Treba li da se ukine opšti uspeh zbog pritisaka kod ocenjivanja: Kako je u drugim zemljama?
Slučaj nasilja nad nastavnicom biologije u beogradskoj OŠ, na koju je fizički nasrnula majka jednog učenika, nezadovoljna što mu je zaključena dvojka, otvorio je debatu.
Polemiše se da li treba uvesti standardizovane testove umesto izvođenja zaključnih ocena.
Pokrenuto je i pitanje čemu služi opšti uspeh koji se uz prosečnu ocenu opisuje rečima odličan, vrlo dobar, dobar, jer je upravo to najčešći motiv zbog koga se jure i poklanjaju ocene, mahom petice.
Svojevremeno je Forum beogradskih gimnazija tražio da se ukine zaključivanje ocena na polugodištu za srednjoškolce, budući da su te ocene birokratska stvar koja, po njihovom mišljenju, ništa ne znači, a dodatan argument u prilog ovom predlogu je činjenica da se ove ocene ne uzimaju u obzir prilikom zaključivanja na kraju školske godine.
I dok u Forumu smatraju da izviđenje zaključih ocena na polugodištu stvara pritisak i đacima i nastavnicima, Ministarstvo prosvete je ranije iznelo stav da bi se izostavljanjem zaključivanja ocena na kraju prvog polugodišta značajno smanjila informativna funkcija ocenjivanja koja je važna za učenike, roditelje ali i za školu.
Grupa stručnjaka sada predlaže da se ukine opšti uspeh, jer kvalifikovanje učenika kao odličnih, vrlo dobrih, dobrih, dovoljnih i nedovoljnih stvara đacima, roditeljima i nastavnicima pritisak oko ocena.
To dalje vodi u normalizaciju prakse poklanjanja ocena, nepravedan tretman učenika, razdore između nastavnika i sukobe između škola i roditelja, a nema nikakav praktičan značaj jer se za upis u srednje i u visoko obrazovanje računa prosek ocena.
Šta je opšti uspeh?
Opšti uspeh učenika od drugog do osmog razreda, kao i u srednjoj školi utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu aritmetičke sredine zaključnih prelaznih brojčanih ocena iz obaveznih predmeta i iz izbornog programa (izuzev verske nastave i građanskog vaspitanja), kao i ocene iz vladanja.
Iskazuje se kao: odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan i nedovoljan. Pritom, odličan uspeh ima učenik koji je ostvario srednju ocenu najmanje 4,5; vrlo dobar između 3,5 i 4,49; dobar uspeh od 2,5 do 3,49, i dovoljan ako ima srednju ocenu do 2,49.
Manji pritisak
"Ukidanje opšteg uspeha ne košta ništa, može brzo da se uradi jer je potrebna izmena zakona i pravilnika, a definitivno bi smanjilo pritisak pri ocenjivanju. To nije jedino, ali je jedno od mogućih rešenja. Sada imate pritisak da se učeniku pokloni ocena da bi se zvao odličan ili vrlo dobar", kaže za Danas Jelena Teodorović, profesorka na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, koja je sa grupom kolega učestvovala u kreiranju preporuka za unapređenje kvaliteta obrazovanja, među kojima je i ukidanje opšteg uspeha.
Ona se zalaže za to da se i u pojedinačnim predmetima ukine izvođenje zaključne ocene i zaokruživanje do pune ocene.
Kao primer navodi učenika sa prosekom 3,46 kome da bi imao zaključenu četvorku, nastavnik mora da pokloni ocenu, što nije pravedno, a ako to ne uradi imaće zaključenu trojku, kao i neko sa prosekom 2,50, što je takođe nepravedno jer je zakinut za 0,46.
"Zašto iz predmeta ne bi mogao da postoji samo prosek ocena koji bi se računao pri izvođenju ukupnog proseka na kraju određenog razreda, umesto da se učenici zovu odlični, vrlo dobri", pita sagovornica Danasa, koja je uverena da bi ove promene uticale na to da se smanji pritisak pri zaključivanju i poklanjanje ocena.
Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu dodaje da bi ukidanje opšteg uspeha smanjilo pritisak i na nastavnike.
Ona ističe da je prosečna ocena finija, preciznija i objektivnija mera nečijeg postignuća, dok je svođenje na pet kategorija opšteg uspeha gruba mera za razvrstavanje sve dece koja se razlikuju po uspehu u velikoj meri.
"Ovako ipak nešto stavljate na širu skalu gde fine razlike u postignućima mogu bolje da se vide i gde svako ima utisak je ocenjen pravednije. U krajnoj liniji opšti uspeh zaista ne utiče na njihov kasniji plasman u srednju školu i u visoko obrazovanje, jer se pri upisu boduje prosečna ocena. Tako da opšti uspeh nema nikakvu upotrebnu vrednost, ali ima veze sa pravdom i osećajem zakinutosti, a na to su mladi ljudi veoma osetljivi", ističe Pavlović Babić.
Ona, međutim, misli da ova novina neće napraviti suštinsku promenu, jer, kako kaže, to nije prvorazredni uzrok nezadovoljstva, niti pokretač incidentnih situacija koje se gotovo svakodnevno dešavaju u školama, niti će biti lek za to.
Šta sa ocenjivanjem?
Na pitanje kako se sve to odražava na ocenjivanje jer, kakva god da je škola, na kraju se dođe do teme ocena, ona odgovara da je to velika priča koja ima mnogo različitih rešenja.
"Možete kao u nekim sistemima da ocenjivanje potpuno isključite iz škole i da ocena bude eksterna i objektivna, tako što bi se na kraju određenog perioda školovanja radili testovi, razvijeni u specijalizovanim institucijama, koji su dobro odmereni, standardizovani i dobro kalibrirani. Mi nemamo u sistemu nijednu takvu meru. Završni ispit ne služi čak ni za upis u srednju školu, jer se na kraju najveći broj učenika upiše po prvoj želji kakav god ima školski uspeh i koliko god poena ostvario na tom testu. I onda taj jedan jedini instrument koji imamo ne obavlja svoju funkciju", navodi ona.
Ističe da je izuzetak manji broj škola i smerova koji su konkurentniji i gde je važno upasti na rang-listu, ali da smo svedoci da je sve manje takvih škola.
Da li je bolje imati standardizovane testove ili kombinaciju uz nastavničko ocenjivanje, ako često čujemo da su ocene te koje utiču na motivaciju učenika za učenje, upitali su iz redakcije Danasa.
"Tačno je da smo navikli da nas testovi ili ocena pokreću na neko učenje. Meni se čini da je dobro imati nastavničko ocenjivanje tokom cele godine. Ne mora ocena da bude iskazana od jedan do pet, može i od jedan do 10, ili do 100. Ne mora čak ni mumerički da se iskaže, jer čim nešto kvantifikujete vi to svodite na neku kategoriju. Možete da date ocenu koja je kvalitativna, kao što smo imali pokušaje uvođenjem opisnog ocenjivanja u prvom razredu. Nastavnici mogu da ispituju i ocenjuju spram standarda, a format ocene je nešto o čemu može da se pregovara. Ocena može da bude iskazana na mnogo načina. Recimo, preko neke ček liste gde će gradivo i zahtevi biti podeljeni na mnogo manjih jedinica koje će ukljivati i odnos učenika prema predmetu, aktivnost na času i različite aspekte postignuća. Jednu oblast možete da ocenite pomoću 20 ili 30 pokazatelja preko te ček liste. Ne moramo da ocenjujemo od jedan do pet", navodi Pavlović Babić.
Ona smatra da je dobro imati kombinaciju standardizovanih testova i nastavničkog ocenjivanja, jer su nastavnici svakodnevno sa đacima i mogu da ih prate, da reaguju na promene, da ih podstaknu i motivišu na napredak.
Navodi i primere ocenjivanja u različitim obrazovnim sistemima.
"U Americi je ocenjivanje preko ček-lista i slovno sa širim rasponom, u Finskoj nema numeričkih ocena do šestog razreda i tada se prvi put na kraju tog razreda pojavljuju nacionalni testovi koji su selekcija za više nivoe obazovanja. U Holandiji je sve zasnovano na eksternom testiranju, testove pravi njihova nacionalna kuća koja se time bavi. U svakom slučaju, u zapadnoevropskim sistemima je učešće eksternih testova značajno veće nego u Srbiji. Kod nas je ocenjivanje isključivo nastavničko i ma kakvi bili pravilnici, ono je ipak impresionističko. Nije zasnovano na standardima koji su javno dostupni nego na kriterijumima koje nastavnik formira od odeljenja do odeljenja i od slučaja do slučaja", dodaje Pavlović Babić.
Tekst u celosti čitajte na portalu Danasa.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Da li ćete znati odgovore na svih 10 pitanja?
25.11.2024.•
0
Nova radna nedelje je pred nama, a tu je i novi 021.rs dnevni kviz znanja.
FOTO, VIDEO: Veliki broj policajaca uklonio šator i oterao aktiviste sa Starog savskog mosta
25.11.2024.•
0
Policija je oko četiri sata jutros uklonila šator koji su aktivisti postavili sa novobeogradske strane Starog savskog mosta a nakon toga su se aktivisti okupili sa druge strane mosta.
Vučić za BBC: Ponosan sam što sedim samo na jednoj stolici, moj san je "Ekspo 2027"
25.11.2024.•
3
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u intervjuu na BBC izjavio da je veoma ponosan na to što sedi samo u srpskoj stolici, što Srbija vodi nezavisnu politiku.
Nastavlja se cirkularni štrajk prosvetara: Evo gde su narednih dana časovi skraćeni na pola sata
25.11.2024.•
0
Reprezentativni prosvetni sindikati danas nastavljaju cirkularni štajk, skraćenjem časova na 30 minuta u školama u upravama Niš, Kruševac i Leskovac, Zaječar i Jagodina.
Danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama: Ove godine u Srbiji ubijeno njih 17
25.11.2024.•
0
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava se danas, 25. novembra sa ciljem ukazivanja na značaj i veličinu ovog problema.
Poslanici Skupštine Srbije počinju raspravu o budžetu za 2025: Na dnevnom redu oko 50 tačaka
25.11.2024.•
0
Poslanici Skupštine Srbije započeće danas raspravu o Predlogu budžeta za 2025. godinu i pratećim zakonima, a na dnevnom redu sednice je, pored predloga budžeta za narednu godinu, oko 50 tačaka.
U igri za direktora policije 12 kandidata: Poznati po kritikama opozicije, gafovima, spisku dece...
25.11.2024.•
1
Za direktora policije prijavilo se ukupno 12 policajaca i ovaj krug izbora prvog operativca je završen.
Daš 130 hiljada za ćebe sa magnetima, pa završiš u bolnici: Svaki šesti penzioner meta prevaranata
24.11.2024.•
4
Zovu ih telefonom, zakazuju razgovore, nude navodno specijalne ponude po povoljnim uslovima - najstariji građani i dalje su žrtve prevaranata.
Tri osobe uhapšene kod Visokih Dečana zbog natpisa "Kosovo je Srbija" na njihovom vozilu
24.11.2024.•
3
Kosovska policija je danas tokom pravoslavne proslave u manastiru Visoki Dečani uhapsila tri osobe na čijem je vozilu naišla na natpis "Kosovo je Srbija", saopšteno je iz kosovske policije.
Vozači često prekrivaju tablice da ih ne uslika "Oko sokolovo": Koliko je ovo "efikasno"?
24.11.2024.•
1
Od kada je uveden sistem "Oko sokolovo", vozači pokušavaju da mu doskoče prekrivanjem registarskih tablica. To komplikuje identifikaciju bahatih vozača, ali je ne čini nemogućom.
Korak po korak: Inženjer o tome kako se ruše objekti sa azbestom
24.11.2024.•
3
Azbest je između šezdesetih i devedesetih godina prošlog veka bio u širokoj upotrebi, a za njegovo uklanjanje postoji propisana procedura.
Istraživanje potvrdilo da sve manje mladih čita knjige: "Knjige naporne, a rečenice predugačke"
24.11.2024.•
9
Čitanje knjiga zasigurno nije na listi najpopularnijih aktivnosti današnje dece i omladine.
VIDEO: Kusturica za 70. rođendan od Putina dobio čestitku, a od patrijarha Kirila orden
24.11.2024.•
4
Reditelj Emir Kusturica proslavio je sedamdeseti rođendan na Mećavniku, a čestitka je stigla i od ruskog predsednika Vladimira Putina koji mu je poslao i poklon.
Opozicija i aktivisti dogovorili kako će čuvati Stari savski most: Noćna dežurstva i još jedan kamp
24.11.2024.•
10
U Beogradu, od danas među onima koji brane Stari savski most biće uvek i jedan narodni poslanik, dogovoreno je na sastanku opozicije i predstavnika organizacije koje se protive rušenju mosta.
FOTO: Siniša Mali objavio kako će izgledati Novi savski most
24.11.2024.•
8
Ministar finansija Siniša Mali objavio je na svom Instagram profilu kako će izgledati Novi savski most.
Prosvetari nastavljaju štrajk: Poznato kad su i u kom delu Srbije časovi skraćeni za 15 minuta
24.11.2024.•
4
Reprezentativni prosvetni sindikati nastavljaju štrajk skraćenjem časova za 15 minuta, pa će se naredne nedelje nastava tako odvijati u školama u Nišu, Kruševcu, Jagodini, Leskovcu i Zaječaru.
VIDEO Vučić: Neodgovorni političari žele da izazovu građanski rat u Srbiji
24.11.2024.•
85
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da "neodgovorni političari ne skrivaju želju da izazovu građanski rat u zemlji, ali da neće imati s kim da ratuju".
Poslanici Skupštine Srbije sutra počinju raspravu o budžetu za 2025.
24.11.2024.•
4
Poslanici Skupštine Srbije počeće sutra raspravu o predlogu republičkog budžeta za 2025. i pratećim zakonima.
FOTO, VIDEO: Aktivisti uspeli da dođu na Stari savski most
24.11.2024.•
4
Opozicioni političari i aktivisti inicijative "Most ostaje" jutros su uspeli da priđu Starom savskom mostu u Beogradu.
Država ipak dobila dozvolu da Expo gradi i na privatnim parcelama: Kako je zakon to omogućio?
24.11.2024.•
21
Ministarstvo finansija dobilo je početkom novembra građevinsku dozvolu za radove na izgradnji linijske infrastrukture koja će opsluživati budući Nacionalni fudbalski stadion i kompleks EXPO 2027.
Komentari 32
Nina
Kakva je to priča?
Život je
borba da uz pritisake funkcionišete najbolje što možete,
pun je spoticnja ,padova i uspona , donošenja dobrih i loših odluka,uspeha ...i nada sve nepravde ..
Nećemo našu decu praviti debilima,moraju da se naučite životu ,mudrosti da promene šta mogu a prihvate šta ne mogu promeniti uz sopstveno znanje..
Samo tako će uspeti da kroz život koračaju samouvereni i zadovoljni i samoostvareni...
Roditelji nema šta da traže u školama,bolje da pomognu svojoj deci da se bolje organizuju i više uče jer samo uz znanje je ceo svet njihov....
Nada
Tanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar