Studija o uticaju rudnika litijuma na životnu sredinu: Koji su rizici?

Autor: Nova ekonomija

Info

18.06.2024.

12:54

Kompanija Rio Tinto medijima u Srbiji prosledila je nacrt studije o uticaju na životnu okolinu.

Studija o uticaju rudnika litijuma na životnu sredinu: Koji su rizici?

Foto: 021.rs (Ilustracija)

Dokumenti su obimni i uglavnom se pominje da uticaja na okolinu može biti ali da kompanija obećava da će učiniti sve što je u njenoj moći da ih spreči ili štetu nadoknadi ukoliko do nje i dođe, prenosi Nova ekonomija.

Za sada kompanija je prema navodima sa njihove internet strane uložila 450 miliona dolara u okviru "Prethodne studije izvodljivosti, Studije izvodljivosti i drugih studija u okviru Projekta Jadar kako bi shvatila prirodu ležišta Jadar".

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu (SPU) prvo utvrđuje postojeće ili zatečeno stanje životne sredine, zatim identifikuje sve potencijalne uticaje, a potom detaljno opisuje mere koje će kompanija preduzeti da te uticaje spreči i ublaži.

Planirano je da Projekat "Jadar" obuhvata tri međusobno povezane celine – podzemni rudnik, postrojenje za preradu rude i deponiju industrijskog otpada u Štavicama. Ruda bi se iz podzemnog rudnika vadila i na površini pripremala za dalju preradu. Rudnik i postrojenje za preradu činili bi centralni deo Projekta koji bi obuhvatao površinu od 220 hektara.

U analizi studije, Nova ekonomija navodi najveće potencijalne opasnosti za svaki deo rudnika, kao i šta kompanija planira da učini da do toga ne dođe.

Rudnik

Što se tiče samog rudnika, to bi bio podzemni rudnik – bez otvorenog kopa iz koga bi se ruda iskopavala na dubinama između 370 i 650 metara.

Rudarske aktivnosti bi se izvodile u dubokoj podzemnoj zoni koja je izolovana od izvora vode koju zahvataju lokalni kopani bunari prosečne dubine od 5 do 25 metara.

Rudarski otpad (tzv. jalovina) nastajao bi kao višak stena koji se dobija iskopavanjem podzemnih tunela, a odlagao bi se na posebno projektovano odlagalište koje bi se nalazilo u blizini proizvodnog okna.

"To odlagalište bi bilo obloženo zaštitnim oblogama na dnu, baš kao što to zahtevaju domaći zakoni", objašnjava kompanija, prenosi Nova ekonomija.

Najveći problem rudnika je voda

Projekat Jadar obuhvata niz aktivnosti koje bi mogle uticati na podzemne i površinske vode, kažu iz kompanije. Među ključnim mogućim uticajima izdvajaju se promene u protoku površinskih voda zbog izgradnje objekata. Takođe, ističu se i potencijalni uticaji odvodnjavanja rudnika i upravljanja rudničkim vodama, navode iz Rio Tinto.

Planirane su mere poput izgradnje sistema za kontrolu erozije kao i izgradnja namenskih obloženih, izolovanih laguna za sakupljanje i korišćenje podzemnih voda iz rudnika, čime bi se potencijalni rizik za vodene ekosisteme sveo na najmanju moguću meru.

Postrojenje za preradu

Prerada jadarita u finalne proizvode obuhvatila bi procese koji su dobro poznati i temeljno testirani.

Prilikom analize potencijalnih uticaja postrojenja za preradu na okolinu uzeti su u obzir različiti scenariji, uključujući i one sa najnepovoljnijim ishodom, poput potencijalnih havarija. Ovo ne znači da se očekuje da se takvi događaji zaista i dogode, niti da su svi opisani potencijalni uticaji na okolinu neizbežni.

Prvi korak u procesu prerade rude je tretiranje rude sumpornom kiselinom radi rastvaranja minerala sadržanih u rudi. Proces rukovanja sumpornom kiselinom je pažljivo osmišljen tako da uključi najstrože međunarodne standarde bezbednosti.

"Od transporta u specijalizovanim vagonima, preko skladištenja u hermetički zatvorenim rezervoarima oivičenim betonskim posu- dama za prihvat u slučaju udesa, do korišćenja u zatvorenom sistemu postrojenja, svaki korak bio bi strogo kontrolisan. Si- stemi za detekciju curenja i automatsko isključivanje pumpe za pretakanje, kao i mere zaštite u slučaju izlivanja, deo su opsežnih bezbednosnih mera koje bi bile primenjene na Projektu 'Jadar'", kažu iz Rio Tinta, a prenosi se u tekstu Nove ekonomije.

Planirana je izgradnja dva postrojenja za preradu otpadnih voda zajedno sa posebnim bazenima za skladištenje otpadnih voda.

Deponija u Štavicama

Jadar neće generisati tečan otpad, već je predviđeno da se prerada završava dobijanjem gotovih proizvoda i ostatka koji se suše, navode u studiji. Deo suvog ostatka se šalje u postrojenje za pravljenje zapune za rudnik, a deo sprema za odlaganje na deponiju industrijskog otpada Štavice. Proces prerade jadarita je osmišljen tako da od samog početka smanji ukupnu količinu otpada jer ne uključuje flotiranje.

Sistem zaštite deponije projektovan je sa oprobanim rešenjima uključujući višeslojne hidroizolacione obloge koje su fleksibilne čime se izbegava pucanje u slučaju zemljotresa.

Za dodatnu zaštitu, izgradila bi se kanalska mreža oko deponije kao i drenažni sistem. Deponija bi bila projektovana da izdrži zemljotrese u skladu sa standardima Srbije, evropskim i međunarodnim standardima, navodi kompanija.

Opširnije na sajtu Nove ekonomije.

Teme

Komentari 22

Hronološki Najpopularniji

Mary

23.06.2024 • 15:08

Nekad pomislim da je ovaj narod kao takav dobar kandidat za Darvinovu nagradu, jer glupost je definitivno samouništiva. Trenutno se zadužujemo za sve i svašta, pravimo od kredita pruge, puteve, mostove, stanove, sa pretpostavkom da će to neko da vraća i plaća. Hajde što uništavaju zelenilo, znam da su nenormalni i alavi, ali kad zatruju vodu i zemlju, ko će hteti ovde da živi i radi? Šta će ostati od ove zemlje i kome?

1 1 0
Neka

18.06.2024 • 19:18

Neka kopaju. Deca će napustiti Srbiju ostaće samo stari da umiru u mukama. Glasali smooo

14 21 -7
Agentkinja za kredit

18.06.2024 • 17:49

@Servia
Gospodža ministarka se, po običaju, pojavila početkom nedelje i, opet po običaju, promašila temu. Nema pojma da se oko litijuma ovih dana "lome koplja". Ona priča o "energetskoj sanaciji objekata". To je valjda za nju "glavna tema" trenutno. Kao što ni o hakerskom napadu u EPS-u "nije ništa znala" i nije se oglašavala mesecima.
Važno da je "ministarka".

16 14 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.