Treba li da se ukine opšti uspeh zbog pritisaka kod ocenjivanja: Kako je u drugim zemljama?
Slučaj nasilja nad nastavnicom biologije u beogradskoj OŠ, na koju je fizički nasrnula majka jednog učenika, nezadovoljna što mu je zaključena dvojka, otvorio je debatu.
Polemiše se da li treba uvesti standardizovane testove umesto izvođenja zaključnih ocena.
Pokrenuto je i pitanje čemu služi opšti uspeh koji se uz prosečnu ocenu opisuje rečima odličan, vrlo dobar, dobar, jer je upravo to najčešći motiv zbog koga se jure i poklanjaju ocene, mahom petice.
Svojevremeno je Forum beogradskih gimnazija tražio da se ukine zaključivanje ocena na polugodištu za srednjoškolce, budući da su te ocene birokratska stvar koja, po njihovom mišljenju, ništa ne znači, a dodatan argument u prilog ovom predlogu je činjenica da se ove ocene ne uzimaju u obzir prilikom zaključivanja na kraju školske godine.
I dok u Forumu smatraju da izviđenje zaključih ocena na polugodištu stvara pritisak i đacima i nastavnicima, Ministarstvo prosvete je ranije iznelo stav da bi se izostavljanjem zaključivanja ocena na kraju prvog polugodišta značajno smanjila informativna funkcija ocenjivanja koja je važna za učenike, roditelje ali i za školu.
Grupa stručnjaka sada predlaže da se ukine opšti uspeh, jer kvalifikovanje učenika kao odličnih, vrlo dobrih, dobrih, dovoljnih i nedovoljnih stvara đacima, roditeljima i nastavnicima pritisak oko ocena.
To dalje vodi u normalizaciju prakse poklanjanja ocena, nepravedan tretman učenika, razdore između nastavnika i sukobe između škola i roditelja, a nema nikakav praktičan značaj jer se za upis u srednje i u visoko obrazovanje računa prosek ocena.
Šta je opšti uspeh?
Opšti uspeh učenika od drugog do osmog razreda, kao i u srednjoj školi utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu aritmetičke sredine zaključnih prelaznih brojčanih ocena iz obaveznih predmeta i iz izbornog programa (izuzev verske nastave i građanskog vaspitanja), kao i ocene iz vladanja.
Iskazuje se kao: odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan i nedovoljan. Pritom, odličan uspeh ima učenik koji je ostvario srednju ocenu najmanje 4,5; vrlo dobar između 3,5 i 4,49; dobar uspeh od 2,5 do 3,49, i dovoljan ako ima srednju ocenu do 2,49.
Manji pritisak
"Ukidanje opšteg uspeha ne košta ništa, može brzo da se uradi jer je potrebna izmena zakona i pravilnika, a definitivno bi smanjilo pritisak pri ocenjivanju. To nije jedino, ali je jedno od mogućih rešenja. Sada imate pritisak da se učeniku pokloni ocena da bi se zvao odličan ili vrlo dobar", kaže za Danas Jelena Teodorović, profesorka na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, koja je sa grupom kolega učestvovala u kreiranju preporuka za unapređenje kvaliteta obrazovanja, među kojima je i ukidanje opšteg uspeha.
Ona se zalaže za to da se i u pojedinačnim predmetima ukine izvođenje zaključne ocene i zaokruživanje do pune ocene.
Kao primer navodi učenika sa prosekom 3,46 kome da bi imao zaključenu četvorku, nastavnik mora da pokloni ocenu, što nije pravedno, a ako to ne uradi imaće zaključenu trojku, kao i neko sa prosekom 2,50, što je takođe nepravedno jer je zakinut za 0,46.
"Zašto iz predmeta ne bi mogao da postoji samo prosek ocena koji bi se računao pri izvođenju ukupnog proseka na kraju određenog razreda, umesto da se učenici zovu odlični, vrlo dobri", pita sagovornica Danasa, koja je uverena da bi ove promene uticale na to da se smanji pritisak pri zaključivanju i poklanjanje ocena.
Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu dodaje da bi ukidanje opšteg uspeha smanjilo pritisak i na nastavnike.
Ona ističe da je prosečna ocena finija, preciznija i objektivnija mera nečijeg postignuća, dok je svođenje na pet kategorija opšteg uspeha gruba mera za razvrstavanje sve dece koja se razlikuju po uspehu u velikoj meri.
"Ovako ipak nešto stavljate na širu skalu gde fine razlike u postignućima mogu bolje da se vide i gde svako ima utisak je ocenjen pravednije. U krajnoj liniji opšti uspeh zaista ne utiče na njihov kasniji plasman u srednju školu i u visoko obrazovanje, jer se pri upisu boduje prosečna ocena. Tako da opšti uspeh nema nikakvu upotrebnu vrednost, ali ima veze sa pravdom i osećajem zakinutosti, a na to su mladi ljudi veoma osetljivi", ističe Pavlović Babić.
Ona, međutim, misli da ova novina neće napraviti suštinsku promenu, jer, kako kaže, to nije prvorazredni uzrok nezadovoljstva, niti pokretač incidentnih situacija koje se gotovo svakodnevno dešavaju u školama, niti će biti lek za to.
Šta sa ocenjivanjem?
Na pitanje kako se sve to odražava na ocenjivanje jer, kakva god da je škola, na kraju se dođe do teme ocena, ona odgovara da je to velika priča koja ima mnogo različitih rešenja.
"Možete kao u nekim sistemima da ocenjivanje potpuno isključite iz škole i da ocena bude eksterna i objektivna, tako što bi se na kraju određenog perioda školovanja radili testovi, razvijeni u specijalizovanim institucijama, koji su dobro odmereni, standardizovani i dobro kalibrirani. Mi nemamo u sistemu nijednu takvu meru. Završni ispit ne služi čak ni za upis u srednju školu, jer se na kraju najveći broj učenika upiše po prvoj želji kakav god ima školski uspeh i koliko god poena ostvario na tom testu. I onda taj jedan jedini instrument koji imamo ne obavlja svoju funkciju", navodi ona.
Ističe da je izuzetak manji broj škola i smerova koji su konkurentniji i gde je važno upasti na rang-listu, ali da smo svedoci da je sve manje takvih škola.
Da li je bolje imati standardizovane testove ili kombinaciju uz nastavničko ocenjivanje, ako često čujemo da su ocene te koje utiču na motivaciju učenika za učenje, upitali su iz redakcije Danasa.
"Tačno je da smo navikli da nas testovi ili ocena pokreću na neko učenje. Meni se čini da je dobro imati nastavničko ocenjivanje tokom cele godine. Ne mora ocena da bude iskazana od jedan do pet, može i od jedan do 10, ili do 100. Ne mora čak ni mumerički da se iskaže, jer čim nešto kvantifikujete vi to svodite na neku kategoriju. Možete da date ocenu koja je kvalitativna, kao što smo imali pokušaje uvođenjem opisnog ocenjivanja u prvom razredu. Nastavnici mogu da ispituju i ocenjuju spram standarda, a format ocene je nešto o čemu može da se pregovara. Ocena može da bude iskazana na mnogo načina. Recimo, preko neke ček liste gde će gradivo i zahtevi biti podeljeni na mnogo manjih jedinica koje će ukljivati i odnos učenika prema predmetu, aktivnost na času i različite aspekte postignuća. Jednu oblast možete da ocenite pomoću 20 ili 30 pokazatelja preko te ček liste. Ne moramo da ocenjujemo od jedan do pet", navodi Pavlović Babić.
Ona smatra da je dobro imati kombinaciju standardizovanih testova i nastavničkog ocenjivanja, jer su nastavnici svakodnevno sa đacima i mogu da ih prate, da reaguju na promene, da ih podstaknu i motivišu na napredak.
Navodi i primere ocenjivanja u različitim obrazovnim sistemima.
"U Americi je ocenjivanje preko ček-lista i slovno sa širim rasponom, u Finskoj nema numeričkih ocena do šestog razreda i tada se prvi put na kraju tog razreda pojavljuju nacionalni testovi koji su selekcija za više nivoe obazovanja. U Holandiji je sve zasnovano na eksternom testiranju, testove pravi njihova nacionalna kuća koja se time bavi. U svakom slučaju, u zapadnoevropskim sistemima je učešće eksternih testova značajno veće nego u Srbiji. Kod nas je ocenjivanje isključivo nastavničko i ma kakvi bili pravilnici, ono je ipak impresionističko. Nije zasnovano na standardima koji su javno dostupni nego na kriterijumima koje nastavnik formira od odeljenja do odeljenja i od slučaja do slučaja", dodaje Pavlović Babić.
Tekst u celosti čitajte na portalu Danasa.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Profesor Džozef: Bilo bi strašno za Srbiju da Tramp pobedi
05.11.2024.•
0
Profesor na Univerzitetu "Džons Hopkins" u SAD Edvard P. Džozef u intervjuu za N1 ocenio je da je bi pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD bila strašna za Srbiju.
Milićević: Snimak vanrednog stanja iz 2003. uz komentar na društvenim mrežama je napad na Vučića
05.11.2024.•
0
Ministar bez portfelja zadužen za dijasporu Đorđe Milićević osudio je postavljanje snimka proglašenja uvođenja vanrednog stanja nakon ubistva premijera Zorana Đinđića na društvenim mrežama.
Vladimir Đukanović: Vesić ispao gospodin čovek, nema šta da mu se zameri
05.11.2024.•
0
Funkcioner SNS Vladimir Đukanović ocenio je da je odgovorno i ljudski to što je ministar Goran Vesić najavio ostavu zbog tragedije u Novom Sadu.
Vučić nudi referendum o svom razrešenju: Ako 50 odsto građana kaže da treba da odem...
05.11.2024.•
0
Predsednik Aleksandar Vučić je povodom tragedije koja se u petak dogodila u Novom Sadu, opoziciji ponudio rešenje.
Vučić: Nisam uticao na Vesića da podnese ostavku
04.11.2024.•
25
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da nije uticao na ministar Gorana Vesića da podnese ostavku na tu funkciju, dodajući da je "Vesić tim činom pokazao odgovornost".
Direkcija za železnice ukazivala i na druge probleme u železničkom saobraćaju: Pisali i Vesiću
04.11.2024.•
11
Direkcija za železnice od 2018. u više navrata je slala dopise "Infrastrukturi železnice Srbije" za sprovođenje mera koje bi poboljšale bezbednost železničkog saobraćaja, po kojima nije postupano.
Vozač koji je trebalo da vozi đake na ekskurziju bio pod dejstvom alkohola
04.11.2024.•
0
Saobraćajna policija u Nišu, prilikom kontrole vozača koji prevoze đake na ekskurziju, isključila je iz saobraćaja 54-godišnjeg vozača autobusa koji je bio pod uticajem alkohola.
Željko Mitrović ponudio Vesiću posao na Pinku
04.11.2024.•
9
Ministru građevinarstva Goranu Vesiću, koji je najavio ostavku, stigla je ponuda za novi posao od vlasnika Pinka Željka Mitrovića.
Sindikat: Neki direktori nisu prihvatili skraćenje časova, nastavnici ipak napuštali učionice
04.11.2024.•
3
Direktori pojedinih škola koje su u štrajku i u kojima su skraćeni časovi na 30 minuta danas su odbili da se zvono za kraj časa oglasi 15 minuta ranije, mada su nastavnici napuštali učionice.
Informer TV dobila beogradsku dozvolu
04.11.2024.•
1
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) dodelilo je beogradsku dozvolu (alotment Avala) Televiziji Informer.
Dr Milić: Izbačen sam sa Medicinskog fakulteta, osveta za izbore i očišćene liste čekanja
04.11.2024.•
26
Dr Dragan Milić objavio je da je danas i zvanično "izbačen" sa Medicinskog fakulteta u Nišu.
Građani ispred Vlade Srbije upalili sveće i odali počast stradalima u Novom Sadu
04.11.2024.•
0
Ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu građani su na poziv dela opozicionih stranaka zapalili sveće i odali počast stradalima u Novom Sadu.
Dva učenika isključena iz jagodinske gimnazije zbog objavljivanja eksplicitnog snimka maloletnice
04.11.2024.•
1
Nastavničko veće Gimnazije u Jagodini isključilo je iz škole dvojicu učenika zbog objavljivanja eksplicitnog video-snimka na kojem se nalazi maloletna učenica drugog razreda te škole.
Policija privela dva učesnika blokade deponije kod Užica, jedan ima 75 godina
04.11.2024.•
3
Policija je danas oko 14.30h na informativni razgovor privela dve osobe koje su učestvovale u blokadi deponije Duboko u Užicu, gde su građani zaustavili deponovanje otpada.
Olivera Zekić izjavila da će izveštaj o izborima sačekati novi saziv REM-a: "Zato što ja tako kažem"
04.11.2024.•
6
UNS je objavio da je predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić izjavila da će izveštaj o medijskom praćenju decembarskih izbora sačekati novi saziv REM-a.
Nadbiskup Nemet: Papa Franja pokazao ogromno poštovanje prema Srbiji - dao mi zakletvu na ćirilici
04.11.2024.•
2
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet izjavio je da je papa Franja pokazao ogromno poštovanje prema Srbiji jer mu je dokument o njegovom nedavnom imenovanju za kardinala dao na srpskom i na ćirilici.
Glavni javni tužilac naložio hitnu istragu zbog pretnji državnim funkcionerima
04.11.2024.•
24
Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović naložio je da se hitno identifikuje i procesuira odgovorni za pretnje upućene najvišim državnim funkcionerima.
Picula nabrojao koje su sve prepreke na putu Srbije ka EU: "Tri godine bez otvorenog poglavlja"
04.11.2024.•
7
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula kaže da su najveće prepreke na putu Srbije ka EU zastoji u reformama vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, izbornog procesa i slobode medija.
MUP objavio sedam saveta za vlasnike vikendica
04.11.2024.•
3
MUP je objavio nekoliko saveta vlasnicima vikendica.
Krivična prijava protiv predsednice parlamentarnog odbora za kulturu i informisanje Nevene Đurić
04.11.2024.•
0
Četiri četiri organizacije podnele su krivičnu prijavu protiv predsednice skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Nevene Đurić.
Pastor: Rekli smo Vučiću kakav bi problem bio ako bi Mađari služili vojni rok
04.11.2024.•
40
Predsednik SVM Balint Pastor izjavio je da razume globalne okolnosti, ali da ima bojazan da, ako se vojni rok vrati u Srbiji, to će dovesti do odlaska Mađara koji imaju dvojno državljanstvo.
Komentari 32
Nina
Kakva je to priča?
Život je
borba da uz pritisake funkcionišete najbolje što možete,
pun je spoticnja ,padova i uspona , donošenja dobrih i loših odluka,uspeha ...i nada sve nepravde ..
Nećemo našu decu praviti debilima,moraju da se naučite životu ,mudrosti da promene šta mogu a prihvate šta ne mogu promeniti uz sopstveno znanje..
Samo tako će uspeti da kroz život koračaju samouvereni i zadovoljni i samoostvareni...
Roditelji nema šta da traže u školama,bolje da pomognu svojoj deci da se bolje organizuju i više uče jer samo uz znanje je ceo svet njihov....
Nada
Tanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar