Izdavači o nametanju ćirilice: "Uslovljavanje i isključivanje, a sve pod kapom patriotizma"

Autor: Vreme

Info
22.09.2024.
14:00 > 14:00
Ministarstvo kulture najavilo je, između ostalog, da će se za biblioteke otkupljivati samo izdanja koja su objavljena na ćirilici.
Izdavači o nametanju ćirilice: "Uslovljavanje i isključivanje, a sve pod kapom patriotizma"
Foto: Pixabay
Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće Clio, kaže za "Vreme" da je neophodno koristiti oba pisma ravnopravno, kako bi se očuvala kulturna baština, olakšala međunarodna komunikacija i kako bi se građanima obezbedila sloboda izbora između ćirilice i latinice, kad su već u prilici da koriste oba pisma.
 
"Pođimo od ustavne i pravne osnove. Prema Ustavu Srbije, ćirilica je zvanično pismo, ali latinica se koristi ravnopravno u mnogim aspektima društva. Ustav jasno definiše ćirilicu kao zvanično pismo, ali zakon ne zabranjuje korišćenje latinice, što omogućava ravnotežu u svakodnevnoj upotrebi", naglašava Hamović.
 
Ističe da su "kulturni i istorijski značaj oba pisma nezaobilazni" i da "korišćenje oba pisma čuva bogatstvo srpske kulturne baštine i prilagođava se modernim potrebama".
 
"Srpski obrazovni sistem uči decu oba pisma, što doprinosi dvopismenosti unutar jednog jezika. Ovo povećava fleksibilnost i kognitivne sposobnosti, jer deca i odrasli mogu da čitaju i pišu na oba pisma bez problema", navodi on.
Jasna Novakov Sibinovič, direktorka i izvršna urednica "Geopoetike izdavaštva", kaže da "predlog o isključivom otkupljivanju ćiriličnih izdanja od strane Ministarstva kulture traži ozbiljne argumentovane razgovore pre konačne odluke".
 
"Ignorisanje praktičnih posledica, a isticanje srpskog nacionalnog interesa, temu ćirilice u izdavaštvu nažalost čini snažno ideološki obojenom. Umesto da ova važna  i neophodna tema, pojačanje prisustva ćirilice u javnom sektoru, ima za svrhu održanje ravnopravnosti i bogatstva dva pisma, dobili smo predlog koji sadrži uslovljavanje, poništavanje i isključivanje, a sve pod kapom patriotizma, obesmišljenog od zloupotrebe", navodi ona.
 
"Argument da mi, kao privatni izdavači, možemo da objavljujemo knjige na kojem god pismu, ali da nećemo dobiti pomoć za latinične knjige, zanemarivanje je činjenice koliko je svakom izdavaču (ukoliko naravno objavljuje kvalitetna izdanja na korist društva i krajnjih korisnika) kontinuirana pomoć države važna", ukazuje Jasna Novakov Sibinović.
Navodi i da, "ako već govorimo o srpskom nacionalnom interesu, on bi mogao biti i adekvatna i kontinuirana briga i podrška države za širenje prisustva i uticaja srpske književnosti u svetu, u smislu sistematske pomoći države za promociju domaćih autora na svetska tržišta i bolje osmišljeni nastupi na inostranim sajmovima knjiga".
 
U "Laguni", koja ima veliki procenat produkcije domaćih savremenih autora, objavljuju knjige i na latinici i na ćirilici, u zavisnosti od želje autora. Neka izdanja štampaju na oba pisma. Interesantno je da se bolje prodaju latinična izdanja i to u domaćim knjižarama. S obzirom da "Laguna" svoje knjige ima i u knjižarama regiona, a i da one redovno stižu do dijaspore, jasno je da je latinica neizbežna.
 
"Izdavač koji želi da se zatvori i ograniči na teritoriju Srbije, možda će objavljivati isključivo na ćirilici, no svaki koji ima ambiciju da knjige prodaje i u Crnoj Gori, RS, BiH i dijaspori mora da se opredeli i za latiničko pismo", kaže za "Vreme" Dejan Papić, osnivač "Lagune".
 
Papić smatra  da je malo verovatno da će ova odluka uticati na uređivačku politiku, zato što "otkup kuburi sa mnoštvom drugih problema, počevši od nedopustivo niskog budžeta, pa korist od prelaska isljučivo na ćirilicu ne bi ni izbliza mogla da nadoknadi štetu zbog gubitka čitalaca i tržišta."
 
On lično smatra da bi ćirilica trebalo da bude povlašćeno pismo, ali bi se, po njemu, to postiglo određivanjem rabata na ćirilička izdanja od nula odsto i oslobađanjem PDV-a.
 
"Ali, odluka da se dekretom zabrani latinica, uveren sam, ne može doneti gotovo nikakvu korist nikome, a štetu može, i samim bibliotekama i čitaocima koji će ostati uskraćeni za dobre knjige", kaže Dejan Papić.
 
Ceo tekst možete pročitati na sajtu "Vremena".

Teme

NIKOLA SELAKOVIĆ ćirilica

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

  • Beket nema reket

    22.09.2024 • 16:10
    @Srdjan NS
    Kojim ''decenijama''? Bukvalno pogledaj stare slike ili snimke Novog Sada, Beograda i drugih gradova iz 60ih, 70ih itd. jedno barem 70% naziva, reklama, bilborda i ostalog je na cirilici. Sa latinicom je tek pocelo masovnije sredinom 2000ih.

  • Ветеран

    22.09.2024 • 15:57
    11218
    Где год пођеш, латинични називи продавница разне робе. У чему је проблем да се мало појави и ћирилица у животу Срба ? И који су то " Срби " којима толико смета ћирилица ? А " Србима " највише и смета. Србима космополитистима. Или боље речено: обљутавелим Србима.

  • Хомер

    22.09.2024 • 15:21
    Српска ћирилица
    Једино писмо српског језика. Не постоје два. Бар по међународном стандарду ИСО 639/2. Јесте видели од скора да испод латиничних коментара на Јутјубу пише " преведи на српски" и? Исто као што Фејсбук, Инстаграм и Твитер имају интерфејс искључиво на ћирилици. Тржиште Србије је веће него Бих или хрватска па не видим да Хрвати штампају на ћирилици. Само ми најпаметноји на свету па имамо више писама јел? Уосталом и у Бих поготово РС, Црној Гори и Македонији је ћирилица и Уставно писмо.. Дакле пишите књиге на српском и нема проблема. Браво за министарство културе. Наставите јаче.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 11 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Dunav raste na ulasku u Srbiju, vikendice najugroženije, vrh talasa stiže u sredu
Dunav raste na ulasku u Srbiju, vikendice najugroženije, vrh talasa stiže u sredu
Uhapšen vozač vojnog vozila nakon nesreće kod Kraljeva: Poginulo pet osoba, od kojih troje dece
Uhapšen vozač vojnog vozila nakon nesreće kod Kraljeva: Poginulo pet osoba, od kojih troje dece
Koliko zarađuju i šta poseduju direktori javnih preduzeća u Novom Sadu: Od
Koliko zarađuju i šta poseduju direktori javnih preduzeća u Novom Sadu: Od "harlija" do njiva

Ostalo iz kategorije Info - Srbija