Sporno pitanje iz istorije: Ideološka manipulacija ili navođenje učenika na kritičko promišljanje?

Autor: Danas

Info
24.06.2024.
08:40 > 09:27
Na završnom ispitu iz istorije jedno pitanje na koje su odgovarali svršeni osnovci izazvalo je polemiku u javnosti.
Sporno pitanje iz istorije: Ideološka manipulacija ili navođenje učenika na kritičko promišljanje?
Foto: 021.rs
Pitanje se odnosilo na period Hladnog rata, gde je maturanti trebalo na osnovu jednog opisa da odgovore o kom sukobu je reč. Ono što je čudno u ovom pitanju je njegova postavka, jer maturantima nije postavljena univerzalna definicija Hladnog rata, već im je dat odlomak iz istorijskog izvora.
 
Pitanje pod brojem 16 glasi:
 
"Pažljivo pročitajte odlomak iz istorijskog izvora i zaključi o kom sukobu je reč.
 
'Formirale su se dve suprotne političke linije: na jednom polu politika SSSR i demokratskih zemalja, usmerena ka podrivanju imperijalizma i učvršćivanju demokratije, a na dugom polu politika SAD i Engleske usmerena ka jačanju imperijalizma i ugušivanju demokratije'."
Tačan odgovor na ovo pitanje je Hladni rat. Pored ovog odgovora, maturantima su bila ponuđena još tri odgovora: Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i Sukob u Ruandi.
 
Ono što važi za ustaljenu definiciju Hladnog rata jeste da je u pitanju period napetosti između SSSR i njegovih saveznika na jednoj strani i SAD i njihovih saveznika na drugoj strani, a vođen je pre svega zbog ideoloških razlika i borbe za nadmoć i uticaj u svetu dve sile - SSSR-a i SAD-a. Ako uzmemo u obzir da je tada stvoren Varšavski pakt koji su činile zemlje poput Kine, Severne Koreje, istočnoevropskih zemalja koje su praktično bile okupirane od strane SSSR i kojima su vladale marionetske vlade postavljene od strane SSSR-a, teško je staviti ove zemlje u kategoriju demokratskih, koliko god se danas demokratija široko i slobodno tumačila, piše Danas.
Ni u jednom relevantnom istorijskom izvoru se ne spominje da je Hladni rat vođen zbog kolonijalizma, jer je to tačnije reći za Prvi svetski rat.
 
Iako je ovo pitanje postavljeno kao originalni istorijski izvor, nigde se ne spominje koji je istorijski izvor u pitanju.
 
Ipak, istoričar Milan Koljanin za Danas kaže da ovde nema ničega spornog, iako ne poriče da je ovaj izvor nastao kao propagandni sadržaj.
 
"Ovde se očekuje od učenika da shvate da je reč o istorijskom izvoru koji je nastao u određenom istorijskom periodu, da uoči da je to propagandni sadržaj karakterističan za taj period. Ovaj zadatak je vaẓ̌an za proveru kritičkog miṣ̌ljenja učenika ṣ̌to je vrlo važan standard znanja koji se stiče u nastavi istorije", kaže Koljanin.
 
Prema njegovom mišljenju, ovde nema mesta da se govori o revizionizmu.
 
Njegova koleginica, istoričarka Olga Manojlović Pintar ima drugačiji stav kada je reč o ovom pitanju. Ona kaže da je navedeni primer sa prijemnog testa verovatno trebalo da učenice i učenike navede da promisle o sadržaju i da nakon razmišljanja daju odgovor, ali da smo nažalost dobili suptilnu manipulaciju istorijskim činjenicama.
 
"Nažalost, to pitanje u potpunosti predstavlja primer nečega što mnogi profesori istorije kod nas prezrivo odbacuju kao izmišljotinu postmoderne - a to je da istorijski tekstovi ne samo da odražavaju prošlost, već i da kreiraju stvarnost u kojoj nastaju. Ovo je primer upućivanja suptilne poruke, po kojoj američko i englesko društvo i država predstavljaju par excellence nedemokratske režime, dok su nasuprot njima uspostavljene istinske demokratske zajednice. Kod mladih u Srbiji ovakav tekst samo dalje snaži vrednosnu konfuziju. Radi se o ideološkoj manipulaciji, koje ukoliko nisu bili svesni sastavljači pitanja, bilo bi dobro da se vrate iščitavanju metodoloških i teorijskih tekstova iz Uvoda u istorijske studije", smatra Manojlović Pintar.
Marko Oljača iz Društva za održivu budućnost - Koraci kaže za Danas da udžbenici istorije već dugo obiluju revizionizom, netačnim podacima i ideološkim konstrukcijama pa je takav slučaj i sa ovim pitanjem iz završnog testa.
 
"Mi živimo u društvu u kojem se falsifikuje život, pa zašto ne bi i istorija. Udžbenici istorije već dugo obiluju revizionizom, netačnim podacima i ideološkim konstrukcijama. Pored institucionalnog, otklon od antifašističkog nasleđa mora biti i misaoni. Samo tako poraženi mogu pisati istoriju, a totalitarne ideologije biti predstavljene kao emancipatorski pokreti. Možemo i treba da kritikujemo Zapad, naročito njegov imperijalizam, međutim to ne znači imperiju na Istoku sa despotskim odlikama možemo predstavljati kao donosioce i borce za slobodu. Uostalom, socijalistička Jugoslavija, a kasnije i druge države u Evropi usu  toku posleratnog elana, obnove i razvoja bile ugrožene politikom SSSR. Dok se jedan deo sveta udruživao i pružao otpor dotadašnjim društveno-političkim nejednakostima, imperijalističke težnje SSSR su rasle", kaže Oljača.

Teme

mala matura Revizionizam

Komentari 21

Hronološki Najpopularniji

  • Владимир

    25.06.2024 • 13:48
    @Vlada
    Ја сам написао да су те земље ослобођене или "ослобођене". Неке су ослобођене, а неке окупиране. Прва земља коју су окупирали Совјети јесте Русија. Руска политика у Украјини треба да се заснива на реституцији Русије односно Руског царства.

  • Nemanja

    24.06.2024 • 14:59
    @dumka

    Itekako se tačno može reći šta se dešavalo u bivšim socijalističkim državama, mani nas tih kafansko-šibicarskih fora.

  • Vlada

    24.06.2024 • 14:58
    @Владимир

    A šta je tačno bilo oslobađanje Mađarske ili recimo Čehoslovačke nego okupacija?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 21 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

FOTO: Novosadska policija traga za ovim čovekom, pozivaju građane da se jave ako ga prepoznaju
FOTO: Novosadska policija traga za ovim čovekom, pozivaju građane da se jave ako ga prepoznaju
FOTO, VIDEO Nevreme stiglo u Vojvodinu: Posle Bačke Palanke, zahvatilo i Novi Sad
FOTO, VIDEO Nevreme stiglo u Vojvodinu: Posle Bačke Palanke, zahvatilo i Novi Sad
VIDEO Radari, udesi, kontrole: Šta se dešava u saobraćaju u Novom Sadu
VIDEO Radari, udesi, kontrole: Šta se dešava u saobraćaju u Novom Sadu

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Ruski kulturni centar otvoren u Čačku

Ruski kulturni centar otvoren u Čačku

03.07.2024.• 6
Ruski kulturni centar, koji će imati školu ruskog jezika, biblioteku s delima autora iz te zemlje i kancelarije za kulturno-ekonomsku saradnju i za rusku nacionalnu manjinu, otvoren je u Čačku.