Sve kuće su nesigurne kad nemaš svoju: Ekonomska zavisnost žena na selu
Stopa siromaštva na selima u Srbiji je dva puta veća nego u gradovima. Ako uzmemo u obzir da su žene u većem riziku od siromaštva, možemo zaključiti da su na selima one još u nepovoljnijem položaju.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Iako se to odnosi na gotovo sve starosne grupe, siromaštvo je najzastupljenije kod žena starijih od 75 godina, što je i razumljivo jer je u tom dobu najviše samačkih domaćinstava.
To se naročito odnosi na seoska područja u kojima većina žena nema posao. Najizrazitije je kod starijih žena koje nisu imale posao, odnosno koje su radile kao pomažuće članice domaćinstva ili su se bavile neplaćenim kućnim poslovima ili brigom o deci i starijima.
Sarita Bradaš, psihološkinja i sociološkinja i istraživačica Centra za demokratiju za 021.rs kaže da to veoma utiče na položaj žena na selu. Kako navodi, kada se uporede podaci o stopama zaposlenosti žena i muškaraca na selu sa situacijom u gradovima, vidi se da postoji velika razlika.
"Vi imate na čitavom tržištu rada jaz u stopama zaposlenosti muškaraca i žena, što znači da su muškarci češće zaposleni nego što su žene. Kada posmatrate grad i selo, te razlike su mnogo izraženije. Naime, u gradovima i muškarci i žene su češće zaposleni nego što je to u selima. Između muškaraca na selu i gradu je mala razlika od 70 do 72 odsto. Međutim, svega nešto više od polovine žena na selu je zaposleno, za razliku od 64 odsto žena u gradu", navodi Bradaš.
Sagovornica 021.rs ističe da su podaci o strukturi, odnosno o kvalitetu zaposlenosti jako važni.
"Svaka četvrta žena na selu se računa kao zaposlena zato što radi kao neplaćena porodična radnica, odnosno kao pomažući član domaćinstva. Među muškarcima na selu takvih je samo pet odsto. Te neplaćene radnice spadaju u neformalnu zaposlenost. Međutim, kada poredite tu neformalnu zaposlenost i profesionalni sat onih koji su u njoj, manje je muškaraca koji su neplaćeni radnici", objašnjava Bradaš.
Ona dodaje da će se najčešće muškarci neformalne zaposlenosti naći kao radnici kod poslodavca, a da nisu prijavljeni ili će biti samozaposleni, dok su žene one koje čine većinu među pomažućim članovima domaćinstva.
Do razlike u zapošljavanju dolazi i zbog različitog pristupa obrazovanju. Obrazovanje je teže dostupno za one koji žive u seoskim sredinama, zbog udaljenosti obrazovnih ustanova, zbog izraženog siromaštva, a i zbog toga što su učenički i studenski standard na veoma niskom nivou. Ipak, Bradaš kaže da se stvari u obrazovnoj strukturi menjaju, odnosno da su mlađe generacije i na selu i u gradu obrazovanije.
"Mlađe generacije na selu su obrazovanije, ali opet imaju značajno nepovoljniji obrazovni status nego njihovi vršnjaci i vršnjakinje koji su u gradu i, usled nedostupnosti obrazovanja i izostanka podrške da bi se unapredio njihov obrazovni status", ističe ona.
Iako su i muškarci i žene danas na selima obrazovaniji nego njihovi roditelji, mogućnosti pristupa poslovima za žene su ograničene.
"Mora postojati infrastruktura za to. Ako su žene na selu udaljene od mesta rada, jer u urbanim sredinama ima više radnih mesta, onda je jako važno da postoji i javni prevoz, odnosno mogućnost da one dođu do tog radnog mesta. Vi imate i rodnu diskriminaciju, kada je poslodavcu lakše da zaposli nekog ko je bliže i ko nema decu i ne mora da se brine o porodici", ističe Bradaš.
Ona skreće pažnju i na zabrinjavajuće podatke da je procenat muškog vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem dva puta već eod ženskog i da je 88 odsto kuća u seoskim sredinama u vlasništvu muškaraca.
Dodaje i da je strašno što su rodne uloge takve da se žene u tim patrijarhalnim sredinama vaspitavaju da trpe nasilje.
Bradaš skreće pažnju i na to da pomažuće članice domaćinstva nemaju socijalno osiguranje.
"Za većinu njih se ne uplaćuju doprinosi za penziono osiguranje, a to je ono što znači da će one u starosti ostati bez ikakvih prihoda, pogotovu zato što vi imate u zakonu o docijalnoj zaštiti kriterijum recimo posedovanje pola hektara zemlje ili odricaje od nasledstva koje će ih u potpunosti onemogućiti da imaju bilo koju vrstu socijalne zaštite i to je ono o čemu treba da se vodi računa", zaključuje ona.
Novinarka Televizije Forum iz Prijepolja i članica Foruma žena Prijepolje Aldina Salkanović kaže da se žene u seoskim sredinama često odriču imovine u korist braće ili muških srodnika, čemu su svedočile i kroz nekoliko projekata koji su se bavili ovim problemom.
"U našim krajevima je često zastupljen život u zajednici, odnosno da žena živi u porodičnoj kući sa suprugom, svekrom i svekrvom. Često u slučaju razvoda ili nakon smrti supruga žena ostaje sasvim nezaštićena, budući da je imovina u čijem stvaranju je godinama učestvovala na kraju pripadne svima više nego njoj", navodi Salkanović za 021.rs.
Kako navodi, zbog prakse odricanja od imovine koja je u seoskim krajevima u velikoj meri zastupljena, žena je često prinuđena da trpi različite oblike nasilja i diskriminacije u porodici u koju se udala, jer nema gde da se vrati.
"A kada njeni roditelji umru, zbog činjenice da braća često ne žele da je prime u kuću ili ona ne želi da bude 'na teretu', ona je na neki način osuđena da ostane u toj porodici, odnosno sa tim partnerom koji može biti nasilan prema njoj", kaže novinarka.
Salkanović napominje i važnu činjenicu, a to je da kada se žena odrekne imovine, odnosno nasledstva, ona gubi pravo i na materijalnu zaštitu u vidu socijalne pomoći.
"Tako se bukvalno taj lanac nepovoljnih okolnosti koje vezuju ženu na selu za nasilnog partnera produžava i nastavlja i zaista je nekako vežu da ne može ništa da učini i da ne može da napravi nikakvu promenu", ističe sagovornica 021.rs.
Ona napominje da, iako žene na selima u okviru svog domaćinstva rade od izlaska sunca do kasnih večernjih sati, rade najteže poslove, a pored toga su opterećene i velikom količinom rada koji ne može da se valorizuje, često nemaju nikakve redovne mesečne nadoknade.
"Vrlo često nemaju ni pristup tom nekom zajedničkom novcu. Najčešće su muškarci ti kod kojih stoji novčanik, posebno jer su u našim selima i dalje prisutne te neke patrijarhalne norme, gde je muškarac glava porodice i gde on donosi odluke o nekim najvažnijim pitanjima, a jedno od njih je svakako upravljanje novcem. Može se reći da žene dok su mlade najčešće zavise od odluka oca, što se tiče materijalnih stvari, a u toj nekoj zreloj dobi od odluka muža. U starosti, s obzirom na visinu poljoprivrednih penzija, a i činjenicu da se ženama ne uplaćuju redovno porezi i doprinosi, često budu zavisne i od dece, najčešće sinova", objašnjava Salkanović.
Zbog ekonomske zavisnosti, ali i patrijarhalnih normi, žene na selima se mnogo ređe odlučuju da prijave nasilje.
"Budući da ga najčešće doživljavaju od partnera ili najbližih srodnika, pored ekonomske zavisnosti, postoji taj neki osećaj sramote i brige o tome šta će selo reći, pa zato čak često i fizičko nasilje ostaje neprijavljeno, dok jako mali broj njih prepoznaje psihičko i fizičko nasilje kao oblik nasilja", kaže Salkanović.
Kao novu otežavajuću okolnost, Salkanović navodi i suspenziju Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koja je štetna za sve žene u Srbiji, a naročito za žene na selu, jer su neke odredbe pružale nadu da će sutra kada ostare kao pomažući članovi domaćinstva "imati svoj dinar i nezavisnost bar u nekoj meri". Priča o Zakonu se u javnosti svela na samo jedan član - onaj o rodno osetljivom jeziku koji je izazvao buru među političarima, predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, predstavnicima Matice srpske i pojedinim medijima.
Salkanović navode da postoje brojni problemi koje ni taj Zakon ne bi rešio.
"Ženama na selu mnoge druge stvari otežavaju pristup obrazovanju, zaposlenju, institucijama... U našim selima, recimo u Prijepolju, mnoge seoske škole su se ugasile. Što se tiče pristupa zdravstvu i ambulante se gase, ženama je mnogo teže da dođu do bolnice, zato što u mnogo manjoj meri poseduju automobile i dozvole, a javni prevoz ili ne postoji do udaljenih sela ili ide jednom dnevno, ili je na neki način neadekvatan da bi one mogle da odu do institucija, do Centra za socijalni rad... Toliko je nekih otežavajućih faktora da su žene na selu u velikoj meri diskriminisane u odnosu na žene koje žive u gradu i potrebno je dosta toga uraditi kako bi se njihov položaj popravio", navodi ona.
Ipak, suspenzijom tog zakona nada da bi nešto moglo da bude bolje u budućnosti je na neki način, zaključuje naša sagovornica, izgubljena.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
FOTO Studenti stigli na Trg heroja u Budimpešti
05.04.2025.•
0
Studenti biciklisti koji su krenuli u Strazbur, stigli su na Trg heroja u Budimpešti gde su ih dočekali predstavnici srpske dijaspore i maturanti gimnazije "Nikola Tesla".
Neuspeo pokušaj hapšenja Ponoša zbog zvučnog topa, tužilac odbio "uputstvo"
05.04.2025.•
0
Zdravko Ponoš, lider pokreta "Srce" i penzionisani general, reagovao je javno nakon što je otkriven pokušaj njegovog nezakonitog privođenja, zbog navodnog širenja panike.
Dekanka iz Niša: Marta Kos poslala pismo podrške, razgovoru u ponedeljak prisustvuje i rektor Đokić
05.04.2025.•
0
Dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović kazala je da je dobila pismo podrške Evropske komesarke za proširenje Marte Kos.
Udruženje "Beograd u pokretu" traži direktan izbor gradonačelnika i predsednika opština
05.04.2025.•
0
Udruženje građana "Beograd u pokretu" traži hitnu reformu lokalne samouprave i direktan izbor gradonačelnika Beograda i predsednika gradskih opština, kao i vraćanje nadležnosti mesnim zajednicama.
Zbog bicikla i lične karte: Aktivista pokreta Kreni-promeni posle saslušanja pušten na slobodu
05.04.2025.•
0
Aktivista pokreta Kreni-promeni Aleksandar Stevanović saslušan je pred javnim tužiocem Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, gde je negirao izvršenje bilo kog krivičnog dela.
Profesorka Fakulteta savremenih umetnosti: Peti studentski zahtev je veoma važan
05.04.2025.•
1
Profesorka Fakulteta savremenih umetnosti Maja Vukadinović kaže da je peti studentski zahtev o istrazi o korišćenju soničnog oružja 15. marta veoma važan i da ta tema ne sme da izostane iz javnosti.
Kako će izgledati nastavak školske godine: Nadoknada, ocenjivanje i završni ispiti
05.04.2025.•
0
Nadležno ministarstvo tvrdi da se nastava obavlja u 97 odsto škola, uključujući izvođenje časova od 45 minuta i režima rada od pola sata, kao i škole u kojima radi deo nastavnika.
Pronađen dečak koji je sinoć nestao u Zemun polju
05.04.2025.•
1
Pronađen je dečak koji je nestao sinoć u Zemun polju, saopštio je MUP.
Švajcarski javni servis: Momentum je na strani studenata, ali pitanje je da li je to dovoljno
05.04.2025.•
4
Srbija doživljava istorijski talas protesta, dok se predsednik Aleksandar Vučić brani i optužuje u svakodnevnim nastupima na televiziji, prenosi švajcarski javni servis SRF.
Istraga o zvučnom topu: Tužilaštvo će uzeti izjave od svih građana koji su prijavili tegobe
05.04.2025.•
4
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu će uzeti izjave od svih građana koji su prijavili tegobe nakon protesta 15. marta.
U toku petosatna blokada mostova u Nišu
05.04.2025.•
4
U Nišu je u toku petosatna blokada pet mostova u okviru akcije "555", koju studenti i građani organizuju povodom pet meseci studentskih protesta u Srbiji.
Ružić o suspenziji: Ako je ta odluka usrećila makar jednog čoveka, ja sam srećan
05.04.2025.•
9
"Poštovaću sud partije, ali ću iskoristiti pravo žalbe", izjavio je potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Branko Ružić.
Incident na Ekonomskom u Beogradu: Nepoznati muškarac upao u hol zgrade
05.04.2025.•
0
Studenti u blokadi Ekonomskog fakulteta u Beogradu objavili su da se u petak uveče dogodio incident kada je nepoznati muškarac upao u hol zgrade, nasrtao na redare i prema njima bacao stvari.
Ko će biti novi premijer: "Potpuno je svejedno kako se zove"
05.04.2025.•
17
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sutra će saopštiti ime mandatara za sastav nove Vlade, preneli su beogradski mediji, dok je ranije bilo najavljeno da će ime novog premijera biti poznato danas.
Policija traga za dečakom nestalim u Zemun polju
05.04.2025.•
0
Policija traga za dečakom koji je sinoć nestao u Zemun polju, rečeno je Tanjugu iz MUP-a.
Protest zaposlenih u pravosuđu danas ispred Ministarstva pravde
05.04.2025.•
5
Ispred Ministarstva pravde Srbije danas se organizuje skup zaposlenih u pravosuđu koji traže ispunjenje zahteva za poboljšanje materijalnog položaja.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - subotom polagano
05.04.2025.•
3
Vikend je tu, baš kao i 021.rs dnevni kviz znanja.
Kamioni čekaju tri sata na Batrovcima
05.04.2025.•
0
Teretna vozila na izlazu iz Srbije čekaju jedino na graničnom prelazu Batrovci, tri sata, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Prvi put za 25 godina: Građani Srbije misle da je korupcija najveći problem društva
05.04.2025.•
10
U martu je sprovedeno istraživanje o percepciji korupcije organizacije Transaparentnost Srbija (TS), a građani su zauzeli drugačije stavove prema tom problemu u odnosu na prethodne godine.
Studenti u blokadi pozvali građane na zajedničku akciju: "Da zavijore bele čaršafe sa crvenom rukom"
04.04.2025.•
0
Studenti Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu u blokadi pozvali su građane da u nedelju, 6. aprila u 11.52 časova, sa terasa, prozora i ograda širom zemlje, okače bele čaršafe s otiscima krvavih ruku.
Vučić u februaru hvalio put, a nakon kiše obrušio se deo nasipa
04.04.2025.•
11
Infrastrukturni problemi već se dešavaju na sveže otvorenoj brzoj saobraćajnici "Dunavskog koridora".
Komentari 1
Tamara
Prva zelim da se preselim na selo ali se ne usudjujem upravo zbog infrastrukture, skole i zdravstvenih ustanova.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar