To pitanje nametnulo se nakon nedavne izjave dekana Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu Zorana Rankovića koji je rekao da se "određen broj diplomiranih teologa bavi psihološkim radom, po radionicama ili individualno, zbog toga što baštine tradiciju pastirske psihologije".
Odmah je reagovalo Društvo psihologa Srbije (DPS) saopštenjem kojim takve tvrdnje negira i izražava strah od moguće pogrešne interpretacije dekanovih reči i stvaranja konfuzije kod mladih da postoji još jedan fakultet koji može da iznedri buduće psihologe, piše NIN.
U ovakvoj situaciji se nameće pitanje šta je konkretno pastirska psihologija, kako se ona uči i da li zaista može predstavljati izvesnu zamenu ili konkurenciju naučnom bavljenju psihologijom u Srbiji.
"Tu je i sveštenički poziv, predavača veronauke, bibliotekarstvo, psihologija, jer baštinimo tradiciju pastirske psihologije. Određen broj diplomiranih teologa bavi se baš psihološkim radom, po psihološkim radionicama, ali i individualno", izjavio je dekan Ranković, što je prenelo DPS u svom kasnijem saopštenju, koje su podržala Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Kako psihološkinja i predsednica Društva psihologa Srbije dr Tamara Džamonja Ignjatović kaže za NIN, ono što je u intervjuu shvaćeno kao sporno i razlog za reakciju psihologa jeste teza da se diplomirani teolozi mogu baviti pojedinim aspektima psihološke delatnosti. Prema njenim rečima, ako se određena nauka izučava na nekom fakultetu kao nematičnom, onda to znači proširivanje znanja, ali ne znači da se na osnovu toga osoba kvalifikuje za bavljenje drugom strukom.
"Prosto je netačna informacija da se oni bave psihološkim radom, a ono što je još gore je što se tamo zaista ni ne uči psihologija, zato što nemaju psihologe koji predaju bilo kakvu psihologiju. Čak i da imaju, oni (studenti) se ne kvalifikuju za obavljanje psihološke delatnosti, nego proširuju svoja znanja za neka psihološka saznanja. To imamo na mnogim fakultetima. Na Filozofskom fakultetu pedagozi uče mnoge psihološke discipline, pa su i dalje diplomirani pedagozi i ne bave se psihološkom delatnošću, a kamoli teolozi kojima niko od psihologa ne predaje psihologiju", kaže Džamonja Ignjatović.
Ona dodaje da Društvo psihologa Srbije ne spori Bogosloviji da ona govori o duši, o duhovnom razvoju i savetovanju, ali da se ne mogu baviti psihologijom zato što se ona kao takva proučava na fakultetu, na departmanima za psihologiju.
"Psihologija je nauka, a teolozi mogu da se bave pastirskim, duhovnim savetovanjem. To je tradicija crkve i to nije sporno, ali ne mogu da predstavljaju da se bave psihološkom delatnošću, jer nisu psiholozi. Pravo svakog čoveka je da bira da li će da traži pomoć od sveštenika ili da ide na psihoterapiju, kod edukovanih psihoterapeuta. Ljudi su imali svoje duhovnike vekovima unazad. Vera mnogim vernicima na neki način pomaže, ali to nema nikakve veze sa osnovama psihologije kao nauke i jedno s drugim ne treba da se meša. Mi ne govorimo protiv teologije, ali nauka je zasnovana na naučnim dokazima, a ne na verovanjima", navodi ona.
Da se ovaj dvosemestralni predmet ne može posmatrati kao dovoljan uslov za osoposobljavanje studenta da jednog dana radi kao psiholog, smatra i teolog Vukašin Milićević. On za NIN kaže da pastirska psihologija nije ono što možemo da vidimo po društvenim mrežama, ili kroz "jutjub zvezde" duhovnike, već je izuzetno važna teološka disciplina u obrazovanju budućih sveštenika.
"Predmet je osmišljen kao nekakav uvod u psihologiju za ljude koji će se u praksi, po prirodi stvari, susretati sa nekom vrstom savetodavnog, kroz taj duhovnički, pastoralni rad. I naravno da jeste, govorim iz iskustva dok sam služio i radio kao sveštenik, i više nego potrebno i da bi bilo dobro da ima još više toga na fakultetu. Veoma je važno iz prostog razloga što ljudi koji se bave tom vrstom posla, koji vrše tu službu, moraju da budu sposobni da razlikuju psihička stanja, pogotovo ona koja su patološka. Jer sve može da se završi nimalo dobro. Moguće je da neko iz krajnje dobre namere, zbog toga što ne zna, dovede onoga ko mu se obratio za pomoć u još goru i bezizlazniju situaciju. Imate duhovnika koji savetuju ljude koji imaju problema sa psihozama da ne piju lekove. Ta vrsta znanja je nešto zaista važno za svakog sveštenika", objašnjava Milićević.
Prema njegovim rečima, pastirska odnosno pastoralna psihologija postoji i na zapadu, a kod nas je uglavnom osmišljena kroz uvod u psihologiju, nakon čega slede i neki praktični momenti. Dugo godina je ovaj predmet predavao akademik Vladeta Jerotić, mada je i pre njega bilo poznatih imena, recimo Baja Bajić, profesor Filozofskog fakulteta posle i značajan psiholog koji je predavao na Bogoslovskom. Kaže da je to jedno opšte obrazovanje koje jeste dobar osnov za dalje, ali podrazumeva ozbiljan rad i specijalizaciju.
Ceo tekst NIN-a čitajte
OVDE.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 21
Bojan
Još kad bi neko normalan verovao u tu baljezgariju da sveštenici postaju sveštenici zbog svoje "ljubavi k bližnjemu", a ne zato što tako bolje žive nego kao propali frizeri i mesari.
Аман
piskaralo
Premisa 2: vernici komuniciraju sa nepostojećim.
Zaključak: vernici su svi to što jesu i treba im definitivno profesionalna pomoć.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar