Stručnjaci EPS: Litijum nije naša opcija za skladištenje energije

Autor: Nova ekonomija

Info

16.10.2024.

16:42 > 17:03

EPS-ovi stručnjaci smatraju da je struju bolje skladištiti u reverzibilnim hidroelektranama.

Stručnjaci EPS: Litijum nije naša opcija za skladištenje energije

Foto: 021.rs

Kako su naveli, problem sa baterijama je u tome što za sada ne postoji tehnologija za reciklažu, a i zagađuju okolinu.

Iako se u Srbiji litijum poslednjih meseci preporučuje kao lek za sve probleme, od elektromobilnosti do skladištenja električne energije dobijene iz obnovljivih izvora, za šta bi prema medijskim izveštajima u Kini uskoro već trebalo da počne da se koristi, stručnjaci EPS-a, bar kad je o ovoj poslednjoj primeni reč, imaju rezerve.

Kako je istaknuto na panel diskusiji "Uloga Elektroprivrede Srbije u zelenoj energetskoj tranziciji", struju dobijenu iz vetra i solara, i dalje je bolje skladištiti u reverzibilnim hidro-elektranama, nego u litijum jonskim baterijama, prenosi Nova ekonomija.

Kako su naveli, problem sa baterijama je u tome što za sada ne postoji tehnologija za reciklažu, a i zagađuju okolinu.

"S obzirom na to da je vek eksploatacije baterije od 20 do 25 godina, te da ne znamo kako će moći da se prerađuju, EPS ide na reverzibilne hidro-elektrane kao skladišta", rekao je Jova Tošić, rukovodilac projekta izgradnje solarne elektrane Petka u EPS-u.

Ovaj stav, kako kažu EPS-ovi stručnjaci, nije povezan sa trenutnim lomljenjem koplja oko rudarenja litijuma na teritoriji Srbije.

S druge strane, sama upotreba solarnih panela sa stanovišta reciklaže nije sporna, jer se prema Tošićevim rečima, solarni paneli po isteku životnog veka „mrve i mešaju sa građevinskim materijalom“ i tako recikliraju. Drugi materijali koji se koriste za izradu solarnih postrojenja takođe imaju svoju kasniju primenu, ponekad i kao reciklirani nameštaj.

Udeo obnovljivih izvora 41,58 odsto

Udeo energije dobijene iz obnovljivih izvora u prošloj godini je bio 41,58 odsto, dok je u 2019. godini taj procenat iznosio 33,04, pokazuju podaci Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Plan države je da do 2026. godine iz vetra i solara dobije 1.500 megavata struje, bez hidro potencijala, što su učesnici panela ocenili kao moguće.

Skok je možda nekome iznenađenje, da je Srbija za tako kratko vreme, od 2019. do 2023. uspela da podigne svoje kapacitete obnovljivih izvora u tolikoj meri. No, u Srbiji je struja dobijena iz hidroelektrana uvek činila oko trećinu ukupno proizvedene energije.

"Od osam gigavata instaliranih kapaciteta u Srbiji, oko tri gigavata je dobijeno iz hidroelektrana. Evropske zemlje su iskoristile preko 70 odsto svojih hidro potencijala. EPS ima mogućnosti za nove objekte ove vrste, s obzirom da je potencijal Dunava iskorišćen 60 odsto, Drine oko 40 odsto, a Uvca 50 odsto. Za Drinu i Dunav su nam potrebni međunarodni ugovori", objašnjava Dragan Stanković, direktor sektora za održavanje i ulaganje u hidroelekrane i obnovljive izvore energije u EPS.

Osim što se radi na projektu Đerdap 3 sa rumunskom stranom, EPS radi na projektu Bistrica i tenderi bi trebalo da budu raspisani na jesen dok bi početak radova, prema Stankovićevim rečima, mogao da bude 2026. godine.

Teme

EPS litijum

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

X

17.10.2024 • 00:13

Nije dobra opcija za nas

A jeste za Amerikance, Norvežane ili Kineze. Toliko o stručnjacima

4 3 +1
Pitanje

16.10.2024 • 21:29

Od 41,58 odsto energije dobijene iz obnovljivih izvora, koliko se dobija iz hidroelektrana, a koliko ukupno iz svih ostalih obnovljivih izvora energije?

2 0 +2
Ташоли

16.10.2024 • 20:37

Дежурни хејтери би пре него што крену да истресају свој "Weltschmerz" могли понешто и да прочитају. Ово што је написано у вези са предношћу РХЕ уодносу на батеријска складишта енергије апсолутно стоји у сваком могућем погледу: еколошком, енергетском, комерцијалном...

3 1 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.