Za čistiji vazduh Srbiji treba tri milijarde evra: "Reakcije neadekvatne, kasni se 10 godina"

Autor: Insajder

Info

05.09.2024.

09:51 > 13:07

Od posledica zagađenja vazduha u Srbiji, prema procenama, godišnje prevremeno umre oko 17.000 ljudi.

Za čistiji vazduh Srbiji treba tri milijarde evra: "Reakcije neadekvatne, kasni se 10 godina"

Foto: Pixabay

Stopa smrtnosti u našoj zemlji je daleko iznad proseka u ostatku sveta - na 100.000 stanovnika je duplo viša od svetskog proseka i skoro pet puta viša u odnosu na razvijene zemlje Zapadne Evrope, piše Insajder.

Da bi se koliko-toliko rešio problem zagađenosti, odnosno da bi kvalitet vazduha bio u granicama koje propisuje zakon, potrebno je oko tri milijarde evra, što je, kažu stručnjaci, znatno manje od sume koju trošimo na saniranje posledica izazvanih aerozagađenjem.

Meteorolog Milenko Jovanović navodi da su reakcije nadležnih institucija neadekvatne i da se bar deset godina kasni sa primenom mera za čistiji vazduh. Kako kaže, postoje informacije iz monitoringa o kvalitetu vazduha kod nas, ali se malo toga preduzima.

"Dišemo vazduh onakav kakav nam je, nažalost, suđen s ovakvim bavljenjem tim problemom. Neko od funkcionera je skoro izjavio da već decenijama postoji zagađen vazduh. Naravno da postoji, ali zdravstvena saznanja i neadekvatan monitoring nisu govorili koliko je to opasno i kakve su posledice. Sada, kada najmanje 10 godina znamo, nema opravdanja da to ne bude prioritet, jer je u pitanju viši javni interes ili zdravlje ljudi. Vazduh je prekomerno zagađen u celoj Srbiji, a tamo gde nema merenja neko u izveštaju napiše da je vazduh čist, što je skandalozno. To je kao kada bi za teškog bolesnika koji ne meri temperaturu rekli da nema temperaturu“, kazao je Jovanović za Insajder.

Na važnost postojanja monitoringa o kvalitetu vazduha na teritoriji cele Srbije ukazuje i bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji Elizabet Paunović.

"Da bi se procenili zdravstveni rizici neophodno je da najveći deo populacije bude obuhvaćen monitoringom o kvalitetu vazduha kako bi se što bolje primenile konkretne mere. Procena je da oko milion i po stanovnika nije obuhvaćeno monitoringom kvaliteta vazduha, a dešava se i da ne postoje kontinuirana merenja", rekla je ona.

Prema njenim rečima, u evropskom regionu oko 50 odsto svih oboljenja izazvanih životnom sredinom je izazvano zagađenim vazduhom.

"Pored toga što zagađeni vazduh prevremeno ubija, on pre toga izaziva bolesti. Što se tiče hroničnih uticaja, usled višedecenijske izloženosti, tu su svakako bolesti pluća, zatim bolesti srca i krvnih sudova, jer te najmanje čestice od dva i po mikrona prodiru kroz pluća u krvotok, talože se u krvnim sudovima i onda faktički nema nijednog organa koji nije zahvaćen tim negativnim delovanjem. Tu su onda i bolesti kao što je moždani udar/šlog, zbog promena na krvnim sudovima mozga, zatim rak pluća, dijabetes…", navela je Paunović.

Kako kaže, posebno zabrinjava podatak Instituta za zdravstvene efekte o oko devet odsto neonatalnih smrti – to je smrtnost dece od rođenja do kraja prvog meseca života, koja je prouzrokovana zagađenim vazduhom, bilo da je majka u trudnoći bila izložena zagađenom vazduhu ili novorođenče u prvom mesecu života.

Zbog svega navedenog je, naglašava, veoma bitno raditi monitoring kvaliteta vazduha, i to ne samo kako je okvirno predviđeno zakonom, nego treba vršiti i detaljna ispitivanja sastava čestica iz vazduha.

"Nije svejedno da li je to samo sagorevanje uglja ili postoje još neke hemijske materije - ljudi sve više lože gumu i plastiku, a tu se onda emituju veoma kancerogene materije“, dodaje Paunović.

Vlada Srbije je pre skoro dve godine usvojila Program zaštite vazduha u Srbiji za period od 2022. do 2030. sa Akcionim planom, kojim su definisane mere i aktivnosti koje će se sprovoditi kako bi se poboljšao kvalitet vazduha. Kako je tada saopšteno iz Vlade, Srbija je time dobila strateški dokument za oblast zaštite vazduha za čiju implementaciju su potrebna ulaganja od 2,6 milijardi evra.

Predviđeno je da se ciljevi programa ostvare kroz smanjenje emisija iz različitih sektora, kao što su energetika, stacionarna postrojenja za sagorevanje, saobraćaj, velika industrijska postrojenja i poljoprivreda, ali i uz povezivanje, saradnju i učešće institucija, privrede i građana.

Programom su definisane i mere i aktivnosti koje će pomoći jedinicama lokalne samouprave u daljem razvoju planova kvaliteta vazduha, kratkoročnih akcionih planova i programa lokalnih monitoringa. Neke od predviđenih mera trebalo bi da omoguće bržu zamenu starih uređaja za grejanje u domaćinstvima i obnovu voznog parka deregistracijom, odnosno otpremanjem najstarijih Euro 1, 2 i 3 dizel putničkih vozila i lakih teretnih vozila, kao i Euro I, II i III dizel autobusa u reciklažne centre.

Termoelektrane na ugalj problem celog regiona

Milenko Jovanović kaže da se u poslednje vreme više govori o zagađenosti vazduha, ali pod pritiskom javnosti, to "nije priznanje vlasti, koja je doskoro negirala i minimizirala problem aerozagađenja“.

On navodi procenu da je potrebno oko tri milijarde evra da se kvalitet vazduh u Srbiji, kako kaže, dovede na zakonski nivo.

Elizabet Paunović naglašava da se rezultati ne mogu postići brzo, ističući da svuda u svetu rešavanje problema aerozagađenja mora biti prioritet.

"Prosto ne mogu da razumem kako bar po ovom pitanju ne može da se postigne konsenzus, da kažemo: ’Da, imamo veliki problem.’ Uopšte je nebitno raspravljati neku imaginarnu krivicu, najveći zagađivači su energetski sektor, termoelektrane na ugalj, individualna ložišta, saobraćaj… Termoelektrane na ugalj su stare i nije to samo problem Srbije, nego celog regiona Zapadnog Balkana, to je nasleđe iz prošlosti, ali ako se danas dogovorimo da je to prioritet i krenemo nešto da radimo po tom pitanju, nešto ćemo uraditi za neku godinu“, kazala je ona.

Teme

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Pero

06.09.2024 • 07:55

Farsa EU. Odite na Ebrd.eu I upisite Tender pa Serbia.
Nacicete preko 300 projekata koje financira EU a mi vracamo kreditima I svi su u energetici za preradu ili rad termo centrala koje su kod njih zabranili. Da da istana jer ljudi neznaju da kad prave traffic stanice treba ih povezati dalekovodima do termo centrala na ugljen pa od tamo do Njemacke koja uzima jeftino struju a nas truju.

0 1 -1
Mare

05.09.2024 • 23:12

Zašto

Zašto se ne primenjuje ono što već može da se sanira, već se pere novac kroz tendere i dozvoljava da neadekvatno operišu fabrike i deponije?
Zato što pohlepa eto zašto, novac novac novac novac, zna se i po opštinama ko pere novac ali tužilaštva ne pokreću postupke jer su svi u stranci.
Užas užasa.

2 2 0
Zemlja čudesa

05.09.2024 • 16:16

Prioritet je krađa

Ali zato ima para za Rafale, nacionalni stadion, EXPO, metro... Ukupno preko 35 milijardi eura, za sada.
Botovi, pre nego što udarite minus razmislite o tome da i vi udišete isti taj vazduh.

8 10 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.