Istraživač Instituta za evropske studije: Nisu samo sankcije Rusiji problem EU integracija Srbije

U odnosima Srbije sa Evropskom unijom postoji kombinacija faktora, čiji je špic odbijanje Beograda da uvede sankcije Rusiji, izjavio je Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.
Istraživač Instituta za evropske studije: Nisu samo sankcije Rusiji problem EU integracija Srbije
Foto: 021.rs
Međutim, kako kaže, nekoliko zemalja, kao što su Holandija i Švedska, uvek će držati visoko vladavinu prava i odsustvo procesuiranja slučajeva visoke korupcije.
 
"Imamo od 2014. godine dugačak rep u pregovorima o evropskom priključenju, a u EU su naveli kao fundamentalne tačke vladavinu prava i političke i medijske slobode. Kroz ocene tih stvari su nas merili", rekao je Igrutinović za FoNet.
 
On je naveo da je od 2019. godine Srbija otvorila samo jedan pregovarački klaster sa EU, što se dogodilo 2021. godine, pre napada Rusije na Ukrajinu.
"Kako se nismo saglasili sa sankcijama prema Rusiji, to je postao dodatan problem", konstatovao je Igrutinović.
 
Stare teme nisu akutno važne, izjavio je Igrutinović, uz tvrdnju da je, u skladu sa administrativnim reformama i ustavnim aranžmanima oko prvosuđa u Srbiji, na neki način, EU postala delimično zadovoljna Beogradom, mada ne potpuno.
 
"To je pitanje političke taktike – da li će blok zemalja koji vas blokira izvući neke negativne karakteristike vaše politike proteklih par godina i reći – ‘mi vas blokiramo i zbog toga’. Sada je akutna tema sankcije Rusiji, donekle odnos sa Kosovom, gde se stalno traži normalizacija, odnosno ispunjavanje odredbi Ohridskog sporazuma. Neko će vam reći – morali ste da priznate Kosovo, ali to još nije zvanično usaglašen stav Brisela", naveo je Igrutinović.
Picula: Možda mogu da pomognem Srbiji na putu ka EU
 
Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Tonino Picula izjavio je da možda može da pomogne da Srbija izađe iz stanja stagnacije na evropskom putu, ali je naveo da je za to potrebna i visoka usklađenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
 
Komentarišući odbijanje pojedinih članica EU da daju "zeleno svetlo" za otvaranje pregovora o Klasteru 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, Picula je za televiziju Nova S rekao da je za države kandidata za prijem u EU, poput Srbije, važna usklađenost sa ključnim parametrima u pristupnim pregovorima.
 
"Bez obzira na sadržaj konkretnog klastera, iznad pregovora sa državom kandidatom uvek lebde političke procene koliko je ona usklađena s ključnim parametrima pregovora. U procesu evrointegracija Srbije postoje ozbiljne zamerke na opštu neusklađenost u ključnim parametrima sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU", kazao je Picula, evroposlanik Socijaldemokratske partije Hrvatske.
 
Upitan da li zna zašto je Hrvatska među članicama EU koje se protive otvaranju pregovora o Klasteru 3 u pregovorima sa Srbijom, Picula je rekao da mu "nisu poznati detalji", ali je ukazao da su pre mesec dana mnoge zemlje "pominjale nedovoljne rezultate u vladavini prava, slobodi medija i dijalogu s Kosovom".
 
"Tada je sedam zemalja odbacilo predlog Mađarske za otvaranje pregovora o Klasteru 3, a kao glavni razlozi su navedeni neusklađenost sa spoljnom politikom EU i sankcijama Rusiji, na neki način nejasna geopolitička opredeljenost Srbije i naravno problemi u vladavini prava i odnosima s Prištinom. Mislim da se za mesec dana ništa nije promenilo", rekao je on.
 
O mogućnosti da EU otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom do kraja godine, Picula je kazao da je vremena sve manje, jer bi međuvladina konferencija, ako je uopšte bude, trebalo da bude između 16. i 20. decembra.
 
Naveo je da je dobro što je Srbija članicama Evropske unije dostavila neformalni dokument sa listom koraka koje namerava da preduzme u kratkom roku, kako bi podstakla odluku o otvaranju pregovora o Klasteru 3, ali je dodao da je "teško proceniti koliko je to moguće realizovati u kratkom roku i koliko to može da utiče na raspoloženje onih koji pregovaraju sa Srbijom".
 
Među koracima koje je Srbija u "non-pejperu" najavila za početak decembra, su revizija biračkog spiska u skladu sa preporukama Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), pokretanje procedure za izbor novog saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), uvođenje viza za treće zemlje u skladu sa viznom politikom EU i puna operativnost gasnog interkonektora sa Bugarskom, javio je RTS, pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu.
 
Klaster 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) obuhvata osam poglavlja, od kojih je pet otvoreno pre nego što je uveden koncept klastera: Ekonomska i monetarna politika (Poglavlje 17), Preduzetništvo i industrijska politika (20), Nauka i istraživanje (25), Obrazovanje i kultura (26) i Carinska unija (29). Na otvaranje čekaju tri poglavlja: Informaciono društvo i mediji (10), Poreska politika (16) i Socijalna politika i zapošljavanje (19).
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Dragan

    08.12.2024 08:59
    ah
    zamislite da kod nas kao u Hrvatskoj dođe tužilac iz EU i da nalog za hapšenje ministara. Glavni tužilac EU obaveštava vlast o happenju ministra tek kad mi istru stave lisice. U Hrvatskoj za dve godine 24 ministra su zatvorena.
  • /

    08.12.2024 08:31
    /
    @Maroder
    u to vreme je to znacilo biti u grupi sa nemackom i francuskom,ej.
    ali udba se uplasila svojih privilegija.
    zauzvrat tih privilegija udba skace u svoj stomak samo da bi bila na vlasti: okrece se rusiji, ratuje, prodaje republike i teritorije, ovih dana je ponudila litijum na trziste.

    a da je htela bila bi jaca i rame uz rame sa francuskom, nemackom i italijom
  • Maroder

    08.12.2024 08:10
    @ / Najtacniji komentar dosad. Jos 1975 EEZ je ponudila SFRJ clanstvo prvo pridruzeno a onda i puno. Ali na zalost...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija