Čekanje u bolovima: Pacijent stavljen na listu za operaciju kolena 2017. - stiže na red 2031.

Autor: NIN

Info
28.07.2024.
06:50 > 07:17
Pacijent koji je upisan na listu čekanja za operaciju kuka u januaru 2013. godine, na red će doći u avgustu ove godine, posle 11,5 godina čekanja.
Čekanje u bolovima: Pacijent stavljen na listu za operaciju kolena 2017. - stiže na red 2031.
Foto: Pixabay
Drugi pacijent, koji je upisan za ugradnju veštačkog kolena u julu 2017, moraće da čeka do 2031. godine, punih 14 godina, piše NIN.
 
Uz ovakve primere, prosečno čekanje od tri godine na slične operacije u Srbiji još izgleda "prihvatljivo".
 
Nešto manje od 68.000 ljudi u ovom trenutku čeka na neku medicinsku intervenciju u Srbiji, pokazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Još uvek najveći broj ljudi čeka na operaciju kuka (14.265), kolena (19.568), ali i katarakte (7.579). 
Međutim, postoje i mnoge druge intervencije koje nisu obuhvaćene ovim spiskom, što ukazuje na to da je stvaran broj pacijenata koji čekaju svoju operaciju mnogo veći. Stanje je pogoršala i pandemija koronavirusa, kada su brojne operacije odlagane zbog opasnosti od širenja zaraze.
 
Dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja u prethodnoj Vladi Srbije, ranije je izjavila kako misli da se duge liste čekanja na operacije kukova i kolena "prave namerno da bi ljudi koji ne mogu da hodaju bili primorani da plaćaju privatne operacije". I dala je "savet" onima koji moraju da čekaju.
 
"Osnovni problem ovde jeste to što se svi pacijenti stavljaju na liste, a trebalo bi da se stavljaju onda kada više ne mogu da funkcionišu. Kada mogu, a osećaju bol, mogu da popiju lek, ali liste se namerno prave da bi ljudi koji ne mogu da hodaju morali da plaćaju privatne operacije", rekla Grujičić.
Novi-stari ministar zdravlja Zlatibor Lončar, u prethodnom mandatu, više puta je obećavao da listi čekanja više neće biti, pa je tako davao i termine, govoreći da do kraja 2019. neće više biti liste čekanja za ortopedske operacije i kataraktu, pa onda do 2020... ali, još čekamo na ukidanje listi čekanja.
 
Iz RFZO su više puta isticali da se radi na smanjivanju lista i da ih formiraju zdravstvene ustanove zasebno. Jedna od listi čekanja koja je bila najproblematičnija, a donekle je smanjena, jeste ona za operaciju katarakte. 
 
Kako su iz RFZO ovom prilikom rekli za NIN, trenutno se najduže čeka na ugradnju veštačkog kuka i kolena, dok se samo vreme čekanja razlikuje od bolnice do bolnice. Kako navode, zbog toga je pokrenuta akcija preraspodele pacijenata.
 
"Liste čekanja trenutno su kraće nego što su bile ranije. Na primer, u januaru ove godine na listama čekanja bilo je oko 77.500 osiguranika, a sada ih je za 10.000 manje. Takođe, vreme čekanja za ortopedske operacije sada je kraće, pa se na ugradnju veštačkog kuka i kolena na Institutu Banjica čeka oko tri godine, dok se u martu prošle godine čekalo 10 godina. U toj ustanovi je na listi čekanja u martu prošle godine bilo više od 15.000 ljudi, a sada ih je oko 11.000. Od onih koji su najduže čekali na listi, Fond je zatražio da se izjasne da li žele da se operišu u drugoj bolnici, gde bi im usluga bila pružena u najkraćem roku. Zahvaljujući tom preusmeravanju pacijenata, kao i brisanju sa liste onih koji su već operisani ili su odustali od operacije, vreme čekanja na Institutu Banjica skraćeno je sa 10 godina na tri godine", saopštili su iz Fonda.
 
 
Iz RFZO su dodali da su ujedno preduzete mere za skraćenje liste čekanja za operaciju katarakte, čime je pacijentima omogućeno da se odmah prilikom upisa izjasne ukoliko žele da se o trošku Fonda operišu u nekoj od 28 privatnih klinika. Kažu da se zbog toga na listama čekanja za operaciju kararakte sada nalazi 7.500 ljudi umesto 20.000 koliko ih je čekalo u januaru ove godine. Međutim, kako su ranije navodili iz Fonda, mnogi to nisu prihvatili, pa su ostali da čekaju zahvat u državnim klinikama.
 
Do izvesnih promena je došlo, ali mnogi stručnjaci naglašavaju da još nismo ni blizu rešenja. Veliki broj pacijenata živi sa različitim bolovima godinama, kao po savetu bivše ministarke zdravlja piju lekove protiv bolova da bi uopšte mogli da funkcionišu i prate kretanje na listi, na kojoj pomaka skoro i da nema.
 
Za smanjenje listi čekanja bilo je različitih predloga, od "platforme za dopunski rad" predstavljene pre dve godine, preusmeravanja pacijenata u druge zdravstvene ustanove u kojima se kraće čeka, ažuriranja same liste, kao i uvođenja aplikacije koja bi mogla da pojednostavi postupak.
 
Lekari u Nišu su otišli korak dalje, pa su prošle godine kardiohirurzi u periodu od 100 dana samoinicijativno radili vikendom i obavili operacije kod skoro 250 pacijenata i ujedno utrostručili broj pregleda. Lista čekanja je tada izbrisana u Kliničkom centru Niš za kardiološke intervencije.
 
Međutim, prema rečima predsednika Udruženja pacijenata Srbije Sava Pilipovića, problem u Srbiji još nije zanemarljiv.
 
"I dalje se tradicionalno najduže čeka na operaciju kuka ili kolena. Banjica je tu svakako najveći problem. Postoji jedna prosta priča - da su to pacijenti koji ne umiru. Oni trpe bolove godinama, pacijenti koje ja poznajem čak i 20 godina. Bilo je nekih pomaka, učinjeno je to da su uključene neke druge bolnice, neki drugi centri, pa se nešto malo jeste smanjila lista čekanja, ali stanje je i dalje veoma loše", kaže Pilipović za NIN. 
 
Dodaje da je u ovoj situaciji najvažnije pronaći rešenje na duže staze.
 
"Ima nekih pokušaja, ali često nemamo hrabrosti da tražimo rešenja koja bi mogla da budu dugoročna. Volimo da pribegavamo frazama koje nisu prava rešenja, već više populizam. Kao na primer to da će neke kompjuterske tehnologije unifikovati liste čekanja i učiniti da taj problem nestane. Neće. Digitalizacija u zdravstvu je napravila samo to da imamo još veći problem. Možda digitalizacija u zdravstvu radi u Kanadi ili SAD, ali u Srbiji ne radi. Moramo nekako da tražimo racionalna rešenja, da otvorimo širi društveni dijalog o tome kakvo nam zdravstvo treba, kakav zdravstveni sistem. Zašto neko čeka sedam godina na operaciju kuka? Ne možete otići do prodavnice bez bolova, a morate. To su strašne stvari o kojima se malo priča, a kada se priča, pričaju se pogrešne stvari - u tom smislu da je ili nešto pokušano ili da se nešto pokušava, ali nema sistemskog rešenja. Bez toga ćemo stalno pokušavati, a u stvari ništa nećemo promeniti", navodi Pilipović.
 
 
Da je problem sa listama čekanja u korenu sistemske prirode potvrđuje i predsednik NVO "Doktori protiv korupcije" Draško Karađinović.
 
"Član 60 Zakona o zdravstvenoj zaštiti državnom lekaru omogućava da istovremeno radi i u privatnom sektoru. Jasno je da onda državni lekar, posebno u tim elitnim granama hirurgije - u ortopediji, oftalmologiji, abdominalnoj hirurgiji, u granama gde možete da odlažete i planirate operaciju, ne u urgentnim stanjima - svaki put kad ima takve pacijente, što je velika većina, može da ih stavi na listu čekanja koju vodi RFZO, a koja je od kako sam u Srbiji ista, oko 70-80.000 ljudi. To je svakako samo delić. Kada bi se na listu stavili i svi nalazi, pregledi koji ne mogu da se obave u domu zdravlja, to je nekoliko stotina hiljada ljudi. Pritom, u Srbiji ima 700.000 ljudi bez ijednog zuba. Svi oni imaju pravo na mobilne proteze na račun RFZO. Kada bismo i njih stavili na neku listu čekanja, videli bismo da je to milionski broj građana Srbije koji ne mogu da dobiju usluge u zdravstvenom sistemu ovakvom kakav je napravljen", ističe Karađinović.
Prema njegovim rečima, veliki je problem što pacijent koji je platio zdravstveno osiguranje i doprinose, ne može da dobije uslugu u državnom, već pomoć mora da potraži u privatnom sektoru.
 
"Ta nesretna odredba u Zakonu je doneta 2005. godine, pre skoro 20 godina, i pokazala se krajnje štetno. S jedne strane, ona diskriminiše pacijente koji ne mogu da plate, a osigurani su i neće nikada doći na tu listu da budu operisani. S druge strane, imate ogromnu potrošnju za zdravstvo. To nije samo što izdvajate u državni fond, nego i što plaćate iz džepa, što je blizu 11 odsto BDP-a, blizu sedam milijardi evra. To znači da svaki građanin Srbije potroši bar 1.000 evra godišnje, lečio se on ili ne, što je veoma visok iznos za jedan vrlo loš zdravstveni rezultat. Susedne zemlje troše dva do tri odsto BDP-a manje, a imaju bolje zdravstvene ishode", navodi on.
 
Karađinović naglašava da je ovakav višegodišnji problem u zdravstvu prožet interesima koji nisu u osnovi interesi samih građana, jer u suprotnom, liste čekanja kao takve ne bi ni postojale.
 
"O tom problemu se priča već godinama, ali ni prethodna ni ova vlast ne žele da ga reše. Zato što je sistemski Zakon o zdravstvenoj zaštiti omogućio državnom lekaru da radi i privatno, samim tim državni lekar gleda da napravi listu čekanja u državnoj bolnici kako bi tog pacijenta mogao da reši u privatnoj posle podne. Pod jedan, treba da se spreči takav legalizovan konflikt interesa. Jasno je da će privatni interes uvek staviti na prvo mesto", kaže on.
 
Naglašava da je druga strana problema to što se u javnosti o ovome veoma retko govori.
 
"Kad državni funkcioneri pričaju o zdravstvu, to je - gradimo nove bolnice, kupujemo opremu, prave se klinički centri. Ovaj niži nivo, Ministarstvo zdravlja i RFZO - kupujemo inovativne lekove, lečimo retke bolesti, veštačka oplodnja, digitalizacija... Imate narativ koji se vrti oko tih tema i kojima se javnost stalno zasipa, da se ne bi pričalo o tome kako u 2024. godini ne možete da rešite liste čekanja. U Srbiji se umire od čestih bolesti, ne od retkih. Javnost je zbunjena, oseća da stvari ne stoje dobro što se tiče zdravstva. Zdravstvo je na prvom mestu i uvek je prioritet, a vlast to zna i manipuliše činjenicom. Pomera fokus, nije spremna ništa da promeni, jer bi to izazvalo određene potrese u tim interesnim grupama. To je veliki kolač gde su interesne grupe zauzele svoje pozicije, imaju definisane interese. Svaka promena sistemske regulative dovodi do pomeranja tih interesnih situacija", ističe Karađinović.

Teme

lista čekanja

Komentari 21

Hronološki Najpopularniji

  • Ruzica

    28.07.2024 • 21:07
    Zdravstvo
    Nikada gore nije bilo u zdravstvu. Ministre izvlace iz naftalina, niti su pre sta uradili niti sada rade. Sportistima se daju najvece pare u Srbiji, napadaju se oni u Nisu sto pokusavaju pomoci narodu, a ovi iz Fonda su drzava u drzavi. U ovoj zemlji se pod hitno moranu menjati prioriteti ili vlast.

  • Privatnik isključivo

    28.07.2024 • 15:34
    ?
    @ Kristina
    Da li iz prve ruke znate za tu " bednu" platu od 1200 evra ? Ja imam drugačija saznanja. A da bih ja, prljavi privatnik zaradio " samo" 1200 evra ČISTO ( plus 800 za doprinose)ima da rmbačim dan i noć, pa ako... Njihova primanja sa dežurstvima( što se za nas podrazumeva) su puuuuno veća!! Proverite. A da ne pričamo o rizicima . Oni su zaštićeni kao beli medvedi!!! Da li ste čuli da je neki od njoh odgovarao za pogrešno lečenje? Samo za par stotina evra mita.

  • Mićo

    28.07.2024 • 14:22
    @Ana
    Zlatno doba, za njihovu decu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 21 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

FOTO, VIDEO Završen drugi dan blokade suda u Novom Sadu: Pogledajte šta se sve dešavalo
FOTO, VIDEO Završen drugi dan blokade suda u Novom Sadu: Pogledajte šta se sve dešavalo
Dačić o protestu kod suda u Novom Sadu: Kada se izvadi pendrek, nema stajanja
Dačić o protestu kod suda u Novom Sadu: Kada se izvadi pendrek, nema stajanja
Nakon više od 25 dana: Dvostruki ubica iz Crne Gore Alija Balijagić uhapšen u Srbiji
Nakon više od 25 dana: Dvostruki ubica iz Crne Gore Alija Balijagić uhapšen u Srbiji

Ostalo iz kategorije Info - Srbija