Kraj ozakonjenja objekata ni na vidiku: U međuvremenu Srbija dobila bar još 100.000 ovakvih zgrada

Autor: Euronews Srbija, Tanjug

Info

22.07.2024.

05:12

U Srbiji je problem nelegalnih objekata višedecenijski. I dalje nema preciznih podataka o nelegalnim objektima, a najviše ih je u Beogradu.

Kraj ozakonjenja objekata ni na vidiku: U međuvremenu Srbija dobila bar još 100.000 ovakvih zgrada

Foto: Pixabay

Da bi objekat bio ozakonjen mora da ispunjava određene prostorne i urbanističke uslove i mora se dokazati vlasništvo nad objektom, odnosno odgovarajuće pravo na zemljištu.

Nakon donošenja Zakona o ozakonjenju objekata 2015. godine, koji je trebalo da zaustavi dalje bespravno građenje, izgrađeno je, prema proceni, još više od 100.000 ovakvih objekata, piše Euronews Srbija.

U međuvremenu, izmenama Zakona o ozakonjenju u oktobru prošle godine omogućeno je legalno priključenje na komunalnu infrastrukturu nelegalno izgrađenih objekata i to, kako su naveli nadležni, privremeno. Prijavljivanje građana koji žive u takvim objektima za priključenje na vodu i struju trajalo je do 15. oktobra 2023.

Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović izjavila je da u Srbiji ima oko 2,1 milion objekata koji nisu legalizovani, a da se godišnje otprilike reši oko 40.000 predmeta.

"Mi redovno, od 2020. godine radimo sa lokalnim samoupravama, kako bismo videli koliki je to broj predmeta koji oni obrađuju, koliko predmeta mogu da obrade godišnje i tada je naša procena bila da se oko 40.000 predmeta godišnje reši", rekla je Bojović za Tanjug.

Kako je navela, od 2015. godine do danas nije primetila značajan napredak u brzini rešavanja predmeta, navodeći da prema procenama NALED-a za 2 miliona predmeta, tempom od 40.000 rešenih godišnje, za legalizaciju svih potrebno je oko 40 godina.

"I to će tako ostati ukoliko se zaista postupak ne ubrza ili ne poveća broj zaposlenih koji rade na ozakonjenju", dodala je Bojović.

Istakla je da najviše nelegalnih objekata ima u Beogradu.

Bojović je iznela par predloga koje NALED ocenjuje kao dobre za rešavanje problema, među kojima su uspostavljanje centralizovane evidencije svih podnetih zahteva.

"Mislim da ni mi sami, kao država, ne znamo koliko je tih objekata, gde je problem, zašto se toliko čeka, zašto se neki predmeti rešavaju brže a neki sporije, kojim redosledom se rešavaju", navela je Bojović.

Advokatica Marija Pešović kaže za Euronews Srbija da se problemu nelegalnih objekata, nažalost, kraj ni ne nazire. Ona navodi da popisanih nelegalnih objekata ima 1.670.000, prema podacima katastra.

"Nezvanični broj je oko 2,3 miliona, a stvarni broj verovatno nikada nećemo saznati", rekla je Pešović.

Zašto je proces spor i dugotrajan?

Kada je donet novi zakon o ozakonjenju, kaže Pešović, delovalo je kao da je stiglo rešenje da se legalizacija okonča.

"Olakšan je postupak maksimalno, u Beogradu prebačena nadležnost na gradske opštine, dat je krajnji rok okončanja svih postupaka. Međutim, u praksi se ispostavilo da ništa od ovoga nije dalo rezultate u smislu ubrzanja postupaka. Na prvom mestu, mnogo vremena je trebalo da se sektori u opštinama prilagode i nauče novi posao. Prebačen je veliki broj predmeta na sektore u opštinama koje nisu imale dovoljan broj zaposlenih za ovaj obim posla", navela je Pešović.

Ona je rekla da je Ustavni sud u novembru 2022. u postupku za utvrđivanje ustavnosti odredbe člana 26 stav 1 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata doneo odluku da je neustavan.

"Dakle, više ne postoji rok za ozakonjenje, koji je bio 6. novembar 2023. godine. To nas opet vraća na početak i to da nemamo jasan rok dokle će sve ovo trajati", kaže Pešović.

Prema njenim rečima, Ustavni sud je 5. juna 2020. godine doneo odluku koja se odnosi na odredbu stava 7 člana 10 Zakona, a koju je Ustavni sud proglasio neustavnom.

Ta odredba glasi da ukoliko je suvlasnik znao ili mogao znati za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova koji su predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio, smatraće se da postoji saglasnost za ozakonjenje, te se u tom slučaju ne dostavlja dokaz propisan stavom 6. ovog člana.

"Ideja je bila da se olakša postupak u smislu, ako je neki suvlasnik upoznat sa postojanjem objekta, nije se bunio sve ove godine, smatra se da je saglasan. Ustavni sud je tu odredbu ukinuo i ponovo i u ovom smislu stvar vratio na početak", rekla je Pešović.

Ona je dodala da ove saglasnosti u praksi donose velike probleme jer je za ozakonjenje objekata na jednoj parceli potrebno doneti saglasnosti ostalih suvlasnika parcele.

"Dešava se da na jednoj parceli imamo 30-40 suvlasnika, posebno u Beogradu kada su u pitanju zajednička dvorišta, nadogradnje... Veliki broj predmeta stoji u mestu jer ne mogu da se pribave saglasnosti svih suvlasnika iz različitih razloga - loši komšijski odnosi, nerešeni imovinski problemi, ostavinski postupci, vlasnici u inostranstvu, mnogo razloga ima", navela je Pešović.

Jedan od problema na državnom nivou, kako je navela, jeste i to što nemaju sve jedinice lokalne smaouprave adekvatne prostorne planove, koji su osnovni uslov za ozakonjenje.

Agencija za prostorno planiranje, koja je formirana pre nekoliko meseci, kako kaže Pešović, trebalo bi da se bavi ovim pitanjima na malo detaljniji način.

Ceo tekst Euronews Srbija možete pročitati OVDE.

Teme

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Izgleda samo koverat

23.07.2024 • 21:18

Koverat

Planove menjaju kako kome treba. Čitaj:kako ko podmiti ili ko je u kojoj stranci.

0 0 0
Samo u vašem gradu

23.07.2024 • 20:11

Nezavrsena legalizacija 19 god

Ozakonjenje kuća u Sremskoj Kamenici nije završeno 19 godina. Takse plaćene, od 2005. stoje predati predmeti.
Planove menjaju i završavaju svojim i upodobljavaju bez problema za odabrane investitore.
Obećavaju godinama završetak legalizacije i ništa ne ispune.

2 1 +1
Iznogud

23.07.2024 • 07:49

nvidovic60@gmail.com

Objekata ima mnogo vise a problem nije u narodu .Kome smeta moj ambar od stotinak kvadrata a da udjete u bilo koju sagradjenu visespratnicu pronasli bi po bar dva sprata nelegalnih stanova.Sad bi rusili moj ambar,nelegalan sali u ove zgradice ne smete ni priviriti.

5 4 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.