Iako temperature preko 39 stepeni mogu dovesti do smrtnog ishoda kod radnika na otvorenom, u Srbiji ne postoji obaveza prekida rada. Međutim, propisane kazne za nesavesne poslodavce, koji ne obezbede povoljne uslove za rad pri visokim temperaturama, idu i do dva miliona dinara.
Koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić smatra da, kada se tumači naš zakon, tu ne stoji eskplicitno da radnici moraju da budu zaštićeni od prekomernih toplota napolju.
Ipak to je, prema njegovim rečima, okolnost od koje poslodavac mora da štiti radnike.
"Ultimativna odgovornost za bezbednost na radu je na poslodavcu. I njegova je procena da li će da rizikuje da li će radnik da mu padne u nesvest ili da se nešto gore dogodi pa da zbog toga i on snosi posledice", objašnjava Protić za
"Danas".
Uprava za bezbednost i zdravlje na radu izdala je ranije Smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama.
"To je ozbiljan problem za veliki deo zaposlenih u poljoprivredi i drugih, kao što su oni koji su angažovani u građevinarstvu, na hitnim popravkama, u saobraćaju, turizmu i sportu. Temperature veće od 39 stepeni mogu dovesti do smrtnih slučajeva", naglašeno je.
Međutim, prema navodima iz Smernica, ne postoji maksimalna procenjena temperatura pri kojoj radnici moraju da prekinu rad.
"Jedna temperatura koja prouzrokuje zaustavljanje rada ne može da uzme u obzir sve faktore koji rad po toploti čine opasnim, uključujući vlažnost, protok vazduha, fizički intenzitet, trajanje aktivnosti i da li su zaposleni fizički sposobni i aklimatizovani na date uslove", pojašnjava se u dokumentu.
Umesto toga, kako se dodaje, poslodavci moraju da eliminišu ili minimiziraju rizike koliko je razumno izvodljivo.
"Ovo može uključivati otkazivanje ili pomeranje određenih radnih zadataka dok uslovi ne postanu hladniji. Rad treba da se obavlja na prijatnoj temperaturi koja odgovara radnom zadatku", piše u Smernicama.
U ovom dokumentu navede su mere koje su poslodavci dužni da primenjuju pri radu na otvorenom na visokim temperaturama.
A to su, pre svega, organizacione mere, zatim tehničke, zdravstvene. Takođe, potrebna je promena režima rada, česta zamena zaposlenih, češće pauze, obezbeđivanje velikih količina vode i bezalkoholnih pića, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da budu zaštićeni od sunca i hladnoće, informisanje zaposlenih o opasnostima po zdravlje usled izlaganja visokim temperaturama, upoznavanje zaposlenih sa simptomima bolesti izazvanih visokim temperaturama i pružanje prve pomoći.
Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u građevinarstvu Saša Torlaković za "Danas" ističe da su izdate smernice dobre, ali da nisu obavezujuće.
"Svi poslodavci bi trebalo da se ponašaju u skladu sa tim smernicama. One nisu obavezujuće, ali su prilagođene ovim visokim temperaturama. Svaki poslodavac koji drži do svog posla i do radnika, pre svega, trebalo bi da ih se drži", objašnjava on.
Torlaković smatra da svaki proslodavac treba toga da se pridržava jer čuva živote ljudi.
"Kada govorimo o ozbiljnim poslodavcima, koji imaju veći broj radnika i rade ozbiljne poduhvate, oni vode računa o tome i mahom su odgovorni. A oni koji samo jure profit i koji dovlače radnike iz inostranstva, Turke i Vijentamce, njih uglavnom baš briga", ukazuje on.
Torlaković kaže da je najveći problem u toj "crnoj zoni".
"Tu može samo inspekcija da reaguje i da izađe na terent i kontoroliše. Na gradilištima piše da je ulaz strogo zabranjen, ali negde uspemo da uđemo iako nemamo sindikat, nege neće da nas puste", objašnjava on.
Ukazuje da ima dosta radnika koji ne znaju koja prava i mogućnosti imaju.
"Mi godišnje imamo nekoliko treninga sa predstavnicima sindikata o tome, ali oni radnici koji su van svega toga, oni ne znaju koja prava imaju i šta mogu da urade u tim situacijama", kaže Torlaković.
Iz Inspektorata za rad objašnjavaju da je poslodavac, shodno Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, dužan da radna mesta na otvorenom prostoru tako uredi da zaposleni budu zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i imaju obezbeđenu prvu pomoć.
Inspekcija rada, prema njihovim rečima, obavlja planirane inspekcijske nadzore, organizuje i pojačane, vanredne inspekcijske nadzore, a reaguju i po prijavi zaposlenog.
Kako dodaju, s obzirom na trenutne dnevne temperature, kao i da su za predstojeće dane prognozirane visoke temperature, inspekcija rada vrši pojačane inspekcijske nadzore na gradilištima.
"Poslodavci za vreme trajanja visokih dnevnih temperatura, iznad 36 stepeni, a naročito u periodu od 11 do 16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada, treba da organizuju rad na otvorenom na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje zaposlenih direktnom sunčevom zračenju, u skladu sa preporukom koju je donela Vlada Srbije", navode iz Inspektorata za rad.
Ukoliko poslodavac ne obezbedi propisane preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu, zakonom je propisana novčana kazna.
"Za poslodavca sa svojstvom pravnog lica propisana je kazna od milion i po do dva miliona dinara, za odgovorno lice od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za preduzetnika propisana kazna od 400.000 do 500.000 dinara", navode iz Inspektorata.
Kažu da zaposleni mogu da prijave inspekciji rada ukoliko poslodavac nije preduzeo mere za njihov bezbedan rad na otvorenom za vreme visokih temperatura, a da ta prijava može biti i anonimna.
"Inspekcija rada će odmah obaviti nadzor, utvrdiće stanje i preduzeti mere", poručuju oni.
.jpg "Albijanić: Vlast najavljuje dalju represiju nad građanima, ali je pala još 15. marta u Beogradu")
.jpg "Disciplinovanje")
Komentari 5
Komšija
Pa te noćne građevinske radove možeš da obavljaš negde na pustoj livadi, a ne u gradu gde ljudi žive, rade, i imaju propisano vreme za odmor.
Dejan
Drum
Da se ja pitam građevinski radovi bi se radili po noći, manji mi je problem raditi celu noć, nego goriti po danu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar