Naprednjaka i "pravih" Rusa dovoljno za vlast: Kad većina zavisi od manjine
Ruski uticaj u Nišu mogao bi da bude presudan.
Kako piše NIN, to neće biti preko Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, na koji EU gleda sa podozrenjem kao na mogući vojno-špijunski centar, već preko Ruske stranke, čije jedno odborničko mesto može da bude jezičak na vagi za formiranje lokalne vlasti.
Svoj uticaj mogli bi da imaju i Grci i Slovaci, u beogradskoj gradskoj opštini Savski venac, gde će većina takođe zavisiti od manjinske liste na kojoj su zajedno Zelena stranka (manjinska stranka Slovaka) i Građanska stranka Grka Srbije.
I u Nišu i na Savskom vencu obe liste od kojih zavisi većina, imale su mali broj kandidata. Ruska stranka u Nišu samo osam za 61 mesto u gradskom parlamentu, a slovačko-grčka lista pet kandidata za Skupštinu opštine Savski venac koja ima 37 odbornika.
Inače, ove manjinske liste zastupaju 121 Rusa u Nišu, koliko ih je popisano na poslednjem popisu, odnosno 21 Slovaka na Savskom vencu i nepoznat broj Grka, koje popisna statistika ne registruje (moguće je da se nalaze u kategoriji ostalih, kojih u ovoj opštini ima 438).
Ruska stranka imala je kandidate, osim u Nišu, i u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Valjevu i u tri niške gradske opštine (Pantelej, Medijana i Palilula).
Najbolji rezultat ostvarila je u Beogradu, gde je dobila dva mandata, odnosno oko 7.800 glasova, što je skoro pa dvostruko više od broja Rusa u prestonici (4.800, prema podacima sa popisa, Rusi koji su izbegli zbog rata nemaju pravo glasa).
Iako imaju manje glasova i odborničkih mesta, samo po jedno, njihov uspeh daleko je veći u Valjevu i Čačku, gde žive 34, odnosno 70 Rusa. Dakle, Ruska stranka je u Valjevu osvojila 20 puta više glasova nego što u tom gradu ima Rusa, iako su Valjevci mogli da glasaju za dve ruske liste, dok je u Čačku dobila sedam puta više glasova od broja Rusa. Tako je omiljena rusofilska izreka "Nas i Rusa 300 miliona" na izvestan način pretvorena u paradoksalnu "nas i 70 Rusa - jedan odbornik".
Manjinske liste - bez pripadnika manjine
Matematiku na stranu, iako u kandidovanju ovih manjinskih lista formalno zakonski nema ništa sporno, njihov nastup zapravo izgleda kao korišćenje rupe u zakonu nastale pozitivnom diskriminacijom prema manjinama. Jer, kada se pogledaju, na primer, izborne liste brojnijih nacionalnih manjina, kao što su Mađari, Bošnjaci, Albanci i slično, jasno je da su na njima većinski upravo pripadnici tih naroda.
Na izbornim listama Ruske stranke, na primer, može se pronaći i u Nišu i u Beogradu tek po jedan pripadnik ruske manjine. Na listi grčko-slovačke koalicije na Savskom vencu nema niti Grka niti Slovaka, bar prema njihovim imenima, piše NIN.
Koliko je situacija sa manjinskim listama postala paradoksalna, govori i slučaj Kragujevca sa decembarskih izbora prošle godine, kada su u tom gradu bile registrovane tri manjinske liste, Rusa, Slovaka i Crnogoraca, iako pripadnika tih manjina zajedno u Kragujevcu ima tek nešto preko 300. A za prelazak manjinskog cenzusa u tom gradu bilo je potrebno oko 900 glasova. Tako je stranka ruske manjine osvojila dva mandata, a slovačke i crnogorske po jedan.
Princip pozitivne diskriminacije uveden je pošto je manjinskim listama postalo preteško da uđu u parlament učešćem na proporcionalnom izbornom sistemu, pa na izborima 2003. godine manjine, iako brojne, nisu dobile nijedno poslaničko mesto u Skupštini Srbije.
Zakon o lokalnim izborima predviđa znatne olakšice i za prijavljivanje i za dobijanje odborničkih mesta kada su ove izborne liste u pitanju. Za njihovo podnošenje dovoljno je dvostruko manje potpisa nego za druge liste, dok se kod raspodele mandata, čak i ako te liste osvoje manje od cenzusa od tri odsto, njihov broj osvojenih glasova zakonski uvećava za 35 odsto kako bi im se olakšao ulazak u skupštine, čime je njima cenzus praktično smanjen za trećinu.
Tako je moguće da Ruska stranka, koja je u Beogradu osvojila 1,2 odsto glasova, dobije jedno odborničko mesto, dok za nemanjinske stranke ne bi bilo mesta ni da su osvojile 2,9 odsto.
Zahvaljujući pozitivnoj diskriminaciji, mnogi politički pokreti koji nemaju zapravo nikakve veze sa manjinama koje navodno predstavljaju, u nekom trenutku na taj način uspeli su da uđu što u republički, što u lokalne parlamente.
Naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za NIN da je već bilo više situacija zloupotrebe i izigravanja zakona kada su manjinske liste u pitanju.
"Problem ležu u tome što su naši propisi u velikoj meri permisivni, pa je samim tim veoma lako da se maskirate u manjinsku stranku i automatski imate olakšane uslove na izborima, što se tiče kandidature, ali i ulaska u parlamente. Dakle, za vas ne važi cenzus od tri odsto, već ulazite u raspodelu čim pređete takozvani prirodni prag, koji se meri tako što podelite broj izašlih birača sa brojem mesta u parlamentu, bilo lokalnom, pokrajinskom ili nacionalnom, i onda se to podeli sa koeficijentom 1,35, pošto je to bonus koji je dodat nakon 2020. To znači da je relativno lako ući u parlament za manjinske liste, što, naravno, ima dobru nameru iza sebe - da dopusti manjinskim strankama da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini i lokalnim skupštinama", kaže Bursać i dodaje da se, nažalost, pokazalo i suprotno, navodeći primere lista kao što su NOPO, Zelena stranka...
"Sve to sada vidimo i sa Ruskom strankom, odnosno da RIK arbirtrarno odlučuje ko jeste, a ko nije manjinska stranka", dodaje Bursać.
Zakonom je predviđena zabrana izigravanja propisa, kojom se neka lista odbija kao manjinska ako je na njoj nosilac ili kandidat za kog je "opštepoznato da je član druge političke stranke koja nije politička stranka nacionalne manjine" ili "ako se utvrde druge okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon".
Međutim, i pored toga, manjinske liste prolaze. Pa tako, recimo, ako na listi Ruske stranke nema Rusa, ima nekadašnjih visokih funkcionera Srpske desnice Miše Vacića ili bivših istaknutih članova Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, kao što je Tihomir Perić, koji je bio i nosilac liste u Nišu i u Šešeljevoj stranci bio 30 godina. Ipak, formalni izlazak iz prethodne stranke, očigledno, dovoljan je da neko zastupa manjinsku listu.
I kad se pogleda program Ruske stranke, čiji je predsednik političar iz Šapca Slobodan Nikolić, u njemu ima malo pitanja koja se tiču ruske manjine u Srbiji. Uglavnom su to geopolitički ciljevi povezivanja Srbije sa Evroazijskim savezom, privlačenje ruskih investicija, "Putinov metod" u podsticanju nataliteta, popularizaciju ruskog jezika u školama... O nekim pravima oko 10.000 državljana Srbije koji se izjašnjavaju kao Rusi – ni reči. Istina, ima ih u statutu te stranke, ali tek u sedam od 27 osnovnih ciljeva.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Brnabić o akciji "Zastani Srbijo": Maltretiranje građana, dobro koordinisana akcija iz inostranstva
22.11.2024.•
0
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić osudila je kao "maltretiranje građana" današnje blokade saobraćaja na više lokacija u Novom Sadu i Beogradu.
VIDEO Incident tokom blokade u Beogradu: Došlo do tuče, udarena novinarka
22.11.2024.•
9
Tokom akcije "Zastani Srbijo" u Beogradu, kod zgrade RTS-a u Takovskoj ulici, došlo je do tuče.
Vlada Srbije povukla iz skupštinske procedure predlog Zakona o visokom obrazovanju
22.11.2024.•
1
Vlada Srbije povukla je danas iz skupštinske procedure predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju, navodeći u obrazloženju da su potrebne "dodatne konsultacije o tom aktu".
Aleksandru Jovanoviću Ćuti zabranjeno prisustvo skupštinskom Odboru za odbranu
22.11.2024.•
6
Narodnom poslaniku Aleksandru Jovanoviću Ćuti danas je zabranjeno prisustvo sednici skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
DNEVNI KVIZ: Koji rezultat ste ostvarili?
22.11.2024.•
11
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Porodici sa sedmoro dece u Gadžinom Hanu ponovo priključena struja
22.11.2024.•
8
Devetočalna porodica iz Gadžinog Hana kod Niša kojoj je juče ujutru isključena struja u socijalnom stanu, nije provela noć u mraku jer je beogradska firma "Bio enerdži point" platila njihov dug.
Zbog jakih udara vetra posebna opreznost savetuje se vozačima kamiona i autobusa
22.11.2024.•
0
AMSS savetuje posebnu opreznost u saobraćaju vozačima kamiona i autobusa na mostovima, nadvožnjacima i prevojima zbog jačih udara vetra u prvom delu dana.
Bibliotekari predali Vladi i Skupštini peticiju za ukidanje naknade za izdavanje knjiga
22.11.2024.•
6
Bibliotekarsko društvo Srbije saopštilo je da su peticiju za ukidanje naknade za izdavanje knjiga, sa potpisima oko 10.500 građana, podneli Vladi i Skupštini Srbije.
Tužiteljka o istrazi u Novom Sadu: Postavlja se pitanje da li je tužilac dobio sve što mu je trebalo
22.11.2024.•
12
Tužiteljka Jasmina Paunović rekla je, povodom hapšenja 12 osoba zbog tragedije na Železničkoj stanici, da je tužilac morao da traži potrebnu dokumentaciju od svih državnih organa i da je to problem.
Šabić o Vučićevoj najavi: Predsednik nema pravo predlaganja zakona
22.11.2024.•
18
Advokat Rodoljub Šabić je objavio da predsednik Srbije nema pravo da predlaže zakone.
FOTO Pogledajte naslovnice novina posle hapšenja 12 osoba: Verujete li ikome?
21.11.2024.•
30
Novine na naslovnim stranama sutrašnjih izdanja imaju različite poglede na hapšenja zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Vučić: Videću da li lično da predložim Skupštini zakonske izmene o dolasku stranih fakulteta
21.11.2024.•
40
Predsednik Srbije Aleksandar Vučič je večeras najavio mogućnost da on lično predloži Skupštini Srbije zakonske izmene kojima se omogućava dolazak stranih univerziteta u Srbiju.
AMSS upozorio vozače na poledicu
21.11.2024.•
1
Auto moto savez Srbije (AMSS) je večeras upozorio vozače da budu oprezni zbog poledice.
Na krovu zgrade u Severnoj Mitrovici nađeno oružje i uređaji za radio-vezu
21.11.2024.•
1
Kosovska policija je saopštila da je jutros našla oružje, municiju i uređaje za radio-vezu na krovu zgrade u Ulici kralja Petra u Severnoj Mitrovici.
Srbija i Tuvalu ukidaju vize
21.11.2024.•
12
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i premijer Tuvalua Feleti Teo potpisali su danas u Beogradu Sporazum dve vlade o ukidanju viza za nosioce običnih pasoša.
Vučić kaže da je očajan jer je Vlada Srbije povukla zakon o fakultetima: "Dragi Miloše..."
21.11.2024.•
46
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je očajan zbog odluke vlade da povuče predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju.
Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara
21.11.2024.•
8
Devetočlana porodica iz Gadžinog Hana kod Niša ostala je danas bez struje u socijalnom stanu zbog duga od 30.000 dinara.
Srbija dobila Koordinaciono telo za pristupanje EU
21.11.2024.•
4
Vlada Srbije usvojila je Odluku o osnivanju Koordinacionog tela za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Zbog snega: Bez struje potrošači u Novom Pazaru, na Goču i studeničkom kraju, otežan je i saobraćaj
21.11.2024.•
1
Oko 90 hiljada potrošača ostalo je bez struje na području Novog Pazara a struje nema na Goču i u studeničkom kraju od sinoć, dok u je u Valjevskom kraju zbog snega otežan i usporen saobraćaj.
"Zbog nezapamćenih pritisaka i ucena": Iz procedure se povlači zakon o dovođenju stranih fakulteta
21.11.2024.•
35
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević saopštio je da će Vlada sutra doneti odluku o povlačenju dopuna Zakona o visokom obrazovanju.
Komentari 10
skimmer
Zare
fizlozof
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar