Ristić je naveo da je glavni cilj dolaska Šolca da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisili da što pre operacionalizuje realizaciju Projekta "Jadar".
"Indikativno je što je dolazak Šolca ugovorio nedovoljno obrazovani poslanik Bundestaga Tilman Kuban, koji se do skoro bavio prodajom mladih fudbalera u nižim nemačkim ligama. Na Srbiju se vrši ogroman pritisak evropske birokratske nomenklature koja je posvećena zelenoj agendi, ali i povezana sa Svetskim ekonomskim forumom Klausa Švaba. Vučić iz svojih lukrativnih i banalnih političkih razloga, da bi ostao vlasti, pristaje da bude deo globalističke zelene agende na račun sopstvenog naroda", rekao je profesor.
Evropska unija želi da u Srbiji eksploatiše sva mineralna bogatstva, dodao je Ristić, iako na svojoj teritoriji ima znatno veće rezerve litijuma, bora, zlata, srebra...
"Rio Tinto nema nijedan rudnik litijuma u svetu, oni su veoma iskusni kada su u pitanju gvožđe, bakar i zlato, ali s litijumom do sada nisu imali veze. Projekat 'Jadar' bi trebalo da bude njihov veliki eksperiment. Ne možete da se ne zapitate zašto vlast u Srbiji pristaje da građani budu deo jednog rizičnog eksperimenta, kada smo već ustanovili da će biti ugrožene najkvalitetnije rezerve podzemnih pijaćih voda u Zapadnoj Srbiji, od Mačve do Podrinja", kazao je Ristić.
Vrhunski srpski biolozi koji su radili čak i za Rio Tinto, dodao je profesor, kazali da je Projekat "Jadar" toliko opasan, da ne bi smeo da se realizuje.
Ristić je rekao da je odluka vlade Srbije o vraćanju poništene Uredbe o Prostornom planu za "Jadar" na pravnu snagu jedan od najvećih "izdajničkih, nemoralnih i štetočinskih" poteza aktuelne vlasti.
"Veliku odgovornost snosi i servilni premijer advokat Miloš Vučević, jer je Uredba ponovo aktivirana bez neophodnih zakonskih elemenata. Ne postoji ni zvanična Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, koja je neophodna da bi se takav prostorni plan doneo. Vlada Srbije i Aleksandar Vučić, čija je uloga u svome ovome veoma tamna i upitna, na osnovu nečega što nikada nije imalo punu pravnu težinu pokušavaju da ožive dijalog o nečemu što formalno-pravno ne postoji", smatra profesor.
Ristić naglašava da se kroz projekat "Jadar" država distancira od interesa naroda.
"Vlastima izgleda nije jasno da je ogromna većina naroda u Srbiji protiv realizacije projekta ’Jadar’. Mi smo, što se tiče Evropske unije, žrtve jednog visokog nivoa licemerja i njihove namere da nas stavi u kolonijalni položaj za njihove potrebe", rekao je on.
Komentarišući iznenadni dolazak nemačkog kancelara Olafa Šolca u Beograd zbog potpisivanja Memoranduma o razumevanju oko mineralnih sirovina, Ristić je kazao da Nemačka ima najmanje deset puta veće rezerve litijuma od Srbije.
"Rezerve litijuma u Srbiji iznose oko 1,2 miliona tona, a u Nemačkoj od 14 do 40 miliona tona. Postavlja se logično pitanje zbog čega nemački premijer dolazi u zemlju koja nije član EU, a na koju žele da primene evropsku direktivu da bi se eksploatisao litijum koga je najmanje dest puta manje nego u Nemačkoj", rekao je profesor Ristić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da će u petak u Beogradu razgovarati sa Šolcom u četri oka.
Komentari 28
Nenad
Fića
Ako, pre ili kasnije, dođe do zagađenja vodenih tokova i vode za piće u rekama Drina, Sava, Dunav, stići će otrov i u Crno More.
Šta mislite ko će da plaća Obeštećenje BiH, Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini, Turskoj, Rusiji...?!
Da li čemo morati da prodajemo i bubrege za obeštećenje...?!
A, "članovi Bibliotekee" i njihova deca i unuci ...?!
Hoće li i oni ili su u napred pošteđeni...?!
Математичар
Тамо су већ започели први рудник и село од 800 становника је остало без воде коју су вековима користили. Скупили се и нуде Додику (за којег су у селу сви гласали) да они плате концесију, да се затвори рудник...али касно, воде нема више.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar