Sve kuće su nesigurne kad nemaš svoju: Ekonomska zavisnost žena na selu

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

18.11.2024.

16:15 > 15:49

Stopa siromaštva na selima u Srbiji je dva puta veća nego u gradovima. Ako uzmemo u obzir da su žene u većem riziku od siromaštva, možemo zaključiti da su na selima one još u nepovoljnijem položaju.

Sve kuće su nesigurne kad nemaš svoju: Ekonomska zavisnost žena na selu

Foto: 021.rs (ilustracija)

Iako se to odnosi na gotovo sve starosne grupe, siromaštvo je najzastupljenije kod žena starijih od 75 godina, što je i razumljivo jer je u tom dobu najviše samačkih domaćinstava.

To se naročito odnosi na seoska područja u kojima većina žena nema posao. Najizrazitije je kod starijih žena koje nisu imale posao, odnosno koje su radile kao pomažuće članice domaćinstva ili su se bavile neplaćenim kućnim poslovima ili brigom o deci i starijima.

Sarita Bradaš, psihološkinja i sociološkinja i istraživačica Centra za demokratiju za 021.rs kaže da to veoma utiče na položaj žena na selu. Kako navodi, kada se uporede podaci o stopama zaposlenosti žena i muškaraca na selu sa situacijom u gradovima, vidi se da postoji velika razlika.

"Vi imate na čitavom tržištu rada jaz u stopama zaposlenosti muškaraca i žena, što znači da su muškarci češće zaposleni nego što su žene. Kada posmatrate grad i selo, te razlike su mnogo izraženije. Naime, u gradovima i muškarci i žene su češće zaposleni nego što je to u selima. Između muškaraca na selu i gradu je mala razlika od 70 do 72 odsto. Međutim, svega nešto više od polovine žena na selu je zaposleno, za razliku od 64 odsto žena u gradu", navodi Bradaš.

Sagovornica 021.rs ističe da su podaci o strukturi, odnosno o kvalitetu zaposlenosti jako važni.

"Svaka četvrta žena na selu se računa kao zaposlena zato što radi kao neplaćena porodična radnica, odnosno kao pomažući član domaćinstva. Među muškarcima na selu takvih je samo pet odsto. Te neplaćene radnice spadaju u neformalnu zaposlenost. Međutim, kada poredite tu neformalnu zaposlenost i profesionalni sat onih koji su u njoj, manje je muškaraca koji su neplaćeni radnici", objašnjava Bradaš.

Ona dodaje da će se najčešće muškarci neformalne zaposlenosti naći kao radnici kod poslodavca, a da nisu prijavljeni ili će biti samozaposleni, dok su žene one koje čine većinu među pomažućim članovima domaćinstva.

Do razlike u zapošljavanju dolazi i zbog različitog pristupa obrazovanju. Obrazovanje je teže dostupno za one koji žive u seoskim sredinama, zbog udaljenosti obrazovnih ustanova, zbog izraženog siromaštva, a i zbog toga što su učenički i studenski standard na veoma niskom nivou. Ipak, Bradaš kaže da se stvari u obrazovnoj strukturi menjaju, odnosno da su mlađe generacije i na selu i u gradu obrazovanije.

"Mlađe generacije na selu su obrazovanije, ali opet imaju značajno nepovoljniji obrazovni status nego njihovi vršnjaci i vršnjakinje koji su u gradu i, usled nedostupnosti obrazovanja i izostanka podrške da bi se unapredio njihov obrazovni status", ističe ona.

Iako su i muškarci i žene danas na selima obrazovaniji nego njihovi roditelji, mogućnosti pristupa poslovima za žene su ograničene.

"Mora postojati infrastruktura za to. Ako su žene na selu udaljene od mesta rada, jer u urbanim sredinama ima više radnih mesta, onda je jako važno da postoji i javni prevoz, odnosno mogućnost da one dođu do tog radnog mesta. Vi imate i rodnu diskriminaciju, kada je poslodavcu lakše da zaposli nekog ko je bliže i ko nema decu i ne mora da se brine o porodici", ističe Bradaš.

Ona skreće pažnju i na zabrinjavajuće podatke da je procenat muškog vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem dva puta već eod ženskog i da je 88 odsto kuća u seoskim sredinama u vlasništvu muškaraca.

Dodaje i da je strašno što su rodne uloge takve da se žene u tim patrijarhalnim sredinama vaspitavaju da trpe nasilje.

Bradaš skreće pažnju i na to da pomažuće članice domaćinstva nemaju socijalno osiguranje.

"Za većinu njih se ne uplaćuju doprinosi za penziono osiguranje, a to je ono što znači da će one u starosti ostati bez ikakvih prihoda, pogotovu zato što vi imate u zakonu o docijalnoj zaštiti kriterijum recimo posedovanje pola hektara zemlje ili odricaje od nasledstva koje će ih u potpunosti onemogućiti da imaju bilo koju vrstu socijalne zaštite i to je ono o čemu treba da se vodi računa", zaključuje ona.

Novinarka Televizije Forum iz Prijepolja i članica Foruma žena Prijepolje Aldina Salkanović kaže da se žene u seoskim sredinama često odriču imovine u korist braće ili muških srodnika, čemu su svedočile i kroz nekoliko projekata koji su se bavili ovim problemom.

"U našim krajevima je često zastupljen život u zajednici, odnosno da žena živi u porodičnoj kući sa suprugom, svekrom i svekrvom. Često u slučaju razvoda ili nakon smrti supruga žena ostaje sasvim nezaštićena, budući da je imovina u čijem stvaranju je godinama učestvovala na kraju pripadne svima više nego njoj", navodi Salkanović za 021.rs.

Kako navodi, zbog prakse odricanja od imovine koja je u seoskim krajevima u velikoj meri zastupljena, žena je često prinuđena da trpi različite oblike nasilja i diskriminacije u porodici u koju se udala, jer nema gde da se vrati.

"A kada njeni roditelji umru, zbog činjenice da braća često ne žele da je prime u kuću ili ona ne želi da bude 'na teretu', ona je na neki način osuđena da ostane u toj porodici, odnosno sa tim partnerom koji može biti nasilan prema njoj", kaže novinarka.

Salkanović napominje i važnu činjenicu, a to je da kada se žena odrekne imovine, odnosno nasledstva, ona gubi pravo i na materijalnu zaštitu u vidu socijalne pomoći.

"Tako se bukvalno taj lanac nepovoljnih okolnosti koje vezuju ženu na selu za nasilnog partnera produžava i nastavlja i zaista je nekako vežu da ne može ništa da učini i da ne može da napravi nikakvu promenu", ističe sagovornica 021.rs.

Ona napominje da, iako žene na selima u okviru svog domaćinstva rade od izlaska sunca do kasnih večernjih sati, rade najteže poslove, a pored toga su opterećene i velikom količinom rada koji ne može da se valorizuje, često nemaju nikakve redovne mesečne nadoknade.

"Vrlo često nemaju ni pristup tom nekom zajedničkom novcu. Najčešće su muškarci ti kod kojih stoji novčanik, posebno jer su u našim selima i dalje prisutne te neke patrijarhalne norme, gde je muškarac glava porodice i gde on donosi odluke o nekim najvažnijim pitanjima, a jedno od njih je svakako upravljanje novcem. Može se reći da žene dok su mlade najčešće zavise od odluka oca, što se tiče materijalnih stvari, a u toj nekoj zreloj dobi od odluka muža. U starosti, s obzirom na visinu poljoprivrednih penzija, a i činjenicu da se ženama ne uplaćuju redovno porezi i doprinosi, često budu zavisne i od dece, najčešće sinova", objašnjava Salkanović.

Zbog ekonomske zavisnosti, ali i patrijarhalnih normi, žene na selima se mnogo ređe odlučuju da prijave nasilje.

"Budući da ga najčešće doživljavaju od partnera ili najbližih srodnika, pored ekonomske zavisnosti, postoji taj neki osećaj sramote i brige o tome šta će selo reći, pa zato čak često i fizičko nasilje ostaje neprijavljeno, dok jako mali broj njih prepoznaje psihičko i fizičko nasilje kao oblik nasilja", kaže Salkanović.

Kao novu otežavajuću okolnost, Salkanović navodi i suspenziju Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koja je štetna za sve žene u Srbiji, a naročito za žene na selu, jer su neke odredbe pružale nadu da će sutra kada ostare kao pomažući članovi domaćinstva "imati svoj dinar i nezavisnost bar u nekoj meri". Priča o Zakonu se u javnosti svela na samo jedan član - onaj o rodno osetljivom jeziku koji je izazvao buru među političarima, predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, predstavnicima Matice srpske i pojedinim medijima.

Salkanović navode da postoje brojni problemi koje ni taj Zakon ne bi rešio.

"Ženama na selu mnoge druge stvari otežavaju pristup obrazovanju, zaposlenju, institucijama... U našim selima, recimo u Prijepolju, mnoge seoske škole su se ugasile. Što se tiče pristupa zdravstvu i ambulante se gase, ženama je mnogo teže da dođu do bolnice, zato što u mnogo manjoj meri poseduju automobile i dozvole, a javni prevoz ili ne postoji do udaljenih sela ili ide jednom dnevno, ili je na neki način neadekvatan da bi one mogle da odu do institucija, do Centra za socijalni rad... Toliko je nekih otežavajućih faktora da su žene na selu u velikoj meri diskriminisane u odnosu na žene koje žive u gradu i potrebno je dosta toga uraditi kako bi se njihov položaj popravio", navodi ona.

Ipak, suspenzijom tog zakona nada da bi nešto moglo da bude bolje u budućnosti je na neki način, zaključuje naša sagovornica, izgubljena.

Teme

Seoska žena - iza polja i tišina

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.