Picula kog nazivaju "srbomrscem" novi izvestilac EP: Kaže da je otporan na neopravdane kritike

Autor: Hina

Info

23.10.2024.

08:25 > 08:26

Hrvatski evroparlamentarac Tonino Picula, koji je imenovan za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, najavio je da će u ocenama napretka Beograda istrajavati na ispunjavanju zahteva za pristup EU.

Picula kog nazivaju "srbomrscem" novi izvestilac EP: Kaže da je otporan na neopravdane kritike

Foto: Beta/AP

Picula je tokom plenarne sednice u Strazburu imenovan za stalnog izvestioca EP za Srbiju i on će u narednih pet godina ispred Parlamenta biti zadužen za sve teme koje se tiču odnosa Evropske unije i Srbije.

Piculu, koji se u svojim mandatima aktivno bavio odnosima zemalja zapadnog Balkana i Unije, mediji u Srbiji bliski vlastima izdvajaju kao evroposlanika koji ima neprijateljski odnos prema Srbiji i njegovo imenovanje za stalnog izvestioca EP za Srbiju opisali i kao "guranje prsta u oko" Beogradu.

U delu srpskih medija neretko ga predstavljaju kao "srbomrsca", pa tako i u nekim objavama vesti o imenovanju za izvestioca EP, piše Hina.

"U proteklih 11 godina sam vodio delegacije za odnose s Bosnom i Hercegovinom i Kosovom. U prošlom mandatu sam bio i stalni izvestilac za Crnu Goru i prema tome imam već jednu vrstu rezistencije na sve ono što nije opravdana kritika, što je možda ideološki ili vrednosno obojeno", odgovara Picula.

"Moj je posao pre svega da u određenoj zemlji razgovaram sa predstavnicima institucija koje moraju napraviti glavninu posla, jer je za stanje u nekoj zemlji najodgovornija vlast. Na meni je da u otvorenim razgovorima s predstavnicima vlasti komuniciram pre svega očekivanja i analiziram ono šta se, po nekoj opštoj proceni, mora uraditi. Pretpostavljam da će taj proces biti dosta složen. Međutim, na mojoj strani je pre svega političko iskustvo, kako evropsko tako i nacionalno, i u svakom slučaju ću nastupati pre svega informisano, ali i principijelno", poručuje SDP-ov evroposlanik.

"Pa ako čak i stavimo sa strane moje imenovanje na tu dužnost sa svim onim kako se to interpretira, pogotovo verovatno u Srbiji, treba kazati da je Evropski parlament od sve tri institucije Evropske unije uvek bio najdosledniji zagovaratelj politike proširenja", rekao je Picula u razgovoru za Hinu ali i naglasio da "proces pristupanja i dalje mora biti utemeljen na ispunjavanju kriterijuma".

"Nije dovoljno samo priznati Kosovo"

Jedan od glavnih izazova za Srbiju svakako će, pored usklađivanja s pravnim tekovinama i vrednostima EU, biti usklađenost i s aktuelnom politikom Brisela prema ruskoj invaziji na Ukrajinu, najavila je kancelarija poslanika.

O stanju u Srbiji Picula će jednom godišnje u ime EP-a pripremati izveštaje nakon predstavljanja godišnjih izveštaja Evropske komisije.

Srbija je status zemlje kandidata dobila u martu 2012. a sa EU pregovore o pristupanju počela je 2014. godine. U pregovorima su do sada otvorena 22 od 35 poglavlja od kojih su dva privremeno zatvorena.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ove nedelje priznao da pregovori EU i Srbije sporo napreduju i tvrdio kako to "nije zbog zbog vladavine prava".

"Da priznamo (lažnu državu) Kosovo ili uvedemo sankcije Rusiji, sutra bismo postali članica EU", rekao je Vučić.

Iako Vučić takvu mogućnost odbacuje kao neprihvatljivu, Picula dodaje da ni to ne bi bilo dovoljno.

"Meni se čini da su to važni elementi koji bi značili da Srbija zaista menja odnos prema političkim procesima koji su izrazito važni za nju i za njene susede. Ali naravno da pored toga postoji ceo niz elemenata specifičnih politika koje Srbija na svom putu do konačnog cilja mora i ispuniti. Ne možemo redukovati to samo na jedan, dva ili tri elementa koji, koliko god da su važni, nisu dovoljni. Postoje kopenhaški kriterijumi koji možda ne zvuče spektakularno, ali su putokaz kojim su prošle sve druge zemlje. Pa će tako morati i Srbija", najavljuje Picula.

Kopenhaški kriterijumi su zahtevi koje EU postavlja pred zemlje kandidate za priključivanje, od onih političkih, poput vladavine prava, ekonomskih i pravnih, do usklađivanja sa ciljevima Unije.

Evropski parlament traži punu sliku

Srpski predsednik poslednjih se meseci sastao i potpisao sporazume o saradnji na nizu područja sa čelnicima najvećih evropskih privreda, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u petak dolazi u posetu Beogradu.

Važno je i otvarati i zatvarati poglavlja i klastere, ali jednako tako je važno i da li ste nekom potrebni, primećuje Picula.

"To je u politici realnost, očigledno da postoje lideri država članica EU koje iz svojih nacionalnih interesa Srbiju doživljavaju kao partnera. Koliko pri tome vode računa o celini situacije u Srbiji, to je pitanje za njih. Naravno da vlade država članica imaju svoje kriterijume, one bi htele da je institucija Evropskog parlamenta manje kritična i da naprosto ne prepoznaje ono što je nama sporno. I tu se ništa neće menjati, pretpostavljam, i ovom mandatu. Evropski parlament u svemu tome ima autonomnu ulogu, ali je, naravno, uvek pitanje kako će druge dve institucije kalibrirati svoj odnos prema politici proširenja, a onda u okviru te politike odnos prema pojedinim državama", rekao je Picula.

Napominje da ulazak u EU nije nimalo jednostavan proces.

"Radi se o transformaciji celog društva. Kada govorimo o Savetu Evrope, naravno da je to snažno obojen odnos preko bilateralnih interesa pojedinih država članica. Što se tiče Komisije, ona je ta koja predlaže određene zakonske mere, određene mehanizme, ali Evropski parlament je institucija koja pored svega toga vodi računa i o poštovanju određenih temeljnih vrednosti na kojima počiva evropski projekat. Mi u Evropskom parlamentu moramo imati opštu sliku pred očima. Evropska unija jeste veliki trgovački i finansijski partner Srbije, ali ne ulaze u EU samo banke i velike korporacije, nego ulazi cela država", kaže Picula.

"Na nama je u EP-u da procenimo do koje mere je srpsko društvo napredovalo, demokratizovano, poštuje temeljna ljudska prava i koliko je obezbedilo slobodu medija, koliko je pravosuđe nezavisno. Ukoliko se to ne dogodi, dobre bilateralne odnose Srbije sa nekom državom članicom EU-a treba notirati, ali oni na našu ocenu iz Evropskog parlamenta malo utiču", kaže Picula.

Picula je u razgovoru napomenuo kako će sliku o Srbiji stvarati ne samo kroz kontakte s predstavnicima vlasti nego i s predstavnicima opozicije, civilnog sektora, akademske zajednice i naravno poslovne zajednice.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

SRBIJA I EU Tonino Picula

Komentari 26

Hronološki Najpopularniji

Nemanja

26.10.2024 • 12:11

@@Nemanja

Mislim da bi samo od alkohola potpuno izbezumljen kafanski ekspert mogao da poredi Srbiju sa Švajcarskom.

3 6 -3
@Nemanja

24.10.2024 • 12:46

@Nemanja misliš da bi Švajcarska da je član EU imala ovako moćnu Banku kao što sada ima ? Ja mislim da nebi imala moćnu Banku, i da bi Švajcarska bila sputana na tom polju ako bi bila član EU, a to je osnovna zarada te države.

2 1 +1
Mastodont

24.10.2024 • 11:45

@Zemlja čudesa

Konačno oko nečega da se složimo, nemate vi šta da tražite u EU. Pitanje je samo šta ondas tražite ovde u Evropi umesto da se vratite u svoju zabit gde vam je mesto?

1 4 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.