To je tačka na kojoj su i svi prethodni protesti "pali" i koju nisu uspeli da prebace, kažu sagovonici
Danasa.
Iako je subotnji protest okupio blizu 30.000 ljudi koji se protive iskopavanju litijuma, samo je nekoliko desetina njih bilo spremno da jutro dočeka blokirajući prugu na stanicama Prokop i Novi Beograd, pa je policija reagovala i bez ometanja demonstrante pomerila stvorivši uslove da se železnički saobraćaj ponovo uspostavi.
Tokom ekoloških protesta krajem 2020. i početkom 2021. kada su građani blokirali auto-put u Beogradu i puteve po Srbiji, vlast nije reagovala i ljude nije sklanjala kako bi omogućila saobraćaj, ali su mnogi građani dobijali prekršajne prijave jer su stajali na raskrsnicama.
Ovaj put situacija je drugačija, jer je ovaj put vlast spremna. Treba reći i to da su uoči protesta građanima poslate poruke i upozorenja da nasilje na ulicama neće biti tolerisano.
Da li zbog ovih pretnji ili naprosto zato što momenat još nije u potpunosti "sazreo" za to, građani neće masovno u blokade do ispunjenja zahteva niti u druge oblike građanske neposlušnosti kojom opozicija preti vlasti.
Istraživač Centra savremene politike Aleksandar Ivković za Danas kaže da su protesti pokazali da nije bilo dovoljno učesnika spremnih na mirnu građansku neposlušnost, što je omogućilo policiji da rastera i uhapsi one koji su bili spremni da rizikuju.
"To je suština građanske neposlušnosti - kao i kod štrajkova i sličnih akcija, sve je u brojnosti. Razumljivo je zašto veliki broj ljudi nije bio spreman da preuzme taj rizik, s obzirom na moguće posledice", navodi on.
Konstatuje da generalno nije bilo atmosfere u kojoj je veliki broj ljudi spreman na građansku neposlušnost tokom cele vladavine SNS-a, i dodaje da je pitanje da li će je biti.
"To onda postavlja egzistencijalno pitanje pred aktiviste: broj ljudi na protestima je veliki, ali to nije dovoljno - potreban je dodatni kanal pritiska u vidu građanske neposlušnosti. Ali ako ne postoji dovoljna spremnost za to, aktivisti će morati da se okrenu drugim kanalima, koji uključuju borbu kroz institucije i izbore", zaključuje Ivković.
Za istraživača Novog trećeg puta Miljana Mladenovića protest 10. avgusta spada u jedan od najmasovnijh protesta koje je Beograd video u poslednjih dvadesetak godina. On veruje da se sa tim brojem ljudi mogu porediti samo prvih nekoliko protesta protiv nasilja, pri čemu je ovog puta i sezona godišnjih odmora i vrućina, što dodatno pojačava utisak masovnosti.
"Ono što je ovog puta organizatorima olakšalo posao je to što je tema takva da može da okupi različite ideološke profile, što često ranije nije bio slučaj. Ipak, nisam stekao utisak da je ovaj protest pokazao da je građanska neposlušnost moguća. To je tačka na kojoj su i svi prethodni protesti 'pali' i koju nisu uspeli da prebace, a da li će se ovog puta ista stvar ponoviti, zavisiće od mnogo faktora, među kojima i dugotrajnost protesta, pozicioniranje vlasti i opozicionih partija, poruke stranih aktera...", nabraja on.
Upitan kakvo ponašanje vlasti, opozicije i stranaca može da pokrene građane, odgovara da ne misli da bilo šta može da otera ljude u neposlušnost osim nekih vanrednih okolnosti koje bi ih "udarile po džepu".
"Ali definitivno da dugi i česti protesti bez ikakvih dostignuća ili ublažavanje retorike vlasti mogu dodatno da smanje šanse za tako nešto", zaključuje on.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 46
Aнтун Чупак
Пантелија
Аха
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar