"Za sitan novac potpisuje se sve i svašta": Koliko verujete državi nakon tragedije u Novom Sadu?
Septembarsko istraživanje Demostata potvrdilo je da tek 14 odsto ispitanih u anketi veruje Vladi Srbije.
Foto: 021.rs
Gotovo tri puta više (48 odsto) je onih koji decidirano kažu kako joj ne veruju.
Još je gora situacija kod lokalnih vlasti, u koje veruje tek svaki deseti građanin (10 odsto), a skoro pet puta više (48 procenata) je onih koji im ne veruju.
Na najsuroviji mogući način, pokazano je da su građani u pravu - institucije ne funkcionišu.
Posledica je 14 žrtava urušene nadstrešnice na tek renoviranoj zgradi Železničke stanice, a iznad autobuskog stajališta koje tu, po planskim dokumentima, nije trebalo da bude. I dok se traže krivci u rasponu od "zuba vremena", što je prilično cinično, jer se zbog toga i renoviralo, do projektanta, izvođača, čitave linije podizvođača, nadzora - u vazduhu vise sve brojnija pitanja, prenosi Demostat.
To stanje nesigurnosti koje se dogodilo nakon nesreće u Novom Sadu, ima svoje korene, kaže za Demostat Ivan Ignjatović, profesor Građevinskog fakulteta na predmetu Sanacija, rekonstrukcija i održavanje betonskih konstrukcija.
On objašnjava da su pregledi definisani Pravilnikom za građevinske kontrole i da postoje tri nivoa: osnovni, glavni i monitoring, a da se vrše u utvrđenom vremenskom rasponu u zavisnosti od klase objekta, na pet godina kad je reč o mostovima, tunelima, objektima preko 50 metara raspona ili visine, a na 15 kod svih drugih.
Otvara se sve glasnije pitanje da li je sada potrebno da se izvrši vanredni inspekcijski nadzor svih novijih, ali i ranije zidanih građevina, po pravilu neodržavanih onako kako struka nalaže. I da li država ima (stručan) kapacitet da to obavi.
Pitanje je i da li će to ugroziti planirane investicije, poput EXPO-a, metroa, a i predsednik Aleksandar Vučić ozbiljno se zabrinuo da li će imati ko da potpiše te dozvole, projekte i radove, čime je i sam na neki način priznao da ili sumnja u integritet stručnjaka koji su angažovani ili u skraćene procedure koje prosto prizivaju propuste.
"U praksi oni koji gazduju tim objektima vrlo retko ili uopšte ne rade te preglede. A pravilnik je podzakonski akt i njegova primena je obavezna. Železnička stanica spada u grupu objekata sa specifičnim i nestandardnim sistemima što je zahtevalo pregled svakih pet godina. Trebalo bi videti da li ga je bilo, da ne ocenjujemo unapred, a ako nije, sasvim je logično da se za objekat star 60 godina, a koji je predviđen za rekonstrukciju, pre toga uradi osnovni tehnički pregled i ocena stanja", kaže Ignjatović i dodaje da tu vrstu provere rade isključivo građevinski inženjeri sa licencom za konstrukcije i ukoliko je potpisao neko drugi, to predstavlja delovanje van nadležnosti u sistemu izrade tehničke dokumentacije.
Ističe da stanje u građevinarstvu nije sjajno, da se "za sitan novac potpisuje sve i svašta", a da je sistem kontrole i licenci obesmišljen jer niko ni za šta nije odgovarao iako je bilo osnova za to.
Što brže i jeftinije, na kraju sve skuplje
"U našoj struci već godinama su preko svake mere i granice eksploatisana dva zahteva: brzina i ušteda. Sve izmene zakona o planiranju i izgradnji unazad 10-15 godina principijelno su urađene da bi se ubrzalo izdavanja građevinske dozvole. To je sjajno za jednu atmosferu "ajmo, radimo", ali postoji i izreka da što je brzo to je kuso. Ranije ste imali glavni projekat koji je sadržao i statitčki proračun i detalje armature, oplate, u čeličnim konstrukcijama detalje čelika. Sada postoji, baš tako se i zove, projekat za građevinsku dozvolu. On je na mnogo nižem nivou, ne sadrži ove detalje a samo on podleže tehničkoj kontroli. Za objekte od velikog značaja gde je nadležna Republička reviziona komisija, vrši se provera na nivou idejnog projekta, ali projekat za izvođenje radova, kao i kod ostale gradnje, ne podleže tehničkoj kontroli", ističe Ignjatović.
Dodaje da u praksi investitor zatraži da mu se napravi projekat za građevinsku dozvolu po principu "moram da je dobijem". To se uradi navrat-nanos samo da se podnesu papiri i dobije dozvola, a onda se praktično nanovo projektuje i pitanje je koliko to ima veze sa onim za šta je dozvola dobijena. A dalje, do izvođačkog projekta koji tek ne podleže nikakvoj kontroli, rade se izmene i izmene, pa više niko ne može da utvrdi početak i kraj.
"Pitanje je da li se na kraju uradi projekat izvedenog stanja koji treba da popiše razlike između projekta za građevinsku dozvolu i onoga što je u praksi urađeno. Još gore, dok se papiri slažu da bi se formalno podneli za građevinsku dozvolu, na terenu se već pod dozvolom za takozvane pripremne radove, što je zapravo priprema terena, uveliko pobijaju šipovi. Nemate još projekat, nemate konstrukciju a pobijaju se šipovi da se na njih osloni objekat za koji se još ne zna kako će da izgleda. To je jedan haos koji je nastao zbog ubrzavanja procedura", navodi profesor Ignjatović.
On naglašava i da upotrebna dozvola koja se dobija na kraju procesa, nije toliko bitna ukoliko je izvršen tehnički pregled koji pozitivnim rešenjem dokazuje usklađenost između građevinske dozvole i izvedenih radova, odnosno tehničke dokumentacije koja dokazuje da su ispunjeni standardi gradnje.
"Imao sam uvid u idejni projekat rekonstrukcije zgrade železničke stanice u Novom Sadu i u njemu nema te nadstrešnice. Ono što je gledao građevnski inženjer kontruktivac je sama fasada na kojoj su menjali neke nosače, horizontalne elemente, ali posle toga ide projekat za građevinsku dozvolu, koji nisam video ali sigurno je da postoji. Da li su u tom trenutku ušle u igru izmene na nadstrešnici, ne znam. Moguće je da nisu jer se u praksi često dešava da se sve što je škakljivo ostavi za posle dobijanja građevinske dozvole. A kad dobijete građevinsku dozvolu, to znači da je objekat prošao tehničku kontrolu, nakon toga se radi izvođački projekat ali tu nema više nikakve kontrole, samo je pitanje ko će da potpiše", kaže Ignjatović.
Dodaje da je Građevinski fakultet stalno zahtevao da se uvede tehnička kontrola projekta za izvođenje, ali ih niko nije slušao. Tražila se samo brzina, dok o faktoru uštede priča počinje već na nivou idejnog projekta. Gleda se kako smanjiti dimenzije elementa, količinu armature, konačnu cenu.
Međutim, na pitanje kako je uprkos tome, svaki naredni projekat sve skuplji, da se cena izgrađenih kvadrata i kilometara višestruko uvećava i prevazilazi slične ili komplikovanije građevine u zemljama iz okruženja – odgovor je da to izlazi iz domena građevinsrstva kao struke.
Zašto neko da radi kad ne zna
On navodi da su u razvijenom svetu, evropskim zemljama, prakse različite. U nekima se radi na osnovu licenci u drugima ne ali zato postoji sistem osiguranja koji definiše odgovornost.
"Firma koja radi mora da ima plaćeno osiguranje, novčane bankarske garancije koje obezbeđuju materijalnu odgovornost za njegovu ispravnost. Prakse su različite, ali i mentalitet. Na jednom skupu u Švajcarskoj, koja nema licence, rekao sam kolegi da kod njih svako može da potpiše projekat. Pogledao me je u čudu: “A zašto bi on to potpisao ako ne zna da radi", priča profesor Ignjatović.
Povodom tragedije u Novom Sadu, Građevinski fakultet u Beogradu izdao je saopštenje u kome je ponudio stručnu pomoć u utvrđivanju uzroka nesreće, ali je i apelovao na "poštovanja propisanih tehničkih normi i pravila građevinske struke" kako bi se obezbedio "nezavisan rad građevinskih inženjera u svim fazama projektovanja, građenja, rekonstrukcija i nadzora, bez spoljnih pritisaka, što je nažalost, vrlo česta pojava u praksi".
Stručnu pomoć ponudila je i Inženjerska komora Srbije, koja je najavila da će staviti na raspolaganje tim eksperata dok će Sud časti Komore prikupiti činjenice kako bi utvrdio uzrok tragedije i eventualnu odgovornost inženjerske struke.
Tekst u celosti čitajte na Demostatu.
Podsetimo, prošlo je više od deset dana od nesreće na Železničkoj stanici u kojoj je stradalo 14 osoba, a troje je teško povređeno.
Zbog nesreće su organizovani protesti u Novom Sadu i Beogradu, a privođeni su građani i aktivisti koji su učestvovali na protestu 5. novembra.
Međutim, javnost je još uvek bez odgovora ko je kriv za nesreću.
U Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu saslušano je više od 50 osoba zbog tragedije na Železničkoj stanici kada je nakon pada nadstrešnice poginulo 14 osoba, dok je troje teško povređeno.
Javnosti je, za sada, poznato samo da je među saslušanima u svojstvu građanina bio i bivši ministar građevine Goran Vesić. Tužilaštva se nisu oglašavala u vezi sa nesrećom na Železničkoj stanici u Novom Sadu još od 5. novembra. Portal 021.rs je u više navrata slao pitanja u vezi sa nesrećom, ali ovaj organ ne reaguje.
Pitanja koja smo postavili (i postavljaćemo) njima, ali i drugim nadležnima u ovom slučaju, možete da vidite OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
VIDEO Supruga uhapšenog Novosađanina na skupu ispred suda: On nije bio nasilan, slučajno oborio ženu
01.04.2025.•
0
Skup zbog hapšenja Novosađanina Saše Bugarskog organizovan je kod zgrade novosadskog suda i tužilaštva kod Spensa.
"Sremski Karlovci dinstaju": Novi veliki protest u sredu ispred Karlovačke gimnazije
01.04.2025.•
0
Četvrti veliki protest u Sremskim Karlovcima održaće se u sredu, 2. aprila.
Obeleženo 26 godina od pogibije Olega Nasova u NATO bombardovanju Varadinskog mosta
01.04.2025.•
0
Godišnjica pogibije Novosađanina Olega Nasova u rušenju Varadinskog mosta u NATO bombardovanju 1. aprila 1999. godine obeležena je polaganjem venaca na spomen-ploču.
Akcija "Zamenite stari papir za sadnice" petkom i subotom na platou Spensa
01.04.2025.•
0
Tokom aprila i maja, petkom i subotom (osim za praznike) organizovaće se zamena starog papira za sadnice, na Novosadskoj cvetnoj pijaci.
Novosadski studenti u blokadi SKCNS dočekali direktora: Pročitali mu saopštenje, on otišao
01.04.2025.•
26
Novosadski studenti saopštili su da je program Studentskog kulturnog centra obustavljen do daljeg, nakon što su se jutros okupili kako bi dočekali direktora.
Novosađani koji danas daju krv dobiju besplatne biohemijske analize i kompletnu krvnu sliku
01.04.2025.•
3
Zavod za transfuziju krvi Vojvodine će danas, 1. aprila svima koji daju krv kontrolisati analize iz krvi KKS, CRP, ŠUK, ALT, AST, GGT, ureu, kreatinin, mokraćnu kiselinu, gvožđe i lipidni status.
Parkiranje u Ulici Augusta Cesarca sada može da se plati i karticom
01.04.2025.•
0
Na parkiralištu sa kontrolom ulaska i izlaska u Ulici Augusta Cesarca 9, pored plaćanja gotovinom, omogućeno je plaćanje parkinga svim platnim karticama.
Delegacija EU u BiH pozvala nadležne da prioritetno istraže napad na srednjoškolce iz Novog Sada
01.04.2025.•
0
Delegacija EU u BiH pozvala je nadležne u Sarajevu da prioritetno istraže napad na srednjoškolce iz Novog Sada i da počinioce privedu pravdi.
Pet meseci od tragedije na Železničkoj: Dva protestna skupa danas u Novom Sadu
01.04.2025.•
5
Dva protestna skupa biće organizovana danas, 1. aprila, u Novom Sadu povodom obeležavanja pet meseci od tragedije na Železničkoj stanici.
Žabalj šeta za pravdu: U nedelju blokada kružnog toka na putu Novi Sad - Zrenjanin
01.04.2025.•
0
Kružni tok kod Opštine Žabalj biće blokiran u nedelju, 6. aprila, na sat vremena.
"Od Dese do Mike": Šetnja podrške prosvetarima u sredu u Futogu
01.04.2025.•
0
Futoški studenti organizuju protestnu šetnju u znak podrške prosvetnim radnicima u ovom mestu i pozivaju sve građane da im se pridruže.
Utorak doneo lepe vesti: U Novom Sadu za jedan dan rođeno 13 beba
01.04.2025.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 13 beba.
Novosadski studenti u blokadi pozivaju u šetnju sećanja: Poslednja stanica - pravda
31.03.2025.•
3
Studenti u blokadi fakulteta Univerziteta u Novom Sadu pozivaju u šetnju sećanja na žrtve pada nadstrešnice Železničke stanice, koja će početi sutra, 1. aprila.
VIDEO Završen protest akademske zajednice u Novom Sadu: "Svi za jednog, jedan za sve"
31.03.2025.•
21
Mirna akademska protestna šetnja na koju je pozvao Slobodan univerzitet, završena je na Trgu slobode uz poruku da je akademska zajednica ustala protiv nasilja i zastrašivanja.
.jpg "Šta vas, osim oblaka, očekuje u utorak u Novom Sadu")
Šta vas, osim oblaka, očekuje u utorak u Novom Sadu
31.03.2025.•
1
Spremite se za moguće padavine, a u Novom Sadu vas očekuju i poneki događaji za kvalitetno trošenje vremena.
Studenti u blokadi Filozofskog: Ispunjenje legitimnih zahteva pa nastavak studiranja
31.03.2025.•
6
Studenti u blokadi Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, najoštrije su osudili anketu o nastavku nastave i poručili da žele da nastave studije nakon ispunjenja njihovih legitimnih zahteva.
Novosadska opozicija povodom pet meseci od pada nadstrešnice: Najbolnije mesto zločina u Srbiji
31.03.2025.•
1
Ujedinjena novosadska opozicija pozvala je građane da zajedno, u utorak, 1. aprila u 11.30 časova, budu na Železničkoj stanici - "najbolnijem mestu zločina u celoj Srbiji".
"Zahtevi inženjera": Pokrenuta peticija da se pritvoreni inženjeri brane sa slobode
31.03.2025.•
6
Inicijativa "Zahtevi inženjera", pozvala je u peticiji Više sudove u Novom Sadu i Beogradu da omoguće pritvorenim inženjerima, osumnjičenim u slučaju "Nadstrešnica", da se brane sa slobode.
Skup "Roditelji u borbi za prava dece sa autizmom" u sredu kod Miletića: Nužne sistematske promene
31.03.2025.•
0
U sredu 2. aprila u Novom Sadu i u Beogradu istovremeno biće održan skup "Roditelji u borbi za prava dece sa autizmom".
Oglasila se privatna gimnazija iz Novog Sada čiji su učenici pretučeni u Sarajevu
31.03.2025.•
6
Privatna gimnazija "Tvrđava" najoštrije je osudila napad koji se dogodio učenicima iz Novog Sada tokom njihovog boravka u Sarajevu, u okviru razmene sa Drugom gimnazijom iz Sarajeva.
Slučaj "Nadstrešnica": Tanasković produžen kućni pritvor, Šurlan još 30 dana iza rešetaka
31.03.2025.•
7
Okrivljenima u slučaju pada nadstrešnice Viši sud u Novom Sadu produžen je pritvor, odnosno kućni pritvor.
Komentari 33
dacic
svakim danom u svakom pogledu sve vise propadam! zbog bagre
ssss
Драган
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar