Profesor Vranić: Prosvetni radnik će tek posle povećanja zarađivati koliko i pica majstor

Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić ocenio je da je "prosveta slepo crevo svake vlasti, kao i sve delatnosti koje ne donose odmah profit".
"Stanje u prosveti je toliko teško da je čitava grana prosvete, a usudiću se da kažem i nauke, opterećena jednom sistemskom nepravdom koja se dešava već decenijama. Znači, ne treba imati iluziju da je to stvar samo ove vlasti, prosveta je slepo crevo svake vlasti kao i kao i kultura", rekao je on za N1.
 
Kako kaže, ne ulaže se u delatnosti koje ne donose profit odmah. 
Podseća i na to da nenastavno osoblje radi za minimalac.
 
"Svaki put kada je bilo povećanje plata oni nisu dobili to povećanje jer se ono ne odnosi na minimalne zarade. Dobijete minimalnu zaradu i blokirani ste. Ne može ništa. Ne može topli obrok. Ne može regres", ističe on.
 
Vranić podseća i na situaciju kada su tetkice i domari tužili škole nakon čega je sud doneo odluku da oni nemaju pravo na te dodatke koji su garantovani Zakonom o radu, pa su onda morali da plaćaju sudske troškove.
"Imamo jedan sistemski problem na koji, nažalost, i sindikati pristaju – a to je ova imaginarna linija o tome da plata treba da se izjednači sa prosečnom platom. Hajde da postavimo stvari na malo drugačiji način. Da li su prosečni radnik i radnica u Srbiji fakultetski obrazovani ljudi? Ja ne bih baš rekao, a svi u prosveti su fakultetski obrazovani ljudi", dodaje on.
 
Kako kaže, neko ko je završio fakultet ne treba da radi za prosečnu platu.
 
"Pazite, vrlo blizu prosečne plate je i plata u pekarama. Ako prođete pored pekare videćete da pica majstor zarađuje isto onoliko koliko će sada da zarađuje prosvetni radnik, nakon što mu se poveća plata za 12 odsto. I šta sada ja da kažem studentima koji su juče kod mene imali ispit. Zašto bi oni znali kada za 94.000 dinara mogu da rade kao pica majstori", navodi profesor.
 
Objašnjava i zbog čega smo došli u situaciju da niko ne želi da bude nastavnik u Srbiji.
 
"Tu imamo dva problema. Dakle, jedan je taj što nastavničke smerove generalno ljudi neće da upisuju, jer zašto bi. Zašto bi neko ko završi Prirodno-matematički fakultet išao da radi za 94.000 dinara nakon ovog povećanja kada je prosečna plata programera, što je uz dužno poštovanje svih koji programiraju, zanat, dve ili dve i po hiljade evra u Srbiji. Zašto bi neko radio onda sa decom u prosveti i obrazovao buduće generacije, kada može sada, odmah, već sledećeg meseca da ima, eto, recimo kao junior-programer barem duplo veću platu ili recimo 50 odsto veću platu od toga", navodi on.
 
Kako kaže, drugi problem je sistemski - propisi države su takvi da recimo studenti Fakulteta političkih nauka ne mogu da budu nastavnici, a mogli bi da predaju određeni broj predmeta.
 
"Zašto? Zato što mi nemamo dovoljan broj takozvanih nastavničkih predmeta. Vi kada pitate nastavnike u osnovnim i srednjim školama da li im za nešto trebaju ti nastavnički predmeti, oni će reći da im je to birokratsko opterećenje uz pisanje različitih planova i sličnih stvari. Dakle, sistem mora da bude mnogo otvoreniji, odnosno protočniji ka tome ko može da bude nastavnik. Naravno, ne može bilo ko. Treba da bude onaj ko voli i ceni ovo zanimanje, kome i sam pripadam. Ali morate dati određene stimulanse za to i ne smete davati strukturne prepreke da ne dolazi do nečega što će zaposlite“, objašanjava sagovornik N1.
  • Gaga

    19.09.2024 15:33
    Ni to ne zaslužuju
    Pica majstor radi i vidi se rezultat a Prosveta je dno dna ,pa vidi se na upisima vukovci 0.
  • Ike

    18.09.2024 12:47
    Pa što ne pravite picu ..? Taj nema zimski i letnji raspust ni subotu ni nedelju...
  • Profesor

    17.09.2024 23:09
    koji ne radi u struci
    Ja sam diplomirao nastavnički smer i ni jednog dana nisam radio u prosveti, zbog toga što postoji stravičan višak prosvetnih radnika. Mnogi od njih rade svakojake poslove od pica majstora do programera. Kada se i objavi neki konkurs, na određeno vreme sa malim fondom časova, već sutradan se javi na desetine prijava.
    U Srbiji ima 6 državnih univerziteta sa nastavničkim smerovima i još nekoliko učiteljskih fakulteta. Kakvo je stanje sa nastavničkim kadrom u zemlji trebalo bi videti sa tržištem rada, ali sprovesti i istraživanje o tome koliko prosvetnih radnika radi van struke.
    Narodna izreka kaže ne laje kera zbog sela nego zbog sebe. Zato se i profesori univerziteta oglašavaju jer se boje da bi mogli ostati bez posla, a ne zbog toga što će Srbija ostati bez prosvetnih radnika. A sa druge strane za nastavničke smerove su predvideli integrisane studije od 5 godina. Nisu ni deca glupa pa upisuju druge profile, a posle mogu da upišu master na nastavničkom profilu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija