalazi visoko obrazovanje prvo pogodila najveće fakultete, one koji neguju skupe nauke, a koje su osnova za sve druge oblasti obrazovanja i rada. I njima je problem zgrada, koja ima 23.500 kvadrata.
"Ono što pravi najveći problem jesu materijalni troškovi – računi za struju, vodu, grejanje koji iznose jako mnogo. Na mesečnom nivou, to je nekih 7.000.000 dinara u proseku za prošlu godinu, a to na godišnjem nivou iznosi oko 84.000.000 dinara. Država bi trebalo da pokriva udeo budžetskih sredstava u ukupnom budžetu fakulteta. U slučaju PMF-a to bi trebalo da iznosi nekih 75-80 odsto ovog broja. U realnosti je nekih 20-ak godina unazad bilo upravo obrnuto. Dobijali smo između 25-30 odsto. Sa tim smo teško mogli da pokrivamo troškove", kaže Pavkov.
Kako dodaje, situcija se pogoršavala iz godine u godinu, a prethodne godine su dobili 17 odsto od države
"PMF je iz sopstvenih sredstava morao da obezbedi 70.000.000 dinara za održavanje zgrade - da imamo struju, vodu, grejanje i ostalo, kao osnovni preduslov za funkcionisanje fakulteta. To su ogromni izdaci koje smo nekako uspeli da pokrijemo, na uštrb jubilarnih nagrada, koje prošle godine nisam uspela da isplatim, sa rizikom da svako od zaposlenih može da podnese tužbu, na šta i imaju potpuno pravo", navodi Pavkov.
Ona dodaje da je Unija PMF-ova više puta pisala Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povodom raznih problema koji muče ovu grupaciju, sa predlozima kratkoročnih i dugoročnih rešenja, ali odgovora nije bilo.
Kako je dekanka istakla za NIN, PMF u Novom Sadu u svakom trenutku ima oko 140 projekata, od čega 70 međunarodnih i kroz to pokrivaju osnovnu delatnost, ali troškove koje bi država trebala da obezbedi, ne pokriva, barem ne u dovoljnoj meri.
Teško zadržati nastavni i nenastavni kadar zbog niskih plata
Zbog sveukupne situacije, veoma je teško zadržati nastavni kadar na fakultetima, kao što nema ni interesovanja za obrazovanje budućih nastavnika u školama.
"To je nekada bio prestiž, ostajali su najbolji studenti, a mi ćemo uskoro imati problem da najkvalitetnije zadržimo, jer su plate jako niske. Početna plata jednog IT stručnjaka koji je tek izašao sa fakulteta jeste duplo veća nego ona koju ima redovni profesor koji ga je iškolovao i snabdeo odgovarajućim znanjima i veštinama", kaže Pavkov.
Pavkov naglašava da ukupno gledano problemi postoje kod velikog dela univerzitetske zajednice, ali se iz nekog razloga tim povodom oglasila samo Unija PMF-ova.
Stare zgrade - novca za obnovu nema
Dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijel Sinani za NIN kaže da je fakultet već 10 godina nije dobio nikakav novac od države za investiciona ulaganja.
"Nama je krov u raspadu, zgrada ima 51 godinu. Ništa nije renovirano u smislu bilo kakvih obimnijih radova. Radimo servisno, redovno tekuće održavanje, a opet iz sopstvenih prihoda, pošto za to dobijamo nula dinara. Nismo ugroženi u toj meri u kojoj su naše kolege sa PMF-a, Hemijskog, Fizike. Uspevaćemo još u nekom doglednom periodu da plaćamo račune. Nikad ništa nimo dugovali i ne planiramo da zapadnemo u dugove, ali nažalost, unapređenje nastavnog procesa, unapređenje nauke, ulaganje u opremu, sanacija zgrade.. To su sve stvari koje trpe i koje samo u malim dozama možemo da popravljamo iz godine u godinu, upravo zbog nedostatka finansijskih sredstava", kaže Sinani i dodaje da sve što rade, rade iz sopstvenih sredstava.
Na pitanje zbog čega država nije na vreme reagovala na postojeće probleme, Sinani ukazuje na postojanje brojnih razloga, kao i da krivca možemo pronaći na obe strane.
"Ministarstvo prosvete već duži niz godina ima najmanje interesovanja i najmanje vremena za bavljenje visokim obrazovanjem. Ono se godinama pokazalo gotovo kao samoodrživo. Međutim, to je sve više upitno i bez ozbiljnijih ulaganja države, neće više moći da se funkcioniše na taj način. S druge strane, ne možemo da krivimo ni samo državu. Kriva je kompletna akademska zajednica zbog toga što nismo aktivnije, ažurnije, agilnije, ranije ukazali na te probleme. Zašto nismo probali da se izborimo za bolji položaj kao što su neke druge delatnosti to ranije uspele da urade", kaže Sinani.
Kako dodaje, s obzirom da se radi o državnim fakultetima, onda bi trebalo da se priča o državnom interesu.
Začarani krug školarina
Fakulteti novac ne dobijaju samo od države, već i od školarina. Međutim, i tu su u vrzinom kolu – interesovanje za mnoge smerove, naročito bazične naučne, na državnim fakultetima nije veliko, pa ni novca od školarina nema dovoljno.
Ako bi povećali školarine, interesovanje bi bilo još manje, i tako u krug. Pojedini fakulteti još su mentalno u osamdesetim godinama, kada je ekonomska situacija bila drugačija, nije postojalo privatno obrazovanje, a privreda bila planska.
Danas na fakultetima kažu da pokušavaju da se približe studentima uz aktivniji pristup, objašnjavajući im kako mogu da se zaposle kad završe neke od njih.
Milica Pavkov navodi da novosadski PMF ima smerove koji su veoma popularni među studentima, kao što su informatički, ali su nastavni smerovi – prazni.
"To nije problem novosadskog PMF-a, već problem cele države. Ukoliko jedan student fizike prošle godine upiše nastavni smer, ko će u budućnosti da predaje u našim osnovnim i srednjim školama fiziku? Isto važi i za matematiku“, govori ona.
Koliko su državna davanja fakultetima smanjena, jasno je kada se uzme u obzir inflacija, a ekonomski analitičar Velimir Gavrilović kaže za NIN da bi novac od pre tri ili četiri godine trebalo da bude veći između 20 i 50 odsto, kako bi apsorbovao efekat inflacije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Privedena žena koja je u Beogradu napala đake-učesnike protestne kolone, a onda i policajku
26.03.2025.•
0
Beogradska policija dovela je u službene prostorije A. Z. (43) koja se sumnjiči da je danas oko 11.30 časova u Ulici patrijarha Joanikija u Beogradu fizički napala dvadesetdvogodišnjeg mladića.
Radnik pošte u Nišu falsifikovao potpise građana i umesto njih uzimao novac za tuđu negu
26.03.2025.•
1
Niška policija uhapsila je M. T. (40) iz Niša zbog pronevere.
.jpg "Preminule još tri žene povređene u požaru u domu u Barajevu")
Preminule još tri žene povređene u požaru u domu u Barajevu
26.03.2025.•
1
Broj preminulih nakon požara koji je izbio 20. januara u staračkom domu u Barajevu, porastao je na 11, pošto su tri povređene žene preminule u bolnici.
Više javno tužilaštvo negira da je Stefanović napravio grupu "Tužioci koji hoće da rade"
26.03.2025.•
1
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da glavni javni tužilac Nenad Stefanović nije osnovao grupu "Tužioci koji hoće da rade".
Lončaru zabranjen ulazak na Kosovo, on to ocenio kao sramno i anticivilizacijski
26.03.2025.•
11
Ministar zdravlja u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Zlatibor Lončar ocenio je da je sramna odluka privremenih institucija u Prištini da mu zabrane da poseti Kosovo i Metohiji.
Marko Đurić: Slike nereda i nasilja na ulicama šalju uznemirujuću poruku u svet
26.03.2025.•
22
Ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Marko Đurić izjavio je da je Srbija sigurna zemlja, a Beograd bezbedan grad za strance bez obzira na ideološke, verske ili druge stavove.
Bečki ekonomski institut očekuje promenu vlasti u Srbiji, a potom rast BDP-a
26.03.2025.•
30
Bečki ekonomski institut očekuje promenu vlasti u Srbiji krajem ove ili početkom naredne godine, potom rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - oborite svoj rekord
26.03.2025.•
8
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
.jpg "Vulin: Ruski FSB uskoro šalje delegaciju da ispita navode o zvučnom topu")
Vulin: Ruski FSB uskoro šalje delegaciju da ispita navode o zvučnom topu
26.03.2025.•
34
Potpredsednik Vlade Srbije u ostavci Aleksandar Vulin rekao je da očekuje da će ruska služba bezbednosti FSB uskoro poslati svoju delegaciju stručnjaka u Srbiju.
Ambasador Ukrajine: Nismo zadovoljni što je Srbija promenila stav prema rezoluciji GP UN
26.03.2025.•
3
Kijev nije zadovoljan što je Srbija promenila stav prema Rezoluciji Generalne skupštine UN kojom se pruža podrška Ukrajini i njenom teritorijalnom integritetu, ali i dalje ceni podršku Beograda.
.jpg "Iz budžetske rezerve eparhijama SPC ide skoro 52 miliona dinara")
Iz budžetske rezerve eparhijama SPC ide skoro 52 miliona dinara
26.03.2025.•
14
Kabinetu ministra bez portfelja zaduženog za međunarodnu ekonomsku saradnju preusmereno je 51.890.000 dinara iz tekuće budžetske rezerve za dotacije eparhijama Srpske pravoslavne crkve.
Studenti danas na tri sata blokiraju Brankov most
26.03.2025.•
3
Studenti u blokadi univerziteta i fakulteta u Beogradu najavili su za danas, 26. mart od 15 časova protest "Svi do mosta jer je dosta".
.jpg "Danas novi celodnevni štrajk zaposlenih u pravosuđu")
Danas novi celodnevni štrajk zaposlenih u pravosuđu
26.03.2025.•
5
Novi celodnevni štrajk zaposlenih u pravosuđu održaće se danas, 26. marta.
Uskoro stiže Uskrs: Očekuje li se poskupljenje jaja?
26.03.2025.•
3
U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,7 milijardi komada jaja i većina se potroši na domaćem tržištu, a samo jedan manji deo odlazi u izvoz, i to uglavnom u zemlje CEFTA regiona.
Trinaest izdavača neće učestvovati na konkursu Ministarstva kulture za otkup knjiga
26.03.2025.•
2
Trinaest izdavača saopštilo je da Ministarstvo kulture nije uvažilo njihove primedbe u vezi sa konkursom za otkup publikacija za biblioteke i da zato neće učestvovati u otkupu knjiga za 2025.
Još jedan dopis ministarstva školama: Traži postupke protiv nastavnika i đaka u blokadi
26.03.2025.•
39
Ministarstvo prosvete naložilo je direktorima da "u najkraćem mogućem roku" preduzmu sve mere kako bi se odmah uspostavio redovan obrazovno-vaspitni rad i nesmetano funkcionisanje škole.
VIDEO: Studenti uz snimak Dragana J. Vučićevića kako igra pozvali na skup ispred "DezInformera"
26.03.2025.•
6
Studenti u blokadi Fakulteta političkih nauka objavili su video u kom, uz snimak vlasnika Informera Dragana J. Vučićevića koji igra, pozivaju na dolazak ispred prostorija tog medija.
_sudnica.jpg "Za dva dana dvostruko više potpisnika: Na spisku 381 tužilac i sudija ogorčenih izjavom Vučića")
Za dva dana dvostruko više potpisnika: Na spisku 381 tužilac i sudija ogorčenih izjavom Vučića
26.03.2025.•
27
Izjavom da će "oni tužioci koji ne budu štitili poredak i zakon biti promenjeni", predsednik Republike Aleksandar Vučić je ispisao novu stranicu u 12-ogodišnjem porobljavanju i ponižavanju pravosuđa.
Jutarnji list: Hrvatska htela da proglasi ambasadorku Srbije Jelenu Milić za personu non grata
26.03.2025.•
13
Hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova nameravalo je da ambasadorku Srbije u Hrvatskoj Jelenu Milić proglasi za personu non grata, zbog niza incidenta koji su narušili diplomatske norme.
Svako ima svoje istraživanje: Vukadinović kaže da Vučiću pada rejting, predsednik to poriče
26.03.2025.•
17
Poslednje istraživanje Nove srpske političke misli, pokazuje da, ukoliko bi išli u dve kolone, vlast, SNS i koalicioni partneri, imaju podršku oko trećine građana, odnosno 32 odsto.
Univerzitet u Beogradu će podneti žalbu Ustavnom sudu: Dva su razloga
26.03.2025.•
16
Univerzitet u Beogradu će podneti žalbu Ustavnom sudu zbog uredbe Vlade kojom profesorima na fakultetima u blokadi smanjuje platu a povećava broj sati u nastavi.
Komentari 34
NN
Klara
само примећујем
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar