Srbiji će uskoro trebati više staračkih domova, nego vrtića

Autor: Vreme

Info

01.12.2024.

00:54

Stanovništvo Srbije je sve starije.

Srbiji će uskoro trebati više staračkih domova, nego vrtića

Foto: Pixabay

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, čovečanstvo stari na globalnom nivou. Očekuje se da će do 2041. godine svaka četvrta osoba na svetu biti starija od 65 godina. Svaka peta osoba u Srbiji je starija od 65 godina, govore podaci poslednjeg popisa stanovništva iz 2022. godine. U Srbiji žene žive u proseku 78,7 godina, a muškarci 74.

Stručnjaci kažu da će nam u narednim godinama biti potrebno više staračkih domova nego škola.

Predsednica Gerontološkog udruženja Srbije Nataša Todorović kaže za Vreme da će nam biti potrebno više usluga u zajednici, ne samo staračkih domova.

"To podrazumeva gerontodomaćice i specijalne usluge, kao što su dnevni centri za dementne, jer neki ljudi ne žele svoje članove porodice da smeste u dom", kaže Todorović.

Dodaje da na starenje društva utiču demografska kretanja.

"To nije samo povećanje broja starih u populaciji, već su migracije selo-grad, koje prave džepove te populacije, tako da stare osobe na selu ostaju potpuno izolovane, od društva i pristupa uslugama. Stare osobe na selu imaju pravo na zdravstvene usluge, ali ne mogu da dođu do njih", kaže Todorović.

Kao posledica depopulacije i migracija, pojedine zdravstvene ustanove, posebno primarne zdravstvene zaštite (zdravstvene stanice i ambulante), u ruralnim područjima Srbije su zatvorene, što dovodi do otežane dostupnosti ovih usluga seoskom, uglavnom starijem stanovništvu. Službe kućne nege i pomoći u ovim područjima se takođe retko formiraju zbog malog broja stanovnika i razuđenosti područja.

Integrisane usluge na lokalnom nivou koje uključuju pomoć gerontodomaćica, palijativnu negu i zbrinjavanje obolelih u terminalnim fazama bolesti nisu dovoljno razvijene, nedovoljno je gerijatrijskih postelja i mogućnosti za institucionalno zbrinjavanje ovih osoba.

Zbog toga će biti potrebni i mobilni timovi lekara, socijalnih radnika i ostalog stručnog osoblja.

"Mi smo predlagali da, kad se završi medicina, postoji obavezno stažiranje od godinu dana van gradova", kaže Todorović.

Sagovornica "Vremena" ukazuje i na problem migracije radne snage iz Srbije u Zapadnu Evropu.

"Odlaze nam medicinske sestre, negovateljice. Iako devedeset odsto usluga dolazi od članova porodice, pa se oslanjamo na to, ni oni nisu beskonačni resurs. Jer, imate promenu strukture porodice, ljudi dobijaju decu kasnije, odlučuju se za jedno dete", kaže Todorović.

Jedan od predloga je da se uzme u obzir starenje u svim politikama.

"To znači da imamo dugotrajnu negu. Kako starimo sve smo više funkcionalno zavisni, nama su potrebne veće usluge nege. Onda starenje u politikama obrazovanja, treba da vodimo računa i o tome da edukujemo kadrove koji će se baviti starijim osobama", kaže Todorović.

Bitno je prepoznati i formalne i neformalne negovatelje.

"Ne samo da im damo veću platu, između ostalog i to, ali formalne negovatelje treba da prepoznamo kao nekog ko radi esencijalne poslove, da bude dovoljno plaćen i da ima psihosocijalnu podršku, jer oni rade vrlo težak posao. Nije lako gledati svakog dana nekog sa bolovima, ko umire", kaže Todorović.

Dodaje da je u Srbiji profil gerontodomaćice žena od preko pedeset godina.

"Nemate mlade žene koje to rade. Moramo i tržište rada da prilagodimo, a ne da rade na crnom tržištu. Neformalne negovatelje takođe treba obučavati. Kad čuvaju nekoga ko ima demenciju, u najvećem broju slučajeva ne znaju ništa o tome. Niko ih ne nauči kako da komuniciraju, šta da rade", kaže Todorović.

Teme

natalitet demografija

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.