Nova ekonomija navodi da su na pitanje da li smatraju da njihova zemlja ide u ispravnom smeru ili ne, ispitanici dali šarolike odgovore, pa je tako, poredeći sa odgovorima od pre dve godine, u Srbiji i Severnoj Makedoniji povećan broj onih koji misle da zemlja ide u pogrešnom smeru, dok je u drugim državama Zapadnog Balkana taj broj opao.
Korupcija, visoke cene i nezaposlenost su u top tri problema na Zapadnom Balkanu i ističu se kao najvažniji i najhitniji za rešavanje.
Kao neke od najvažnijih problema stanovnici Srbije su na prvo mesto postavili visoke cene i troškove života (28 odsto), nakon čega sledi korupcija - osam odsto, nezaposlenost - sedam odsto, šest odsto pitanje Kosova i isto toliko pitanje kriminala i bezbednosti.
Komparativno gledano, troškovi života jedino na Kosovu nisu na prvom mestu, već je to nezaposlenost (29 odsto), a visoke cene su na drugom mestu, sa 28 odsto.
Interesantno je to što u Srbiji njih 55 odsto ističe kako je ekonomsko stanje u njihovom domaćinstvu pozitivno, dok njih 44 odsto smatra da je stanje loše. S druge strane, na Kosovu njih 78 odsto je istaklo kako je ekonomska pozicija njihovog domaćinstva dobra, a njih 21 odsto kaže da nije.
Posmatrajući druge države Zapadnog Balkana, da je ekonomsko stanje njihovih domaćinstava pozitivno reklo je 66 odsto u BiH, 64 odsto i u Albaniji i u Crnoj Gori, kao i 55 odsto u Severnoj Makedoniji.
Gledajući da li se nešto promenilo u mišljenju naroda u Srbiji po pitanju toga da li nam treba promena ili je ipak želja da ostane sve kao do sada - od 2020. godine broj onih koji su za to da se ništa ne menja je sa 56 odsto porastao na 58 odsto 2022. godine, a u 2024. godini pao na 57 odsto, dok onih koji žele promene ima približno 40 odsto.
Sve češće se govori u javnosti o promenama, pa shodno IRI anketi, gledajući ispitanike koji su za promene – njih 43 odsto veruje da je potrebno promeniti aktuelne političke lidere i političke partije, 35 odsto veruje da je potrebno srediti ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji, 12 odsto veruje da je potrebno akcenat staviti na institucije i njihove rukovodioce, dok njih deset odsto veruje da su promene na kulturnom planu takođe nužne.
Ukoliko se posmatra obrazovna struktura ispitanika, u odnosu na njihove odgovore, može se reći da su odgovori veoma šareliki.
Osobe koje imaju samo osnovno obrazovanje izjasnile su se tako da njih 22 odsto smatra da su nam potrebne političke promene, 57 odsto da su nam potrebne ekonomske reforme, 21 odsto da su promene institucija i njihovih rukovodilaca bitne, dok kultura u ovoj kategoriji nije navedena.
S druge strane, posmatrajući osobe koje imaju fakultetsko obrazovanje, one su svoje prioritete raspodelile tako da njih 47 odsto veruje da su potrebne promene na političkom planu, 26 odsto da je potrebno srediti ekonomsko polje, 17 odsto smatra da je potrebno pozabaviti se kulturom, a njih deset odsto veruje u promene institucija.
Posmatrajući koliko su promene izvesne, mladi od 18 do 35 godina su najoptimističniji, sa 53 odsto, dok su najpesimističniji stariji od 56 i više godina, sa 56 odsto.
Posmatrajući generalno na kom je nivou optimizam, njih 49 odsto smatra da su promene izvesne, ali i da nisu, dok je njih dva odsto ostalo uzdržano.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 22
Mbm
zztop
Podsetnik
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar