Klimatolog: Nepogode u regionu da budu lekcija za Srbiju, samo se igrom slučaja nisu desile kod nas

Stručnjaci za upravljanje katastrofama naglašavaju hitnu potrebu za infrastrukturom otpornom na poplave, kako bi se smanjili rizici.
Klimatolog Vladimir Đurđević upozorio je za RTS da nepogode u regionu treba da budu upozorenje i lekcija za Srbiju i da se samo "igrom slučaja" nisu desile kod nas, ali da ih potencijalno treba očekivati. Ističe i da, kada je reč o temperaturama, idemo ka toplijem režimu, da će i ovogodišnji rekordi biti oboreni u budućnosti.
 
Na pitanje da li su scene iz Bosne i Hercegovine neka nova klimatska normalnost, Đurđević je odgovorio da je to apsolutno tako, da je klima je promenjena na celom svetu, pa tako  i u našem regionu.
"Najčešće kada pričamo o klimatskim promenama, pričamo o porastu temperature, kako je planeta sve toplija i toplija. Ali promene se ogledaju u tome da je način kako dobijamo padavine, kako se padavine formiraju, isto promenjen. I na prvom mestu, u našem regionu slika tih promena se ogleda u tome što imamo duže periode bez padavina, znači jako sušne periode u našoj zemlji. A onda posle toga to bude prekinuto intenzivnim kratkotrenim padavinama, gde za kraće vreme dobijamo mnogo veće količine nego pre", rekao je on.
 
Kako je dodao, mi danas već znamo recimo da u Srbiji i u širem regionu imamo otprilike dva do tri puta više dana s ekstremnim padavinama, odnosno da se ekstremne padavine češće dešavaju i zbog toga su i situacije sa poplavama postale kritičnije.
"Još jedan vrlo važan razlog koji često zanemarujemo, jeste da klimatske promene donose i način premeštanja vazdušnih masa preko naše planete. Odnosno, to je jedna od stvari koja se takođe promenila i koja isto doprinosi i tome da imamo velike količine padavina, sisteme koji se duže zadržavaju u jednom mestu.  I onda vi možete da imate veće količine nego što su to bile u prošlosti", rekao je Đurđević.
 
Na konstataciju da nas je nevreme ovaj put zaobišlo, ali da se obruč steže, kao i na pitanje koliko smo spremni za ekstremno vreme i nepogode, on je rekao da "svaki od događaja koji su zadesili BiH treba da bude upozorenje za nas, da se samo igrom slučaja nije desio nad našim područjima", odnosno da bi trebalo ovakve događaje potencijalno da očekujemo i kod nas.
 
"I u tom smislu treba da se pripremamo za ovakve događaje. Znači, ovi događaji treba da nam budu lekcija kako treba da se pripremamo, da obratimo pažnju i kako da modifikujemo našu infrastrukturu da bismo bili otporni na ovakve situacije. Nažalost, niko u svetu nije i dalje prilagođen na ovako ekstremne vremenske uslove i ono što nas očekuje u budućnosti jeste da se prelagodimo. Znači da trenutno postojeću infrastrukturu unapredimo, da bi bila otpornija na ovakve događaje, ali i posebno da je unapredimo na buduće promene, pošto se klima nije zaustavila, nego očekujemo dodatne promene u narednih 30 godina. Mi treba da gradimo nove objekte koji će biti otporni na tu buduću klimu, a i s druge strane da unapređujemo postojeće. To nije lak zadatak, zahteva dugotrajno planiranje, dugotrajna ulaganja, visoki stepen organizacije, tako da mnoge zemlje u svetu kaskaju u tom pogledu, ali treba jednostavno da počnemo to da radimo", rekao je klimatolog. 
 
Mi i dalje, dodao je, to na neki način ne primenjujemo na tako širokom planu da bismo se potencijalno osećali sigurnije, da bismo znali kada ćemo u nekom trenutku dostići određene ciljeve. Tako da je to zadatak pred svima nama, jednostavno prilagođavanje na klimatske promene treba da bude jedan od prioriteta.
 
Na pitanje dokle će temperatura ići tom uzlaznom putanjom, on je rekao da je oboren niz rekorda po pitanju temperatura.
 
"Verovatno ćemo sad ući u neki mirniji period po tom pitanju, ali generalno gledano u proseku mi idemo jednostavno ka toplijem režimu. Tako da iako potencijalno bude malo svežijih perioda ispred nas, ti periodi će i dalje biti značajno topliji od neke klime iz sredine 20. veka. Dugoročno gledano sigurno bi trebalo da očekujemo da ćemo i ove rekorde koje smo imali ove godine oboriti u budućnosti", rekao je Đurđević.
  • Adam

    08.10.2024 07:05
    Tu u blizini
    Rakovac i kamenolom koji i dalje radi, a nema dozvolu. Kamioni tutnje od 5 do 6 ujutro da izbegnu gužvu i policiju. Fruška zbog silne gradnje i seče klizi i samo je pitanje kada će se ovo i nama desiti :-(
  • Sima

    08.10.2024 07:02
    Dozvole se dele kao flaeri
    Kamenjar, Novi sad na vodi, Adice, Telepska dolina, tatarsko brdo, Miseluk... . Sve su to rizicne zone za Novi Sad ali se gradnja odobrava i novci uzimaju.
  • Neko

    08.10.2024 02:28
    Запрашивање Авионима годинама већ траје,Секу се шуме ,не Пошумљава се,Каменолому ничу неконтролисано,Преграђују се реке праве тобож мале Хидроелектране .Клима се данас прави ,мења тј Праве се Климатске Промене по жељи Велики.Само се уништава што Бог Створио. Бог је Створитељ свега и Нас Народа и Природе и свега

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija