Tako piše švajcarski list Noje Cirher Cajtung (NCC) i ističe da je "Srbija ključ energetske tranzicije Evrope".
Autor teksta poredi projekat dobijanja litijuma s uspavanom lepoticom koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić poljupcem budi, prenosi Dojče vele, aludirajući da Vučićev intervju za Fajnenšel tajms prošlog vikenda.
"Odlučujuće za taj projekat biće garancije korporacije Rio Tinto za očuvanje životne sredine, ali i investiciona obećanja Evropske unije", naveo je Vučić.
U idealnom slučaju rudnik bi mogao da počne sa radom 2028. godine, piše švajcarski NCC, jedan od najuglednijih listova na nemačkom govornom području, u tekstu koji potpisuje autor Folker Pabst.
Posle tog uvoda, dodaje Dojče vele, Pabst prepričava istoriju konflikta o nameri da se eksploatiše litijum u blizini Loznice, uključujući proteste 2021. godine.
Dobijanje litijuma je kompleksan proces u kojem se takođe upotrebljavaju otrovne hemikalije, pa bi ogromna površina od 626 hektara bila tom intervencijom potpuno promenjena.
Švajcarski list navodi da je tadašnja premijerka Ana Brnabić 2022. godine rekla da su anulirane licence za eksploataciju litijuma, ali su politički protivnici vlasti još tada sumnjali da se radi o predizbornom taktiziranju.
Ukazuje se i da je Rio Tinto nedavno objavio nacrte studija o uticaju rudnika litijuma na životnu sredinu, a i da je profesor na Mašinskom fakultetu Aleksandar Jovović izašao u javnost sa ocenom da eksploatacija neće štetiti ljudima i životnoj sredini.
Aktivisti koji se bave zaštitom životne sredine jednostavno ne veruju u nezavisnost profesora koji je potpisao studiju, ali ne veruju ni vlasti, piše Noje cirher cajtung.
"U kontroverzi oko eksploatacije litijuma u dolini Jadra ne radi se samo o zaštiti životne sredine. Spor ima i geopolitičku komponentu. Laki metal litijum važna je sirovina za proizvodnju baterija za električne automobile, a time ima suštinsko značenje za energetsku tranziciju. Unutar Evropske unije ne postoje značajnija područja za eksploataciju litijuma, a naročito ne s uporedivom veličinom", dodaje švajcarski list.
"Evropska unija, a pre svega Nemačka sa svojom automobilskom industrijom, imaju veliku interes da projekat realizuje zapadna firma kao što je britansko-australijanski koncern Rio Tinto. To bi smanjilo zavisnost od Kine, a to je strateški cilj Zapada", konstatuje se.
Švajcarski list ukazuje da i u Nemačkoj postoje potencijalna nalazišta litijuma, koja se ne otvaraju iz obzira prema ljudima i prirodi, dok se u Srbiji takvim projektima daje podrška.
"Protivnici vlasti smatraju da je to što Vučić upravo sada ponovo poteže rudnik, zapravo poruka Zapadu. On je izložen kritici zbog svog nedovoljno konstruktivnog odnosa prema pitanju Kosova, ali i zbog nepravilnosti na prethodnim izborima", dodaje se.
U tekstu se ukazuje i da je Vučić, u razgovoru s novinarom Fajnenšal tajmsa, indirektno aludirao na kinesku zainteresovanost za projekat dobijanja litijuma.
"Vučić zahteva od evropskih investitora fabrike baterija i električnih automobila. Prema izjavi ministra finansija Siniše Malog, čitav proizvodni lanac trebalo bi da ostane u Srbiji, pri čemu bi se godišnje privredilo deset do dvanaest milijardi dolara. Srbija želi da izvuče maksimum od svog podzemnog blaga", zaključuje se u tekstu švajcarskog lista Noje Cirher Cajtung.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Švajcarski list: Projekat iskopavanja litijuma je san Trnove ružice koju Vučić budi poljupcem")
.jpg "Sa tribine ProGlasa: Režimu su se desili studenti i đaci koji neće da budu beskičmenjaci")
Komentari 13
Sumnjam
v
"Garancije"
Šta bi sa "garancijama" koje je RT dao u Australiji, Kanadi, Madagaskaru, Južnoj Americi ...?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar