Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je već bio na vlasti u vreme napada je 20. avgusta prvi put posetio školu gde je uporedio masakr sa tekućom ukrajinskom vojnom ofanzivom u regionu Kursk.
Prvog septembra 2004. godine, prvog dana školske godine, naoružana grupa koju su činili Čečeni i Inguši ušla je u školu u Beslanu, u ruskoj republici Severnoj Osetiji, i za taoce uzela više od hiljadu ljudi: roditelje, nastavnike i đake.
Više od 50 sati držani su bez vode, a nekoliko njih je pogubljeno. Dvostruka eksplozija u školskoj fiskulturnoj sali 3. septembra izazvala je paniku, a deca su pokušala da pobegnu pod vatrom otmičara.
Ove eksplozije, čije poreklo nije u potpunosti utvrđeno, naterale su ruske specijalne snage da krenu u haotičan napad koji se završio krvoprolićem.
Tokom današnje komemoracije, bivši učenici koji su preživeli masakr prošetali su se školskim dvorištem, noseći portrete žrtava i bele ruže.
Rođaci žrtava, preživeli i zvaničnici, uključujući regionalnog guvernera Sergeja Menjaila, položili su cveće i klekli ispred krsta u spaljenoj bivšoj fiskulturnoj sali škole, koja je od tada postala spomen obeležje.
Komitet majki Beslana, udruženje roditelja žrtava koji neumorno pozivaju na objektivnu istragu tragedije, održao je konferenciju za novinare.
Majke su se sastale Putinom tokom njegove posete i postavile pitanja "u vezi sa delovanjem federalnih i regionalnih zvaničnika za sprovođenje zakona" ali nisu dobile odgovore, rekla je Tatjana Černikova.
Ovaj napad, najsmrtonosniji u ruskoj istoriji, dogodio se u vreme drugog čečenskog rata u kome su se sukobile ruska vojska i islamski separatisti.
Konflikt je na kraju dobila Moskva, optužena da je ubila desetine hiljada civila.
Napad u Beslanu označio je vrhunac zločina počinjenih tokom dva čečenska rata (1994-1996, zatim 1999-2009).
Loše upravljanje ovom krizom i praktično odsustvo pregovora doveli su do protesta koje je posebno vodio Komitet majki Beslana, koji je 2005. dobio ostavku tadašnjeg predsednika ove republike Aleksandra Dzasohova.
Evropski sud za ljudska prava (ECHR) je 2017. utvrdio da su ruske vlasti preduzele nedovoljne preventivne mere i kritikovao nesrazmernu upotrebu sile tokom napada na školu.
Tokom svoje nedavne posete školi u Beslanu, Vladimir Putin je povukao paralelu između ovog napada i nezapamćene ukrajinske ofanzive u regionu Kursk, izvedene posle više od dve godine velikog napada na Kremlj u Ukrajini.
"Kao što smo se borili protiv terorista, danas se moramo boriti protiv onih koji čine zločine u Kurskoj oblasti, u Donbasu", rekao je on, nastavljajući svoju argumentaciju o "denacifikaciji" Ukrajine.
.jpg "Dvojac optužen da je prevarom prisvojio 1.400 tegli ajvara i lim")
.jpg "Trodnevna žalost u Jagodini zbog smrti Dragana Markovića Palme")
Komentari 1
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar