Od onda pa do danas smenjivale su se razne vlade, premijeri, predsednici i svi su spominjali otvaranje dosijea, ali to na kraju niko nije učinio, piše Danas.
U međuvremenu ovo je postao i jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju definisan kroz poglavlja o pridruživanju 23 i 24.
Međutim, evrointegracije u Srbiji već nekoliko godina postoje samo na papiru i bukvalno stoje u mestu. Vlast u Srbiji uopšte ne deluje zainteresovana za ulazak Srbije u EU, a proces umnogome koči i problem Kosova i Metohije.
Ali kada se radi o otvaranju tajnih dosijea, ovo pitanje je tabu tema i o tome više niko iz vlasti i ne priča, a ni opozicija ne može da se pohvali da ovo pitanje stavlja u prioritete svoje politike.
Ukoliko uzmemo u obzir kakve su nam danas tajne službe i kakve su bile devedesetih godina, nije previše čudno što niko nije zainteresovan za ovu temu, jer bi se otvaranjem tajnih dosijea u njima mogli naći i neki sadašnji politički akteri koji na političkoj sceni postoje više od 30 godina.
U Crnoj Gori ovo pitanje postaje aktuelno jer Crna Gora mnogo brže napreduje na putu ka EU, pa su na red sada došli i tajni dosijei bezbednosnih službi. Crna Gora će morati da otvori tajne dosijee ako želi da uđe u Evropsku uniju, jer će to pitanje biti postavljeno odmah nakon dobijanja Izveštaja o proceni ispunjenosti privremenih merila za poglavlja 23 i 24.
Momir Stojanović, bivši načelnik Vojnobezbednosne agencije u penziji, za
Danas kaže da opstrukciju procesa otvaranja tajnih dosijea ne prave toliko institucije u sektoru bezbednosti, već političke opcije.
"Otvaranje tajnih dosijea je pitanje koje se od 2000. godine povremeno pokreće u javnosti. Interesantno je da opstrukciju po tom pitanju ne prave institucije u sektoru bezbednosti, već političke opcije kako one na vlasti, tako i one u opoziciji. Razlog tome je, po mom mišljenju, bojazan da bi sadržaji u tajnim dosijeima bili kompromitujući i pogubni za jedan nemali broj političkih lidera, predstavnika vlasti i javnih ličnosti. Otvaranje tajnih dosijea je vrlo osetljivo pitanje. Svaki pristup ovom pitanju mora da obezbedi zaštitu državnih i nacionalnih interesa i ne ugrozi dalji rad institucija u sektoru bezbednosti. Stoga je neprihvatljivo otvaranje dosijea koji se tiču skorije prošlosti i bliske budućnosti", kaže Stojanović.
On kaže da se mora biti oprezan iz razloga mogućnosti ugrožavanja i kompromitovanja aktuelne agenturne mreže, procena, ocena, analiza i smernica za rad po pitanjima vitalnih državnih i nacionalnih interesa.
"Ovo pitanje nije pitanje senzacionalizma, revanšizma, osvete, kompromitacije, diskreditacije i političkog obračuna, već pitanje istine bez koje nema razumevanja prošlosti niti realnih osnova za predviđanje budućnosti. Zalažem se za otvaranje dosijea ali nakon donošenja Zakona koji bi regulisao sve napred navedene činjenice", naglašava Stojanović.
U javnosti su pojedine ličnosti ranije govorile o ovom pitanju i mahom su svi naglašavali da se mora biti oprezan u ovim stvarima.
Tako je bivši načelnik DB-a iz 2001. godine naglašavao da dosijei ne mogu da budu otvoreni kao neka javna biblioteka jer bi se time ugrozio operativni rad službe, ali bi i neke ljude doveo u veliku opasnost.
Kao primer je navodio opasnost od objavljivanja spiska ljudi sa Kosova koji su sarađivali sa bezbednosnim službama, ocenjujući da bi ti ljudi bili bukvalno osuđeni na smrt.
Za sada ne postoje ni naznake da bi u Srbiji moglo doći do otvaranja tajnih dosijea iako je to uslov za ulazak Srbije u EU. BIA, kako vreme odmiče, sve više počinje da liči na zloglasni DB iz devedesetih godina, koji je više u službi zaštite vlasti nego nacionalne bezbednosti. U javnom diskursu se politički neistomišljenici, novinari i aktivisti ponovo nazivaju izdajnicima, špijunima i stranim plaćenicima, pa je u takvoj atmosferi veoma teško zamisliti da bi Srbija u ovom trenutku otvorila tajne dosijee.
Komentari 7
Džejms Din
Milan
Perhan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar