Sve kuće su nesigurne kad nemaš svoju: Ekonomska zavisnost žena na selu
Stopa siromaštva na selima u Srbiji je dva puta veća nego u gradovima. Ako uzmemo u obzir da su žene u većem riziku od siromaštva, možemo zaključiti da su na selima one još u nepovoljnijem položaju.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Iako se to odnosi na gotovo sve starosne grupe, siromaštvo je najzastupljenije kod žena starijih od 75 godina, što je i razumljivo jer je u tom dobu najviše samačkih domaćinstava.
To se naročito odnosi na seoska područja u kojima većina žena nema posao. Najizrazitije je kod starijih žena koje nisu imale posao, odnosno koje su radile kao pomažuće članice domaćinstva ili su se bavile neplaćenim kućnim poslovima ili brigom o deci i starijima.
Sarita Bradaš, psihološkinja i sociološkinja i istraživačica Centra za demokratiju za 021.rs kaže da to veoma utiče na položaj žena na selu. Kako navodi, kada se uporede podaci o stopama zaposlenosti žena i muškaraca na selu sa situacijom u gradovima, vidi se da postoji velika razlika.
"Vi imate na čitavom tržištu rada jaz u stopama zaposlenosti muškaraca i žena, što znači da su muškarci češće zaposleni nego što su žene. Kada posmatrate grad i selo, te razlike su mnogo izraženije. Naime, u gradovima i muškarci i žene su češće zaposleni nego što je to u selima. Između muškaraca na selu i gradu je mala razlika od 70 do 72 odsto. Međutim, svega nešto više od polovine žena na selu je zaposleno, za razliku od 64 odsto žena u gradu", navodi Bradaš.
Sagovornica 021.rs ističe da su podaci o strukturi, odnosno o kvalitetu zaposlenosti jako važni.
"Svaka četvrta žena na selu se računa kao zaposlena zato što radi kao neplaćena porodična radnica, odnosno kao pomažući član domaćinstva. Među muškarcima na selu takvih je samo pet odsto. Te neplaćene radnice spadaju u neformalnu zaposlenost. Međutim, kada poredite tu neformalnu zaposlenost i profesionalni sat onih koji su u njoj, manje je muškaraca koji su neplaćeni radnici", objašnjava Bradaš.
Ona dodaje da će se najčešće muškarci neformalne zaposlenosti naći kao radnici kod poslodavca, a da nisu prijavljeni ili će biti samozaposleni, dok su žene one koje čine većinu među pomažućim članovima domaćinstva.
Do razlike u zapošljavanju dolazi i zbog različitog pristupa obrazovanju. Obrazovanje je teže dostupno za one koji žive u seoskim sredinama, zbog udaljenosti obrazovnih ustanova, zbog izraženog siromaštva, a i zbog toga što su učenički i studenski standard na veoma niskom nivou. Ipak, Bradaš kaže da se stvari u obrazovnoj strukturi menjaju, odnosno da su mlađe generacije i na selu i u gradu obrazovanije.
"Mlađe generacije na selu su obrazovanije, ali opet imaju značajno nepovoljniji obrazovni status nego njihovi vršnjaci i vršnjakinje koji su u gradu i, usled nedostupnosti obrazovanja i izostanka podrške da bi se unapredio njihov obrazovni status", ističe ona.
Iako su i muškarci i žene danas na selima obrazovaniji nego njihovi roditelji, mogućnosti pristupa poslovima za žene su ograničene.
"Mora postojati infrastruktura za to. Ako su žene na selu udaljene od mesta rada, jer u urbanim sredinama ima više radnih mesta, onda je jako važno da postoji i javni prevoz, odnosno mogućnost da one dođu do tog radnog mesta. Vi imate i rodnu diskriminaciju, kada je poslodavcu lakše da zaposli nekog ko je bliže i ko nema decu i ne mora da se brine o porodici", ističe Bradaš.
Ona skreće pažnju i na zabrinjavajuće podatke da je procenat muškog vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem dva puta već eod ženskog i da je 88 odsto kuća u seoskim sredinama u vlasništvu muškaraca.
Dodaje i da je strašno što su rodne uloge takve da se žene u tim patrijarhalnim sredinama vaspitavaju da trpe nasilje.
Bradaš skreće pažnju i na to da pomažuće članice domaćinstva nemaju socijalno osiguranje.
"Za većinu njih se ne uplaćuju doprinosi za penziono osiguranje, a to je ono što znači da će one u starosti ostati bez ikakvih prihoda, pogotovu zato što vi imate u zakonu o docijalnoj zaštiti kriterijum recimo posedovanje pola hektara zemlje ili odricaje od nasledstva koje će ih u potpunosti onemogućiti da imaju bilo koju vrstu socijalne zaštite i to je ono o čemu treba da se vodi računa", zaključuje ona.
Novinarka Televizije Forum iz Prijepolja i članica Foruma žena Prijepolje Aldina Salkanović kaže da se žene u seoskim sredinama često odriču imovine u korist braće ili muških srodnika, čemu su svedočile i kroz nekoliko projekata koji su se bavili ovim problemom.
"U našim krajevima je često zastupljen život u zajednici, odnosno da žena živi u porodičnoj kući sa suprugom, svekrom i svekrvom. Često u slučaju razvoda ili nakon smrti supruga žena ostaje sasvim nezaštićena, budući da je imovina u čijem stvaranju je godinama učestvovala na kraju pripadne svima više nego njoj", navodi Salkanović za 021.rs.
Kako navodi, zbog prakse odricanja od imovine koja je u seoskim krajevima u velikoj meri zastupljena, žena je često prinuđena da trpi različite oblike nasilja i diskriminacije u porodici u koju se udala, jer nema gde da se vrati.
"A kada njeni roditelji umru, zbog činjenice da braća često ne žele da je prime u kuću ili ona ne želi da bude 'na teretu', ona je na neki način osuđena da ostane u toj porodici, odnosno sa tim partnerom koji može biti nasilan prema njoj", kaže novinarka.
Salkanović napominje i važnu činjenicu, a to je da kada se žena odrekne imovine, odnosno nasledstva, ona gubi pravo i na materijalnu zaštitu u vidu socijalne pomoći.
"Tako se bukvalno taj lanac nepovoljnih okolnosti koje vezuju ženu na selu za nasilnog partnera produžava i nastavlja i zaista je nekako vežu da ne može ništa da učini i da ne može da napravi nikakvu promenu", ističe sagovornica 021.rs.
Ona napominje da, iako žene na selima u okviru svog domaćinstva rade od izlaska sunca do kasnih večernjih sati, rade najteže poslove, a pored toga su opterećene i velikom količinom rada koji ne može da se valorizuje, često nemaju nikakve redovne mesečne nadoknade.
"Vrlo često nemaju ni pristup tom nekom zajedničkom novcu. Najčešće su muškarci ti kod kojih stoji novčanik, posebno jer su u našim selima i dalje prisutne te neke patrijarhalne norme, gde je muškarac glava porodice i gde on donosi odluke o nekim najvažnijim pitanjima, a jedno od njih je svakako upravljanje novcem. Može se reći da žene dok su mlade najčešće zavise od odluka oca, što se tiče materijalnih stvari, a u toj nekoj zreloj dobi od odluka muža. U starosti, s obzirom na visinu poljoprivrednih penzija, a i činjenicu da se ženama ne uplaćuju redovno porezi i doprinosi, često budu zavisne i od dece, najčešće sinova", objašnjava Salkanović.
Zbog ekonomske zavisnosti, ali i patrijarhalnih normi, žene na selima se mnogo ređe odlučuju da prijave nasilje.
"Budući da ga najčešće doživljavaju od partnera ili najbližih srodnika, pored ekonomske zavisnosti, postoji taj neki osećaj sramote i brige o tome šta će selo reći, pa zato čak često i fizičko nasilje ostaje neprijavljeno, dok jako mali broj njih prepoznaje psihičko i fizičko nasilje kao oblik nasilja", kaže Salkanović.
Kao novu otežavajuću okolnost, Salkanović navodi i suspenziju Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koja je štetna za sve žene u Srbiji, a naročito za žene na selu, jer su neke odredbe pružale nadu da će sutra kada ostare kao pomažući članovi domaćinstva "imati svoj dinar i nezavisnost bar u nekoj meri". Priča o Zakonu se u javnosti svela na samo jedan član - onaj o rodno osetljivom jeziku koji je izazvao buru među političarima, predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, predstavnicima Matice srpske i pojedinim medijima.
Salkanović navode da postoje brojni problemi koje ni taj Zakon ne bi rešio.
"Ženama na selu mnoge druge stvari otežavaju pristup obrazovanju, zaposlenju, institucijama... U našim selima, recimo u Prijepolju, mnoge seoske škole su se ugasile. Što se tiče pristupa zdravstvu i ambulante se gase, ženama je mnogo teže da dođu do bolnice, zato što u mnogo manjoj meri poseduju automobile i dozvole, a javni prevoz ili ne postoji do udaljenih sela ili ide jednom dnevno, ili je na neki način neadekvatan da bi one mogle da odu do institucija, do Centra za socijalni rad... Toliko je nekih otežavajućih faktora da su žene na selu u velikoj meri diskriminisane u odnosu na žene koje žive u gradu i potrebno je dosta toga uraditi kako bi se njihov položaj popravio", navodi ona.
Ipak, suspenzijom tog zakona nada da bi nešto moglo da bude bolje u budućnosti je na neki način, zaključuje naša sagovornica, izgubljena.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Studenti, poljoprivrednici, glumci i drugi građani danas na protestu na Trgu Slavija
22.12.2024.•
0
Studenti su za danas u 16 časova najavili protest na Trgu Slavija, a pridružiće im se poljoprivrednici, glumci i drugi građani.
Šabić: Hapšenje Krstića preteća poruka na koju advokatura mora da odgovori
22.12.2024.•
0
Predsednik Civilnog odbora za zaštitu branitelja ljudskih prava Rodoljub Šabić ocenio je da je advokat Mitar Krstić uhapšen samo zato što je profesionalno radio svoj posao.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja za nedelju
22.12.2024.•
0
Nedelja je dan odmora, ali znanje se mora testirati. Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Očekuje se pojačan saobraćaj na putevima zbog kraja vikenda i praznika u Evropi
22.12.2024.•
0
Neradni praznični dani u zemljama Zapadne Evrope donose pojačan saobraćaj i na auto-putevima u Srbiji, a zbog kraja vikenda predviđa se da će saobraćaj biti pojačan na svim ostalim putevima.
Fašista ubio sedmoro ljudi, ali je rehabilitovan: Agencija restitucijom morala da mu vrati imovinu
22.12.2024.•
4
I posle gotovo decenije i po postojanja Agencije za restituciju i dalje se vraća imovina, ili dodeljuje obeštećenje.
Ružić podneo ostavku posle Ribnikara, Đukić Dejanović ne da fotelju dok su blokade
22.12.2024.•
10
Gotovo svi univerziteti i fakulteti u Srbiji su u blokadi, a studentima se pridružuju njihovi profesori, dekani, a roditelji i njihovi bližnji izražavaju sa njima apsolutnu solidarnost.
.jpg "Sa tribine ProGlasa: Režimu su se desili studenti i đaci koji neće da budu beskičmenjaci")
Sa tribine ProGlasa: Režimu su se desili studenti i đaci koji neće da budu beskičmenjaci
22.12.2024.•
4
Inicijativa ProGlas je u subotu uveče, u Gornjem Milanovcu, organizovala tribinu sa koje je poručeno da je "tama u Srbiji dostigla vrhunac, a da su svetlo na kraju tunela - studenti i srednjoškolci".
Slovačka zajednica u Srbiji podržala studente u blokadi: Ne smemo da ćutimo na nepravdu
22.12.2024.•
6
Slovačka zajednica u Srbiji izražava punu podršku studentima i građanima koji protestuju širom Srbije, tražeći pravdu i odgovornost za tragediju na novosadskoj Železničkoj stanici.
Predstavljeno šestoro lekara koji su se vratili u Srbiju: Lončar tvrdi da ima još zainteresovanih
22.12.2024.•
23
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar uručio je šest ugovora o radu lekarima povratnicima iz zemalja EU i SAD, koji su posle rada u bolnicama u inostranstvu rešili da se vrate u svoju zemlju.
.jpg "Đukić Dejanović: Studenti izmanipulisani, ja sam čitav svoj radni vek provela sa studentima")
Đukić Dejanović: Studenti izmanipulisani, ja sam čitav svoj radni vek provela sa studentima
22.12.2024.•
8
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je da su pobunjeni studenti izmanipulisani, da blokada obrazovnog sistema ne donosi nikakve koristi, te pozvala na dijalog.
Uprkos silnim najavama - još nema izmena Zakona o oružju
22.12.2024.•
5
Iako je prošlo godinu i po dana od zločina u školi "Vladislav Ribnikar" i u selima Dubona i Malo Orašje, još nema najavljenih izmena zakona o oružju i municiji.
Nakon prekinute tribine u Nišu, Ministarstvo prosvete otkazalo skup u Subotici
21.12.2024.•
3
Nakon što je u Nišu prekinuta tribina u okviru javne rasprave o izmenama seta prosvetnih zakona, Ministarstvo prosvete Srbije otkazalo je za ponedeljak najavljen skup u Subotici.
Istraga o smrti Dragijevića u policiji "i dalje u toku": "Kao da je neko dobio dozvolu za ubijanje"
21.12.2024.•
6
Istraga o tome kako je Dalibor Dragijević umro tokom policijskog zadržavanja ulazi u deveti mesec.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - subotom laganije (kao)
21.12.2024.•
15
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Celu Srbiju od ponedeljka očekuje sneg, posle Nove godine kratko otopljenje
21.12.2024.•
3
Celu Srbiju od ponedeljka očekuje sneg, najavio je meteorolog Ivan Ristić.
Akcija studenata prava: Hiljadu pisama za Zagorku Dolovac
21.12.2024.•
12
Studenti Pravnog fakulteta u Beogradu, koji su u blokadi, najavili su za sredu, 25. decembar, protestnu šetnju do Vrhovnog javnog tužilaštva i predaju pisama tužiteljki Zagorki Dolovac.
Pukovnica MUP u penziji: Vlast pokušava da sprovede militarizaciju društva kako bi povećala kontrolu
21.12.2024.•
9
Najava gradonačelnika Beograda, Aleksandra Šapića, o osnivanju Beogradske službe bezbednosti otvorila je brojna pitanja - od toga ko će je sačinjavati do toga šta će biti njihova ovlašćenja.
Nedeljnik "Vreme": Ličnost godine - pobunjeni studenti
21.12.2024.•
0
Studenti koji blokiraju fakultete i zaustavljaju saobraćaj na 15 minuta u znak protesta i za 15 žrtava tragedije u Novom Sadu izabrani su za "ličnost godine" nedeljnika "Vreme".
Putevi Srbije apeluju: Ne krećite na put bez zimske opreme, najavljen sneg
21.12.2024.•
0
Iz "Puteva Srbije" apelovali su na vozače da, zbog najavljenog snega, ne kreću na put bez obavezne zimske opreme i da posebno u brdovitim i planinskim predelima koriste lance.
Docentkinja Rebronja traži ostavku rektorke Državnog univerziteta u Novom Pazaru Zane Dolićanin
21.12.2024.•
0
Docentkinja Državnog univerziteta u Novom Pazaru Nadija Rebronja pozvala je rektorku Zanu Dolićanin da podnese ostavku zbog "sistematskog urušavanja te ustanove i progona neistomišljenika".
Kontrola štete i krizni marketing: Ako mislite svojom glavom, prekinućemo vam školsku godinu
21.12.2024.•
15
Nakon višenedeljnih blokada fakulteta širom Srbije, mladi ne odustaju od zahteva kojima traže odgovornost za smrt 15 ljudi, nastradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Komentari 1
Tamara
Prva zelim da se preselim na selo ali se ne usudjujem upravo zbog infrastrukture, skole i zdravstvenih ustanova.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar