Otkako sam postala majka, postala sam i nevidljiva: Diskriminacija žena na radnom mestu

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

30.09.2024.

18:46 > 18:41

U praksi Poverenice za ravnopravnost kada je reč o diskriminaciji na radu, prepoznatljivo je da je najviše zastupljena rodna diskriminacija, naročito kada je reč o trudnicama, porodiljama i majkama.

Otkako sam postala majka, postala sam i nevidljiva: Diskriminacija žena na radnom mestu

Foto: Pixabay, ilustracija

Poznat je slučaj Snežane Pešović koja je u trudnoći sama plaćala doprinose kako bi je poslodavac prijavio, koja je dobila presudu o diskrimaciji, koju je potvrdio i Apelacioni sud, i to posle četiri godine pravne borbe. Ovu presudu je poverenica za ravnopravnost Brankica Janković nazvala poukom za poslodavce i zaposlene.

Diskriminacija žena na radnom mestu na osnovu pola, najčešće je vezana za porodični status, odnosno za porođaje, materinstvo i negu deteta.

Prema izveštaju Udruženja "Femplatz" iz 2023. godine, žene koje su učestvovale u ispitivanju o diskriminaciji na radnom mestu navode da se ona najčešće ogleda u nemogućnosti napredovanja (39,2 odsto), neisplaćenim dnevnicama i neplaćenim prekovremenim radom (18,4 odsto), povredama u vezi sa korišćenjem porodiljskog odsustva (17,1 odsto) i seksualnim uznemiravanjem (13,5 odsto).

"Nemoguće je da budem majka i da gradim karijeru"

I žene koje su odgovarale na upitnik 021.rs o diskriminaciji, navode da su imale slična iskustva.

"Nakon isteka porodiljskog, posle rađanja prvog deteta, premestili su me na radno mesto udaljeno 50 kilometara od prethodnog, što je iziskivalo putovanje od sat vremena u jednom smeru, uz dete od 11 meseci. Sama sam dala otkaz", napisala je jedna čitateljka 021.rs.

Ženu, stalno zaposlenu u privatnom sektoru, diskriminisao je šef nakon što se vratila sa porodiljskog. Kako je navela za 021.rs, trpela je drugačiji tretman na poslu zbog porodiljskog odsustva, ali i zbog samog materinstva.

"Moji klijenti su raspoređivani koleginicama zato što je, navodno, nemoguće da budem majka troje dece i da gradim karijeru. Posle povratka sa trećeg porodiljskog, poslodavac je zadržao moju zamenu u stalnom radnom odnosu", istakla je ova čitateljka i dodala da joj je rečeno i da joj "muž ima odličnu platu", pa može da živi od toga.

Ona se, kako je navela, obraćala vlasniku preduzeća i kolegama u firmi, ali ništa nije učinjeno.

Žena koja se žalila Poverenici za zaštitu ravnopravnosti u našem upitniku piše da je utvrđeno postojanje diskriminacije i od strane Poverenice i od strane suda, kao i da je dobila naknadu štete. Za 021.rs je navela šta se desilo.

"Otvorila sam odsustvo radi održavanja trudnoće u šestom mesecu. Direktorica me je odmah prebacila na niže radno mesto", piše ona i dodaje da je poslodavcu naloženo da se uzdrži od diskriminacije.

Druga čitateljka ne vidi poentu žalbi, jer niko ne želi da sluša kako je nekom loše.

"Otkako sam postala majka, postala sam i nevidljiva. Nekada su se prvo meni obraćali kako bi nešto rešili, sad mene zaobilaze i idu direktno kod mog šefa koji delegira zadatak kolegama, a ne meni, iako im je rečeno da to ne radim, jer je moj posao da im pomognem. Pored toga, često čujem izjavu 'nema veze, ti si mama', kad pričamo o nekim projektima ili događajima", navela je ova čitateljka.

Mnogo je i drugih primera kojima se bavila Poverenica ili o kojima su pisali mediji, uključujući i to što preduzetnice i žene angažovane po fleksibilnim ugovorima o radu, nemaju pravo na puno trudničnko i porodiljsko odsustvo i na odgovarajuće naknade zarade. Tu su i žene koje su zaposlene na određeno vreme kojima posle porodiljskog odsustva ne bude produžen ugovor.

Čini se da su ovakav tretman žena koje se odluče da imaju potomstvo na radnim mestima i neadekvatna reakcija države, u suprotnosti sa sve više zastupljenom pričom o natalitetu i merama pomoći porodici sa decom koje vlast promoviše.

Diskriminacija počinje i pre nego što se žena zaposli

Urednica portala "Bebac" Jelena Ćirić Nikolić za 021.rs kaže da se diskriminacija na radnom mestu ne odnosi samo na majke i porodilje, već i na žene koje nemaju decu, "jer se pretpostavlja da će u nekom trenutku zatrudneti i otići na to trudničko i porodiljsko odsustvo".

"Takođe su u vrlo nepovoljnom položaju i žene koje se bore za potomstvo, te se vrlo često krije da prolaze kroz proces vantelesne zbog straha od toga da će poslodavci učiniti nešto što će loše uticati na njihovu karijeru. Kad govorimo konkretno o porodiljama, jedna od najčešćih diskriminacija je nemogućnost napredovanja nakon porodiljskog, stavljanje na manje odgovorne pozicije, čime se njima navodno daje više vremena za porodične obaveze, a u stvari se tako sklanjaju sa pozicija na kojima bi mogle da napreduju", objašnjava Ćirić Nikolić.

Mnogo se, dodaje ona, brine i oko toga ko će se starati o deci kada se razbole, a često se smatra da je to posao samo za majke, a ne i za očeve.

"Diskriminacija na radnom mestu postoji i pre nego što se žena zaposli i počinje već na razgovorima za posao, i to pitanjima o planiranju porodice, čuvanju dece, i slično", naglašava naša sagovornica.

Ona naročito ističe diskriminaciju majki koje su zaposlene po fleksibilnim ugovorima u radu.

"One nemaju pravo na porodiljsko bolovanje. Imaju pravo na umanjenu porodiljsku naknadu i te vrste ugovora, po našem mišljenju, ne bi trebalo ni da postoje u našem Zakonu o radu, zato što, postojanjem tih ugovora, konstantno imate određene probleme kroz roditeljstvo - ne možete da uzmete bolovanje ako vam je dete bolesno, ne možete na trudničko, i tako dalje", kaže Ćirić Nikolić.

Patrijarhat nameće ideju da samo majka čuva decu

Majke su diskriminisane zbog roditeljstva, smatra naša sagovornica. Diskriminišu ih poslodavci, diskriminiše ih država kada treba da odreaguje, a diskriminiše ih i država kao poslodavac u poslovima u javnom sektoru.

Ženama se, kaže ona, ne dozvoljava da idu na bolovanje ili se ucenjuju da otvaraju bolovanje. Vrši se pritisak na njih da unajme nekog ko će brinuti o njihovoj deci ako nema mesta u vrtićima. One uglavnom bivaju diskriminisane zato što poslodavac, zbog profita, brine kako će one uskladiti rad i roditeljstvo.

"To je ono na čemu naši zakoni treba da rade, da pronađu rešenja da se to ne dešava. Ako imamo sigurno mesto u vrtiću, znaćemo da će dete biti zbrinuto dok majka radi. Čim nemate vrtiće, nemate majke na poslu", ističe Ćirić Nikolić.

Urednica portala "Bebac" kao izvore problema vidi određena društvena shvatanja koja su uvrežena u ovoj sredini, ali i šire.

"Tu, u stvari, dolazimo do razloga, a to je način na koji je naše društvo ustrojeno. To je taj patrijarhat koji nam nameće da je majka ta koja se brine o deci. Mi, u stvari, moramo da promenimo osnovu, a to je način na koji razmišljamo o samim odgovornostima. Kada poslodavci uvide da se stvari menjaju, neće dozvoliti sebi da očekuju da će samo žena da preuzima tu odgovornost", kaže sagovornica 021.rs.

Država, kako kaže Ćirić Nikolić, ne prepoznaje problem diskriminacije kada je majčinstvo u pitanju.

"Država deluje iz perspektive da se od žena samo očekuje da rađaju decu, bez ikakvih drugih sistema podrške, što je jako loše. To možemo da vidimo i trenutno predloženim izmenama u budžetu. Mi imamo povećanje za roditeljski dodatak, ali ne i za dečiji. Roditeljski dodatak se daje samo za novorođenu decu, a dečiji dodatak za onu decu koja su već sa nama. Njima ne poboljšavamo život i uslove života, ali dajemo impulse ženama da bi trebalo da rađaju. Posle kako ćemo s tom decom, niko ne zna", zaključuje Jelena Ćirić Nikolić.

Rodna diskriminacija zauzima istaknuto mesto u praksi nesavesnih poslodavaca

Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i predsednik Centra za dostojanstven rad, za 021.rs kaže da su ratne devedesete godine donele i poremećenu percepsiju mnogih stvari.

"Ako uzmemo u obzir i buđenje patrijarhalnog modela porodice kao osnovnog načina funkcionisanja društva, što je posledica nacionalističke retorike koja od kraja 1980-ih godina praktično ne prestaje i uglavnom ima dominantno mesto u politikama vlasti, ali i dobrog dela opozicije, jasno je da rodna diskriminacija zauzima istaknuto mesto u praksi nesavesnih poslodavaca", objašnjava Reljanović.

Osim toga, Reljanović napominje i da deo poslodavaca sprovodi takve diskriminacione politike, jer su isplative.

"To se naročito odnosi na diskriminaciju prema rodu, bračnom i porodičnom statusu, kao i prema finansijskom stanju i socijalnoj iznudici zaposlenog. Oni na primer kroz diskriminaciju žena prilikom zapošljavanja jednostavno žele da preduprede da dođu u situaciju da moraju da regulišu porodiljsko odsustvo", naglašava sagovornik 021.rs.

On objašnjava da ovi poslodavci to čine zato što misle da će proći nekažnjeno.

Upravo zbog ubeđenja da će poslodavci proći nekažnjeno, mnoge radnice odlučuju da ne prijave slučajeve diskriminacije.

Zakoni garantuju posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porodiljskog

Ukoliko se odluče da pokrenu postupak, prva adresa je obično Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, odnosno nezavisan državni organ, čiji je zadatak, između ostalog, da razmatra pritužbe zbog diskriminacije i daje mišljenja i preporukama.

To čini na osnovu Ustava Republike Srbije koji zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola i nacionalne pripadnosti. Ova pitanja regulišu i drugi zakoni i konvencije, posebno kada je reč o ženama, majkama i porodiljama. Zabrana diskriminacije propisana je i Zakonom o radu. To uključuje i posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada zbog nege deteta.

Na osnovu ovih zakona i prava, radnice mogu da pokrenu i tužbu pred sudom. Tužbom se može zahtevati da prestane diskriminacija, ali i da poslodavac ukloni posledice nastale nejednakim postupanjem. Može se tražiti i naknada štete.

Teme

DISKRIMINACIJA Diskriminacija na tržištu rada

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Klisanin

30.09.2024 • 19:04

Ko je kvalitetan u svom poslu, ne ispasta ni zbog cega, ko hvata krivine bice diskriminisan koji god da je povod.

4 11 -7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.