Srbija kupila helikoptere, Hrvatska avione, Albanija će praviti oružje: Region se sve više naoružava
Srbi su kupili helikoptere, Hrvati francuske avion "rafale", a sada još jedna zemlja kreće sa usponom svoje vojne industrije - Albanija će proizvoditi oružje.
Da oslobađanje poreza za kompanije koje se bave proizvodnjom oružja, uz druge prateće benefite koje će uživati vojno-industrijski kompleks u Albaniji, predstavlja potez koji se može bazirati na dva osnovna stuba, kaže u razgovoru za Danas predsednik Centra za istraživanje bezbednosti (CIB) Aleksandar Stojanović.
Prvi stub, objašnjava sagovornik lista Danas, tiče se dnevne politike i sticanja lakih političkih poena kod konzervativnog dela populacije, što je mehanizam primenjivan i u drugim zemljama.
"Drugi ima veze sa profitabilnošću vojne industrije i zarade koju ona može doneti ne samo kompanijama, već i političarima koji olakšavaju njihovo poslovanje. Ni to nije nikakva novost. Teško je, mada ne i nemoguće, poverovati da će Tirana napustiti sigurni put punopravne i poslušne članice NATO-a, samo da bi kroz unilateralni razvoj svoje vojne industrije i nekih nerezonskih poteza ugrozila regionalnu bezbednosnu arhitekturu", ukazuje Stojanović.
Zbog toga Danasov sagovornik smatra da Srbija ili bilo koja druga zemlja u regionu ne treba da se u ovom trenutku osećaju ugroženom zbog Albanije.
"Što ne znači da naš obaveštajni aparat ne treba da prikuplja podatke važne za Srbiju u ovom kontekstu", ističe Stojanović.
Hrvatska je povećala budžet za odbranu na 122 odsto, što je tokom obeležavanja hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" naglsio premijer Andrej Plenković. Hrvatska ima u planu nabavku američkih višecevnih raketnih bacača HIMARS, modernog zapadnog tenka za hrvatsku vojsku, "kao i modernizaciju i opremanje Hrvatske ratne mornarice, što je posebno važno u ovom mandatu".
Za razliku od Hrvatske, Albanije i Srbije, koja se takođe "u većoj meri naoružava", Bosna i Hercegovina tapka u mestu po tom pitanju.
Prema Stojanovićevom mišljenju, sve veći budžeti za odbranu i naoružanje u zemljama Balkana svoj uzrok mogu imati i u analiziranju bezbednosnih kretanja u svetu.
"Stvaranje višepolarnog sveta danas je neuporedivo bliže nego što je to bio slučaj pre dvadeset godina, a ratovi u Gruziji, Ukrajini i na Bliskom istoku u poslednjih dvadeset godina svedoče u prilog tome da se svet menja i da kraj Hladnog rata nije ujedno postao i kraj istorije sukobljavanja, o čemu je pisao Frensis Fukujama, jedan od akademskih promotera novog svetskog poretka po američkom modelu", naglašava ovaj sagovornik.
Kako kaže, sve to se to preslikava i na stanje u regionu.
"Naoružavanje je samo jedna od posledica tih kretanja", ističe Stojanović.
On dodaje da osavremenjivanje ratne tehnike, unapređivanje vojnog školstva ili obnova kasarni nije ništa loše i to je deo obaveza koje vlast ima prema sistemu odbrane zemlje.
"Problem nastaje kad se vojna pitanja politički instrumentalizuju i kada vojska, praktično, postane poligon za 'premeravanje' sa okolnim zemljama. To je naročito opasno u našem okruženju u kojem dominiraju članice NATO-a, ali koje je, i mimo toga, već znalo da 'proizvodi više istorije nego što može da konzumira', kako je govorio Vinston Čerčil", kaže on.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku tenzije ostaju samo političkog tipa.
"Smatram da će takve biti i u budućnosti, sve dok interes vladajuće političke oligarhije ne bude drugačiji", ukazuje Stojanović.
Stojanović primećuje da su rusko-ukrajinski i izraelsko-palestinski rat pokazali da odgovor centara moći na Zapadu nije zadovoljavajući, u smislu odlučnosti i efikasnosti delovanja, što sasvim sigurno neće proći nezapaženo u zemljama koje neskriveno ističu teritorijalne pretenzije, a koje uz to imaju nuklearni arsenal.
"Jedna od takvih je Kina i njen spor sa Tajvanom, odnosno želja da ovo ostrvo vrati pod svoj domen uticaja. Tenzije u Južnom kineskom moru, velike vojne vežbe, intenzivan razvoj ratne mornarice, raketno gađanje maketa američkih nosača aviona, otvoreni strategijski kurs po kom Peking želi da do stogodišnjice revolucije ostvari punu kontrolu nad Tajpejom ubedljivo svedoče, bolje nego bilo koji zapaljivi govor Si Đinpinga, da se Kina sprema za rat. U ovom trenutku nije pitanje da li će se desiti, već kada će se desiti", kaže Stojanović.
Tada, nastavlja isti sagovornik, na udaru će biti Tajvan, ali i američki interes, budući da je general Daglas Makartur za Tajvan govorio da se radi "o nepotopivom nosaču aviona SAD na Dalekom istoku".
"Kakav će odgovor Vašingtona biti na eventualni kineski udar ostaje da se vidi", zaključuje Stojanović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Ko smišlja ovih 10 pitanja?
22.01.2025.•
7
Kviz znanja 021.rs stiže i ove srede pred vas.
Pritvor za troje odgovornih u staračkom domu u Barajevu
22.01.2025.•
0
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana za troje odgovornih u staračkom domu u Barajevu koji su osumnjičeni za nepoštovanje propisa usled čega je izbio požar.
Sindikat kulture u četvrtak obustavlja rad na jedan sat, a u petak potpuno
22.01.2025.•
1
Republički odbor Samostalnog sindikata kulture doneo je odluku da u četvrtak obustavi rad na jedan sat, a u petak, 24. januara, da sprovede totalnu obustavu rada.
Pretio zaposlenima u beogradskoj školi
22.01.2025.•
1
U hol OŠ "Branko Ćopić" na Vidikovcu u popodnevnim satima ušao je muškarac koji se predstavio kao roditelj, preteći zaposlenima, nakon čega je došla policijska patrola i odvezla ga.
Požar u Barajevu izazvala cigareta ili upaljač, troje osumnjičeno za nepoštovanje propisa
22.01.2025.•
0
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da je do požara u Domu "Ivanović" u opštini Barajevo došlo zbog žara cigarete ili otvorenog plamena upaljača.
Tabloidi morali da obrišu više od 100 tekstova: Zbog laži, širenja mržnje i targetiranja studenata
22.01.2025.•
5
Tokom studentskih blokada, prorežimski tabloidi su morali da uklone više od 100 tekstova u kojima su iznosili informacije bez dokaza ili širili govor mržnje prema učesnicima blokada i protesta.
Policija u Beogradu celu noć ispitivala strance, predstavnike NVO, ujutro su deportovani
22.01.2025.•
15
Pet hrvatskih državljanki, predstavnica nevladinih organizacija koje su učestvovali na radionicama Erste Štiftunga u Beogradu, provele su dobar deo noći u beogradskoj policiji.
VIDEO: Čovek iskočio kroz prozor stana i motkom nasrnuo na učenike
22.01.2025.•
10
Učenici Grafičko-medijske škole u Beogradu objavili su snimak na kom se vidi kako je na njih nasrnuo čovek sa drvenom motkom u rukama.
AFP o "generalnom štrajku": Najveći pokret nezadovoljstva koji je Srbija videla poslednjih godina
22.01.2025.•
1
Agencija Frans pres danas je prenela vest o pozivu studenata, koji nedeljama protestuju u Srbiji zbog korupcije, na generalni štrajk u petak.
Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra
22.01.2025.•
3
Tragedija u domu za stare u Barajevu upućuje na neadekvatno institucionalno postupanje i propuste, kažu iz Inicijative za unapređenje stanja u sistemu socijalne zaštite.
Mreža organizacija za decu Srbije: Pretnje prosvetnim radnicima povećavaju tenzije u društvu
22.01.2025.•
0
Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) ocenila je danas da "pretnje primenom represivnih mera protiv nastavnika i učenika zbog obustave nastave, ne doprinose ostvarivanju prava na obrazovanje".
Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji
22.01.2025.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas kako su joj sindikati u Elektroprivredi Srbije (EPS) potvrdili da nema govora o štrajku zaposlenih u EPS.
Sindikat u RTS-u zahteva emitovanje preciznih izveštaja sa studentskih protesta
22.01.2025.•
6
Sindikat radnika produkcije i tehnike zaposlenih na RTS-u zahteva emitovanje izveštaja sa studentskih protesta u informativnim emisijama i učešće predstavnika protesta u programu ove kuće.
Dijana Hrkalović osuđena na 16 meseci zatvora
22.01.2025.•
66
Bivša državna sekretarka u MUP-u osuđena je zbog zloupotrebe uticaja na 16 meseci zatvora, u šta se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.
Školska godina bi mogla da bude produžena
22.01.2025.•
28
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je da bi školska godina mogla da bude produžena.
Studenti u blokadi pozvali na generalni štrajk u petak
22.01.2025.•
41
Studenti u Srbiji koji učestvuju u blokadi fakulteta pozvali su građane da se u petak, 24. januara, pridruže generalnom štrajku.
Ministarstvo: U Srbiji nema sumnje na zarazne bolesti slinavka i šap
22.01.2025.•
1
Ne postoji sumnja, niti je potvrđen slučaj zarazne bolesti slinavka i šap u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Naprednjački srednji prst: Može i bednije, ali ne baš mnogo
22.01.2025.•
41
Srednji prst koji pokazuje krvava šaka - to je najnovija poruka Srpske napredne stranke građanima Srbije.
Đukić Dejanović: 86 odsto škola radi, deca bila osramoćena
22.01.2025.•
24
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da u ovom trenutku 86 odsto škola u Srbiji radi najnormalnije, i da će inspekcija nastaviti da obilazi škole koje ne rade.
Koalicija NADA pozvala sve građane da se priključe generalnom štrajku u petak
22.01.2025.•
9
Srpska koalicija NADA, koju čine Novi DSS i POKS, pozvali su građane da učestvuju u generalnom štrajku najavljeno za petak, 24. januar.
Danas izricanje presude Dijani Hrkalović - tužilac tražio pet godina robije
22.01.2025.•
48
Specijalni sud zakazao je za danas izricanje presude nekadašnjoj državnoj sekretarki ministarstva unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović optuženoj za trgovinu utricajem.
Komentari 12
Joca
Map
xc
Kao i uvek kroz istoriju najteža stradanja su bila na prostoru BIH, jer je na raskrsnici. Zbog toga njima najviše treba veoma pametna politika.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar