Nova ekonomija je danas prenela da se Nacrtom propisuju i nove energetske delatnosti i način rada tržišta struje, a i uvodi se pojam "energetsko siromaštvo", kako bi se država u budućnosti borila sa ovim problemom.
Ako izmene i dopune budu usvojene, danom stupanja na snagu prestaće da važi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Predloženo je da se u Zakon o energetici doda celo jedno poglavlje koje se odnosi na nuklearnu energiju. U tom poglavlju bi bilo navedeno da se program razvoja mirnodopske primene nuklearne energije obavlja u tri faze.
Prva je ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, druga razvoj programa nuklearne energije i treća sprovođenje pograma nuklearne energije.
Predlaže se i donošenje Strategije razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije i Strategije razvoja i upotrebe vodonika.
Energetsko siromaštvo bi bilo definisano kao "stanje u kojem domaćinstvo nema dovoljno mogućnosti za pristup osnovnim energetskim uslugama, koje bi trebalo da obezbede osnovni nivo i pristojan životni i zdravstveni standard".
Ovi standardi uključuju i adekvatno grejanje, toplu vodu, hlađenje, osvetljenje i energiju za napajanje kućnih aparata što je uzrokovano kombinacijom faktora kao što su: cenovna nedostupnost, nedovoljan raspoloživi prihod, visoka potrošnja energije, loša energetska efikasnost domova i socijalni status.
Kriterijume za energetsko siromaštvo bi naknadno definisalo Ministarstvo u saradnji sa nadležnim državnim organima.
Nacrt predviđa i da se u zakon o energetici doda poglavlje kojim se uvodi sertifikacija instalatera postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije.
"Instalateri malih kotlova i peći na biomasu, toplotnih pumpi, fotonaponskih postrojenja, solarnih termalnih postrojenja i plitkih geotermalnih sistema su dužni da se obuče i sertifikuju za izvođenje radova na tim postrojenjima", piše u nacrtu.
Predlog je i da se u zakon uvede termin "rano upozorenje" koje podrazumeva pružanje konkretnih, ozbiljnih i pouzdanih informacija koje ukazuju na mogućnost značajnog pogoršanja situacije u snabdevanju električnom energijom, do energetske krize.
U delu energetskih dozvola u nacrtu se predlaže da energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata koji se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno – privatno partnerstvo i koncesije.
Energetska dozvola nije potrebna za objekete koji se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije, a kojima se propisuje strateško partnerstvo za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, bez obzira da li se višak električne energije predaje u sistem.
Ta dozvola nije potrebna za objekete za koje se ne izdaje građevinska dozvola uključujući i objekte za koje se izdaje odobrenje za skladištenje električne energije.
Takođe, ukoliko se usvoje izmene u zakonu će pisati da projekte za izgradnju objekata od značaja i posebnog značaja za Republiku Srbiju, koji se odnose na izgradnju elektroenergetskih infrastrukturnih objekata, uključujući i linijske energetske objekte (elektroenergetski vod, naftovod, produktovod i gasovod) i objekte u njihovoj funkciji, kao i priključke na te energetske objekte, utvrđuje Vlada u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Ovaj član je samo donekle izmenjen, jer je ranije u zakonu pisalo da Vlada može posebnim aktom odrediti izgradnju energetskih objekata, uključujući i linijske energetske objekte (elektroenergetski vod, naftovod, produktovod i gasovod) i objekte u njihovoj funkciji, kao i priključke na te energetske objekte, kao projekte od posebnog značaja za Republiku Srbiju, osim kada projekti obuhvataju zaštićeno područje proglašeno u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode.
Takođe, u delu koji se odnosi na ove projekte se dodaje rečenica koja kaže da se za izgradnju ovih objekata (od značaja i posebnog značaja), kao i za strateške energetske projekte i elektroenergetske objekte za područja na kojima se planira izgradnja elektroenergetskih infrastrukturnih objekata koja zahtevaju poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora, donosi Prostorni plan područja posebne namene za izgradnju elektroenergetskih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Prostorni plan se može izrađivati istovremeno sa izradom idejnog projekta i donosi se po skraćenom postupku u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, piše u nacrtu.
Predlaže se i dodavanje novih članova koji se odnose na principe funkcionisanja tržišta električne energije, principe funkcionisanja organizovanog tržišta za dan-unapred i unutardnevnog tržišta električne energije, trgovinu na organizovanom tržištu za dan-unapred i unutardnevnom tržištu, tržištе unapred sa terminskom isporukom kao i tehnička ograničenja za formiranje ponuda na organizovanom tržištu električne energije.
Takođe, plan je da se dodaju i novi članovi kojima se dodatno uređuje priključenje objekata na distributivni sistem i propisuje obaveza operatoru distributivnog sistema da donese i redovno ažurira Proceduru za priključenje i objavi je na svojoj internet stranici, kao i članovi koji se odnose na konvencionalno i napredno brojilo.
Nacrt predlaže da se u zakon dodaju i članovi koji obrađuju pitanje sigurnosti snabdevanja i standard pouzdanosti sistema.
Detaljne izmene i dopune koje se predlažu mogu se videti u samom dokumentu nacrta koji je objavljen na sajtu ministarstva.
Javna rasprava se sprovodi u periodu od 21. avgusta do 10. septembra 2024. godine, dostavljanjem primedbi, sugestija i komentara elektronskim putem na portalu eKonsultacije ili elektronskim putem na energetika@mre.gov.rs.
Primedbe, sugestije i komentare na tekst Nacrta zakona građani i stručna javnost mogu dati i na javnim događajima koji će se održati:u Beogradu, 2. septembra u Privrednoj komori Srbije, u periodu od 10 do 12.30 časova, u Novom Sadu, 3. septembra u Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad, u periodu od 10 do 12,30 časova.
.jpg "Izdato manje građevinskih dozvola: Pogledajte gde se najviše gradi")
.jpg "Na suđenju Milovanu Brkiću svedočili urednici Pinka")
.jpg "Završne reči na suđenju Urošu Blažiću 25. novembra")
Komentari 7
Mbm
Dejan
ja ne bot
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar