Na pojedinim lokacijama je uskladišten opasni otpad i na njima postoji opasnost od klizišta.
"Srbija je dobila Katastar rudarskog otpada", glasio je naslov vesti koju je u afirmativnom tonu prenela nekolicina medija u Srbiji početkom 2020. godine. Projekat je koštao 2,1 milion evra i finansirala ga je Evropska unija sa 90 odsto učešća, piše BIRN.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) tada su rekli je Srbija "dobila jasnu sliku u pogledu rudarskog otpada, što čini osnovu za analizu stanja životne sredine i planiranje daljih koraka u pogledu rešavanja pitanja rudarskog otpada".
Ipak, kako navodi BIRN, četiri godine kasnije, postavlja se pitanje koliko je ta slika jasna.
Donedavno na internet
aplikaciji Katastra rudarskog otpada bili su dostupni samo oskudni podaci o 41 napuštenoj deponiji rudarskog otpada, a podataka o deponijama aktivnih rudnika na njoj nije ni bilo, iako je projektom najavljeno prikupljanje podataka sa više stotina lokacija.
Istraživanje BIRN-a pokazuje da su se na javno dostupnom serveru na sajtu Ministarstva nalazili, u mašinsko čitljivom formatu, detaljniji podaci o značajno većem broju deponija, koji pokazuju da među napuštenim deponijama ima i onih sa opasnim otpadom, od kojih su pojedine na mestima na kojima postoji opasnost od klizištima.
Nije poznato da li su ovi podaci aktuelni i validni, kao ni da li su prikupljani u okviru projekta izrade Katastra.
Državna revizorska institucija (DRI) u decembru 2022. konstatovala je da "sistem upravljanja rudarskim otpadom u Srbiji nije efektivan" i da "nije uspostavljena jedinstvena baza podataka rudarskog otpada".
Dragana Nišić, profesorka na Katedri za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine Rudarskog fakulteta u Beogradu, smatra da bi aplikacija Katastra rudarskog otpada trebalo da obuhvati i aktivne deponije rudarskog otpada, kao i da se uskladi sa propisima o izveštavanju o rudarskom otpadu.
"Korisno bi bilo […] dati za svaku deponiju podatke o karakteru otpada, količini odloženog otpada, rudi od koje otpad nastaje, riziku od udesa, itd", kaže Nišić za BIRN.
Ona dodaje da je radi bolje informisanosti javnosti, potrebno da svi ovi podaci budu u potpunosti transparentni.
"U ovakvom obliku u kakvom je sad Katastar ne zadovoljava te potrebe", konstatuje sagovornica BIRN-a.
Iz nemačkih kompanija Plejades i DMT, koje su bile angažovane na izradi katastra, nisu odgovorili na pitanja BIRN-a, kao ni iz Ministarstva rudarstva i energetike i Delegacije EU.
Pošto je BIRN poslao Ministarstvu pitanja, svi podaci o rudarskim deponijama - i oni osnovni sa aplikacije i oni detaljniji sa servera - nestali su sa sajta Ministarstva.
Ceo tekst BIRN-a pročitajte
OVDE.
.jpg "FOTO Na zapadu nešto novo: Novi stambeni kompleks u Novom Sadu, lokacija savršena za udoban život")
.jpg "Detalji o akciji")
.jpg "Vozač automobila teško povređen na pružnom prelazu u Malom Požarevcu: Voz naleteo na vozilo")
.jpg "U toku akcija")
.jpg "Pijan")
.jpg "Po čijim nalozima radi BIA: Petrović o navodima da se u Srbiji obučavalo za nerede u Moldaviji")
Komentari 1
Kamiondžija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar