Ne postoje resursi koji mogu da pomognu: Šta se dešava sa decom žrtava femicida?

U Srbiji je, prema podacima FemPlatza, počinjeno deset femicida od početka 2024. godine.
Većina femicida, prema pisanju medija, desila su se u Vojvodini, gde je izostala reakcija pokrajinskih institucija, piše Vreme.
 
Prema istraživanju Centra za istraživačko novinarstvo (CINS), u Srbiji se desilo više od 300 femicida za 10 godina. 
 
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nema podatke o deci žrtava femicida. Sem ovog ministarstva, ni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji nema statističke podatke. Podatke nema ni Republički zavod za socijalnu zaštitu. Ono što ima ovaj zavod jeste broj žrtava nasilja u porodici.
Pitanje femicida, iako postaje sve vidljiviji društveni problem, nije posebno sagledano kako u normativnom kontekstu, tako ni u protokolima u radu ustanova sistema socijalne zaštite, pre svih, centara za socijalni rad, navodi za Vreme docentkinja sa Departmana za socijalnu politiku i socijalni rad Filozofskog fakulteta u Nišu Bojana Vranić.
 
"Ovaj društveni problem, sagledan je u okviru teme nasilja u porodici i podrobnije je normativno obuhvaćen u Krivičnom zakoniku, Porodičnom zakonu, Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici… Ako pak pokušamo da sagledamo maloletnu decu majki, žrtava femicida, to je još izazovnije. Naime, još uvek čekamo da stručni stavovi, da deca nisu žrtve samo kada se nasilje prema njima vrši, već i u situacijama kada prisustvuju nasilju (naročito onom sa smrtnim ishodom), budu integrisani u zakonske okvire, pa samim tim i u protokole rada ustanova", navodi Vranić.
 
Centar za socijalni rad kao organ starateljstva ima jednu od ključnih uloga u zaštiti dece koje su žrtve nasilja. Aktuelno, ova ustanova, prema rečima Vranić, ima na raspolaganju nekoliko mera i intervencija.
Prva među njima jeste procena rizika i potreba deteta koja podrazumeva obavljanje detaljne procene rizika i potreba deteta koje je žrtva nasilja ili se nalazi u rizičnoj situaciji. Ovo obično uključuje razgovor sa detetom, njegovim roditeljima (roditeljem) ili starateljima, kao i saradnju sa drugim relevantnim profesionalcima. Druga mera jeste sačinjavanje plana usluga uz učešće deteta. Treća mera je savetodavno-informativni rad sa detetom, ocem deteta (o postupcima koji će biti pokrenuti), drugim članovima porodice.
 
Ukoliko je procena Centra za socijalni rad da dete treba izmestiti iz porodice, stručni princip kojim se treba voditi je "najmanje restriktvno okruženje" odnosno prvo pokušati pronaći kompetentne staratelje iz redova članova uže porodice deteta, pa potom porodični smeštaj, i kao poslednja opcija institucija (tzv. domovi za decu bez roditeljskog staranja).
 
"Kada su u pitanju srodnici deteta koji mogu nastaviti brigu o detetu, ne postoji pravilo da li su to srodnici po ocu ili majci, važno je da ispune sve predviđene uslove i pokažu kompetencije za brigu o detetu. U ovom postupku važno je sagledati i mišljenje deteta o tome ko će nastaviti privremenu ili dugoročniju brigu o njemu", ističe sagovornica Vremena.
 
Nakon što se sve mere i intervencije donesu, Centar za socijalni rad ima obavezu kontinuiranog praćenja deteta u novom okruženju i pružanje podrške detetu. Sve vreme, organ starateljstva sarađuje sa drugim ustanovama (policija, obrazovne i zdravstvene ustanove…) kako bi dete dobilo što širi okvir podrške.
 
Kontakt oca i deteta treba sagledavati iz ugla prava deteta
 
Ubistvo majke, izmeštanje iz porodice i pritvor oca samo su neke od ozbiljnih promena i trauma u životu deteta.
 
Kada je reč o kontaktu počionica zločina, u ovom slučaju oca i deteta, Vranić napominje da to pitanje treba sagledavati iz ugla prava deteta, a ne iz određene privilegije koja se pruža ocu.
 
"Potpuni prekid kontakta sa ocem za dete može biti dodatni gubitak koji može imati brojne negativne posledice po razvoj deteta. Informacije o tome gde je otac, šta će sa njim biti, da li će ga i kada videti, mogu biti neka od pitanja i briga deteta i potreba za izvesnošću. Stručni radnici treba da donesu procenu i daju predlog sudu o modelu (kontrolisanog) viđanja deteta i oca. Ovo pravo deteta sud, uz procenu CSR, može osporiti u situaciji kada je procena da kontakti ipak nisu u najboljem interesu deteta", navodi Vranić.
 
Država nije pripremila resurse koji mogu da pomognu u zaštiti žrtava nasilja
 
Mnogo je propusta u radu državnih institucija koje se bave socijalnom zaštitom, što potvrđuje i sagovornica Vremena, zaposlena kao psihološkinja u jednom Centru za socijalni rad.
 
Kako ona ističe sistem odnosno država nije pripremila odgovarajuće prateće resurse koji mogu da pomognu u zaštiti žrtva nasilja.
 
"Evo, sada da vi pozovete i da se predstavite da radite u Centru za socijalni rad i da želite da smestite žrtvu nasilja u nekoj od sigurnih kuća, to je pakao. Danas to predstavlja jednu vrstu naučne fantastike, a to ne sme tako da bude", kaže ona.
Prema postojećim nortmativnim aktima, deca koja prisustvuju nasilju su direktne žrtve nasilja.
 
"Kada se desi femicid, ostanu deca. Posle čitavih epizoda ispoljenih nasiljem, dogodi se femicid. To bude užasna tragedija za sve koji su u tome. Ta žena koja je ubijena ima svoju porodicu, braću ili sestre. Taj čovek koji izvrši femicid ima svoju porodicu. Tu po pravilu nastaje borba oko toga ko će brinuti o deci", kaže sagovornica Vremena.
 
Njeno iskustvo je takvo da su, po pravilu, članovi porodice onoga koji je izvršio nasilje ili femicid mnogo agresivniji i mnogo spremniji na to da se "bore" da nastave da brinu o deci koju je njihov srodnik.
 
"Organi koji rade na starateljstvu su pod velikim pritiskom jer su uključeni i mediji i to predstavlja negativan kontekst za sve. Uvek se označi ime te žene, ime počinioca, označe se deca koja dalje nose tu stigmu tokom čitavog života zbog portala medija, jer ceo svet zna šta se tom nekom detetu desilo", zaključuje ona.
  • John

    19.06.2024 11:19
    "ne postoji pravilo da li su to srodnici po ocu ili majci"

    Trebalo bi da postoji...
    Prilično slučajeva ima da je dete (ili deca) nakon ubistva majke "dodeljeno" babi i dedi po ocu i da su onda trovali decu svakakvim pričama o majci koju nisu voleli ni dok je bila živa, a pogotovo sad kad je sin zbog nje završio u zatvoru...
  • Nada

    19.06.2024 09:25
    Ma fenomenalno
    Sve to tako ste lepo napisali, jeste, nemaju oni nikakve podatke sve te sluzbe i ministarke samo paradiraju i mi ih placamo. Kad dodje do konkretne situacije nemas kome da se obratis. Prijatelj iz detinjstva se razveo, zena otisla u inostranstvo sa detetom, on se razboleo, nije mogao vise da placa alimentaciju ona se naljutila, ne da ne vidja dete vise nego ni na telefon. Niko nije nadlezan
  • Pera

    19.06.2024 09:24
    A gde je
    Sistem

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Vučević: Marinika Tepić opet halucinira

Premijer Miloš Vučević reagovao je na otvoreno pismo poslanice SSP Marinike Tepić upućeno Aleksandru Vučiću u kojem je iznela tvrdnje o "povezanosti vlasti sa kriminalom u Novom Sadu".

IZAZOV: Pronađite Tomu Monu!

Bivši ministar građevinarstva Tomislav Momirović kao da je u zemlju propao otkad se dogodila tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je nastradalo 14 ljudi.