Najpre protest u Loznici, nakon čega, u narednim danima, kako je najavljeno, kreće i blokada puteva i pruga širom Srbije, kao i protesti, odnosno izražavanje bunta protiv iskopavanja litijuma.
Kako piše
Danas, pitanje je da li su takve najave opozicije i ekoloških aktivista utemeljene u stvarnosti u smislu toga koliko su u stanju da motivišu i izvedu ljude na ulice, na puteve i pruge kako bi ih blokirali.
Opozicionari i ekološki aktivisti, suočeni sa očekivanjima o tome kakav odziv građanki i građana očekuju, uglavnom kažu da na kraju krajeva, ako je narodu u Srbiji ovako dobro i ne osećaju potrebu da se bune, neka tako i bude, ostane, a oni, onda, tu ne mogu mnogo ni da učine.
Očekujući da se ljudi odazovu na opštenarodnu pobunu, i dalje ne objavljajuju planove, najpre - kako će probiti medijsku blokadu i obavestiti građane o razlozima za bunt, a potom i kako će taj bunt, u slučaju da uspe, potrajati i neće se ugasiti nakon par dana ili nedelja, kao što je do sada bio slučaj.
"Uspeh blokada i protesta protiv iskopavanja litijuma opozicije i ekoloških organizacija zavisi od njihove interne organizacije. Da li su zaista dobro procenili šta mogu i gde mogu, kakva im je izlazna strategija. Naravno da dosta zavisi od toga kako i da li će uspeti da mobilišu građane. Dosta zavisi i od toga da li će uspeti onim građanima koji su neutralni da objasne zašto oni blokiraju gradove, jer smo videli da stranke vlasti to često koriste kao sredstvo za izazivanje gneva običnih ljudi prema onima koji protestuju", kaže za Danas istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać.
Bursać ističe da posebno pominje izlaznu strategiju, "jer smo videli da onaj protest 10. avgusta, kad su bile blokade pruga, nije imao neku jasnu izlaznu strategiju, a to je bio slučaj i sa nekim ranijim protestima".
"Krenulo se sa Terazija, pa se krenulo u nekakve blokade, Prokopa i slično, pa se to završilo nakon par sati kada je tamo ostalo samo nekoliko desetina ljudi...", podseća Bursać.
Prema njegovim rečima, ako se već ide u neku masovnu blokadu i slično, na tako nešto morate da budete spremni sa velikim brojem ljudi ranije, a ne da ljude na samom protestu, koji su došli tamo na sat-dva, obavestite da bi trebalo da krenu u celonoćnu blokadu.
"Mnogo je bolje kada sa učesnicima protestima iskomunicirate jasno šta se od njih očekuje, kao na protestima protiv iskopavanja litijuma krajem 2021. godine", kaže sagovornik Danasa.
Kada je reč o potezima vlasti, dodaje, oni su tada, krajem 2021. godine, imali neku vrstu presije.
"To se sastojalo u tome da nisu mogli da dozvole da imaju veliko narodno nezadovoljstvo jer su imali referendum 2022. o Ustavu, a u aprilu su dolazili parlamentarni, lokalni i predsednički izbori. Tako da su oni vrlo brzo morali da puste da se protesti opuste i da se opoziciono ili građansko nezadovoljstvo ne rasplamsa", podseća Bursać.
Kako dodaje, sad u ovoj situaciji nema izbora na vidiku.
"SNS je ubedljivo pobedila na svim nivoima, pa ona sad može da pusti da se taj protest izmori. Odnosno, može da pusti da se te blokade dešavaju, prvi, drugi, treći put, i da možda, posle petog puta, kada građani budu videli da nema efekta, a da opozicija ne ume ništa novo i kreativno da smisli, a to je do sada bio slučaj, da se prosto ti protestu raspadnu, da se energija raspe", zaključuje Bursać.
Aleksandar Ivković iz European Western Balkans kaže za Danas da ako je pitanje da li će blokade same po sebi dovesti do toga vlast odustane od projekta Jadar, "ne verujem da će se to desiti".
"Ni blokade Gazele krajem 2021. nisu dovele do prvobitnog odustajanja od projekta zato što je most blokiran, već zato što je neposredno pred izbore podignuta vidljivost teme koja je bila nepopularna za vlast. Nakon toga nijedna blokada nije uspela da ostvari ciljeve protesta, koji su se menjali", kaže Ivković.
Prema tome, naznačava dalje, ova strategija je mač sa dve oštrice.
"Sa jedne strane, opozicija će možda kroz nju uspeti da održi temu litijuma u javnosti, što može politički da bude korisno po nju, ali je potreban i dodatni korak, a to je da deo glasača vlasti krene da se koleba oko podrške na narednim izborima. Tek onda će vlast krenuti da pravi ustupke. A nije izvesno da će blokade postići taj efekat, posebno ako broj građana na njima ne bude previše velik", ističe on.
S druge strane, napominje, blokade su rizične ukoliko se budu ponavljale unedogled bez posebnog rezultata, za šta postoji mogućnost.
"To podseća na protestne šetnje, koje takođe nisu uspele da postignu cilj, i takve aktivnosti onda doprinose pesimizmu opozicije i aktivista. Moj stav od letos je da opozicija može uspešno da 'reši' pitanje litijuma samo na izborima - teško da će, u smislu protesta, dobiti nešto više od onoga što se desilo letos", zaključuje Ivković.
.jpg "Crkva u Mirijevu opljačkana dva puta u nedelju dana - odneti praznični prilozi vernika")
_voz_srbija_voz.jpg "Vozovi stali 15. marta zbog")
Komentari 37
МК
Pobogu, gospođo Ivana, šta Vi mislite da ste pokazali time što Rio Tinto pišete malim slovima? Mislite, Rio Tinto ili neko drugi kome ste Vi to namenili će se naći uvređen i ponižen što ste napisali naziv malim slovima? Ili će to nekako uticati na bilo šta u vezi s tim? Naprotiv, moglo bi se pomisliti nešto sasvim drugo, a to Vam verovatno ne bi prijalo.
Marko
Baba Vanga
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar