"Haljina za malu košta 47.000 dinara. I tašnica iz Mone 24.000. Ja u šoku. Koleginica kaže, ali to je njen dan, ne može da ide na maturu bilo kako. A i njene drugarice kupuju skupe komade garderobe. Dalje nisam zalazila u cene ostalog, ali mogu samo da zamislim. Cipele, šminka, frizura, nokti...pa eto dođe do 100.000. I živo me zanima u celoj priči ko je ovde kriv? Deca koja imaju danas nenormalne zahteve ili roditelji koji na te zahteve pristaju?", glasi ostatak istog posta.
Kada su proslave prelomnih trenutaka u životima dece pretvorila u ekstravagantna preskupa nadmetanja možda više nije ni važno. Važnije je pitanje kakav efekat to ostavlja na istu tu decu čiji roditelji svesno pristaju na ovakve predimenzionirane modele. I tu su stručnjaci složni - savremenu decu njihovi roditelji time zapravo uče da je forma važnija do suštine, da je materijalno presudno i da, na kraju, da bi sve to imali, oni sami ne moraju mnogo da se potrude. Dato im je, piše
NIN.
I dok se u javnosti često ovakvi trendovi kritikuju, u četiri zida oni su model koji se više slepo prati nego odbija, a povoda je iz generacije u generaciju sve više – proslave rođendana, otkrivanje pola deteta ili "bejbi šauer"... samo su neki od razloga sve češćeg zaduživanja današnjih roditelja.
Estravagantna histerija
Maturanti srednjih, a ponekad i osnovnih škola po svoje pratilje dolaze u iznajmljenim limuzinama, a sve češće i u različitim oldtajmerima čije se cene iznajmljivanja po satu kreću između 100 i 200 evra. Ekstravagantne haljine, torbe, cipele, odela i imperativi da sve bude markirano, ali i profesionalno šminkanje i frizure, danas su postali sastavni deo ovih proslava.
Psihološkinja Branka Tišma navodi za NIN da je izuzetno važno obeležiti rođendane i druga dešavanja unutar porodice i života deteta, na način da se time zaokruži jedna faza razvoja i naznači ulazak u novu, ali ističe da su ovakve proslave po sebi jedan izvestan vid preterivanja.
"Mislim da smo otišli u krajnost koja prevazilazi i potrebe i želje deteta i realno značenje onoga što nose ti važni datumi u njegovom životu i razvoju. Učimo ih da je mnogo važniji sjaj i organizacija u koju se uloži mnogo, nego sama činjenica da je dete punoletno ili da je završilo osnovnu, srednju školu. Kao da smo prešli iz sveta realnosti u neki paralelni svet vizuelizacije ili življenja bajki", ističe Tišma.
Prema njenim rečima, ono što predstavlja dodatni problem u čitavoj situaciji jeste to što se za ovakve proslave neretko premaše finansijske mogućnosti jedne porodice.
"Čak i kada ne prelazi, mislim da nisu u redu vrednosti kojima ih učimo, da je važno samo ono spolja i materijalno - što je skuplje, to je bolje, a to ne mora da znači. Najčešće je vrlo obrnuto - tamo gde uložimo lični rad, ideju ili angažovanje, to mnogo duže traje. Ovo sve bude fasada, slikanje i prolaznog je karaktera", dodaje ona.
Tišma kaže da je deci neophodno postavljati granice, koje bi obuhvatile zahteve u ponašanju, moralne, etičke vrednosti, ali i do koje mere je prihvatljivo trošiti novac.
"Naši roditelji teže da ispune detetu želje koje njima niko nije mogao. Ipak, ispunjavajući sve te želje, učimo ih da oni sami ne moraju mnogo da se potrude, već da će sve dobiti. Ta razlika između realnog i očekivanog vrlo često decu dovodi u razne situacije kad se osećaju nemoćno, slabo i kad ne mogu da se snađu ukoliko nema roditelja ili nekih drugih odraslih. Time sprečavamo njihovo puno sazrevanje i mogućnost snalaženja u različitim prilikama. Preskačemo kreativno rešavanje problema i empatiju. Gubi se ljudski odnos među svima nama, a razvijaju se pretenzije ko će bolje, više, lepše i nešto drugo postaje cilj", objašnjava ona i naglašava važnost promene vrednosnog sistema.
Simbolična nadoknada materijalnog statusa kroz svečane prilike
Sociološkinja Ivana Kronja ističe za NIN da je u društvu prisutan veliki uticaj masovnih medija i socijalnih mreža na način razmišljanja ljudi o sebi.
"U tom smislu se identitet čoveka i njegovo shvatanje lične vrednosti izražava kroz spoljašnje prikazivanje osobina. U to je uključen i materijalni status, pa onda ukoliko porodica nema materijalni status kakav bi želela da ima tokom čitave godine, onda ga izdvaja, u želji da to simbolično nadoknadi kroz takve veoma svečane prilike kao što su mature", govori Kronja.
Kako navodi, u našem društvu, ali i globalno, došlo je do velikog ubrzanja istorijskog toka, zbog čega su prisutne i veoma brze migracije iz sela u gradove, kako iz ekonomskih, tako i iz drugih razloga.
"Verujem da je poreklo tih veoma masovnih okupljanja i proslava rođendana zapravo u narodnom običaju koji je ruralnog porekla, u seoskim i narodnim običajima koji imaju jasan i tačan smisao u toj sredini - zašto se vrši tako veliko okupljanje zajednice. Ovde je to preneseno u urbanu sredinu, masovnu kulturu i uslove masovne potrošnje, pa se ne vidi taj smisao, deluje kao da ga nema. Veoma je nepredvidivo kuda će se društvo kretati, nadam se da će se to opšte ubrzanje smanjiti za našu dobrobit", zaključuje Kronja.
Komentari 32
Dijaspora6
novosadjanka
A kod nas izigravaju novobogate Ruse. Toalete, pića i limuzine
Куп је битан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar