Bar četiri razloga zašto partije opozicije ne uspevaju da iznedre jake lidere

Autor: Euronews Srbija

Info

29.12.2024.

06:01

Demokratska stranka je nakon šest godina predsedničkog mandata Zorana Lutovca izabrala novog predsednika Srđana Milivojevića, poslanika u Narodnoj skupštini.

Bar četiri razloga zašto partije opozicije ne uspevaju da iznedre jake lidere

Foto: Beta (Miloš Miškov)

Srpska opozicija je u prethodnih 12 godina vlasti Srpske napredne stranke i koalicionih partnera prošla put na kom su pojedinačno stranke izgubile skupštinski status, dok je Demokratska stranka na svim izborima od 2014. godine do danas učestvovala u koalicijama koje su ostvarivale bolji ili lošiji rezultat. Deo parlamenta nije bila samo u periodu 2020-2022. godine, jer je opozicija bojkotovala izbore 2020. godine.

Opozicija je često kritikovana zbog nedostatka lidera, a ukoliko konsultujemo istoriju Demokratske stranke, primetno je da je iz nje u raznim procesima podela izniklo čak 18 političkih organizacija, kako je primetio glavni i odgovorni urednik NIN-a Aleksandar Timofejev.

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar takođe primećuje da je problem opozicije taj što se vrlo često dešavaju promene programa, okvira u kom nastupa, zbog čega ne uspeva da stvori kontinuitet među biračima.

"U opoziciji se danas nalazi više od 15 različitih političkih organizacija, što formalnih političkih stranaka, što neformalnih političkih grupa i sve one se zapravo nalaze između 1 ili 1,5 odsto podrške i nekih šest, sedam odsto podrške koje imaju u javnosti. Prvi razlog je to što je opozicija fragmentisana i to što nijedna stranka, nijedna organizacija sama za sebe nema dovoljnu političku podršku. Drugi razlog, ako imate takvu situaciju sa čestim promenama, a samo u poslednjih dve ili tri godine mi smo imali velike promene, biračima je veoma teško da se identifikuju sa organizacijama, a samim tim veoma je teško da se identifikuju i sa njihovim liderima", primećuje Klačar za Euronews Srbija.

Klačar dodaje da postoji i treći razlog.

"Treći razlog je da bi, da bi postojalo liderstvo, potrebno je da iza vas postoji organizacija koja vam omogućava da vi budete lideri. Vaše liderstvo proističe iz podrške koju možete da dobijete u javnom mnenju. Četvrti razlog je zapravo povezan sa generalnom krizom stranačkog života, posebno krizom lokalnog stranačkog života, gde vi zapravo imate jednu izrazito centralizovanu politiku koja praktički onemogućava mobilnost i prohodnost lidera sa lokalnog nivoa na centralni nivo, gde bi se u nekim idealnim okolnostima i regrutovalo i članstvo i gde bi se regrutovali i potencijalni lideri. Prosto, proces je relativno zatvoren, proces je centralizovan i veoma malo toga dolazi sa terena, veoma malo toga dolazi zapravo odozdo. A tu je zapravo i problem s kojim će se suočiti i Srđan Milivojević", ističe Klačar.

On smatra i da će identifikacija biračkog tela sa novim predsednikom DS biti izuzetno teška i da to neće moći kratkoročno da se promeni.

"Njemu će biti vrlo teško da se nametne kao lider, jer on je samo jedan od mnogih u perspektivi birača. On nema iza sebe nekadašnju Demokratsku stranku, kada ste vi izborom za predsednika stranke, automatski postajali i lider, jer se radilo o najstarijim, infrastrukturno najvećim političkim organizacijama. Danas to nije slučaj. U ovom momentu je Srđan Milivojević jedan od mnogih lidera sa kojima se birači veoma teško mogu da identifikuju i to neće moći kratkoročno da se promeni bez obzira na to što on ima određene specifičnosti koje ga razlikuju u odnosu na druge lidere, a posebno ga razlikuju u odnosu na njegove prethodnike u Demokratskoj stranci", kazuje Klačar.

Opozicioni lideri u prethodnim izbornim ciklusima, posebno za predsedničke izbore, uspevali su da ostvare relativno dobar rezultat koji nakon toga nije kapitalizovan, nije ponovljen, a podrška se topila. Klačar ističe da se očekivanja birača razlikuju od onoga što im je ponuđeno političkim aranžmanima.

"Saša Janković je na predsedničkim izborima 2017. godine napravio odličan rezultat u samom Beogradu i nekim drugim sredinama, a godinu dana nakon toga više nije bio relevantan akter. Zatim 2020. godine, kada je Savez za Srbiju bio najveći politički akter, faktički godinu dana nakon toga nije postojao. I imamo poslednji slučaj 2023. godine, kada je lista Srbija protiv nasilja napravila najbolji opozicioni rezultat, danas ne postoji. Birači očekuju stalnost političkih aranžmana, a to nisu dobili, nego se za svake izbore pravi drugačiji politički aranžman koji se posle izbora završava, dolazi se do novih podela i pravi se neki drugi aranžman", kaže Klačar i dodaje:

"Kada imate toliko veliki broj aktera, vi imate tzv. meku ili plitku podršku. Birači opozicionih političkih stranaka nisu tvrdo orijentisani birači. To su birači kojima jeste zajedničko da se ne slažu sa vladinim politikama. Ali unutar bloka su vrlo često skloni promenama. Otuda je Vuk Jeremić sa jednim rezultatom na predsedničkim izborima, nije bio u prilici da ponovi taj rezultat kada je bio na čelu Narodne stranke, zato što je biračko telo unutar opozicije meko i u zavisnosti od trendova, u zavisnosti od trenutne političke situacije, veoma je sklono promenama".

Ceo tekst Euronews Srbija čitajte OVDE.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

opozicija Demokratska stranka DS Srđan Milivojević

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Nikola

29.12.2024 • 16:48

Nemojte tako tu je Milivojević,Marinika,Ćuta....ima pretendenata.

2 1 +1
Jezus

29.12.2024 • 14:51

Zato sto se niko od njih

Nikada nije zalagao za demontazu ovakvog sistema.Svi bi zeleli da funkcionisu u ovakvom birokrstskom sistemu gde nas jos od vremena Milosevica birokratija razara.Niko od njih se nije zalagao za ukidanje poslanickih imunitete,da bi oni koji nas predstavljaju uvek bili dostupni organima krivicnog gonjenja.Niko osim u predizborne svrhe,se odlucno nije zalagao za smanjenje parazitskih mesta u parlamentu na recimo 150 mesta,jedna Holandija u dvodomnom parlamentu na 18 miliona gradjana ima oko 270 poslanika a mi na 6 miliona 250.Niko se otvoreno nije zalagao da se mesta u upravnim odborima dele na osnovu konkursa gde bi se primali najbolji medju nama,one koje smo skolovali,devetke i desetke,vec su ih delilili uvek po pripadnosti partiji.Moze se svssta jos reci.Zivim za taj dan da stvorimo sistem koji ce vratiti sve one najbolje koje smo proterali.

7 7 0
М.м

29.12.2024 • 12:08

М.м

Зато што су се скоро сви изређали на власти. Имате Манојловића који је објаснио зашто неће бити лидер већ цео фокус баца на систем што је нај нормалније у цивилизованим земљама. Када ово грађани свате и крену у реализацију не стаће и ове силне странке и "политичари" који нас деценијама пљачкају. Када имате здрав систем и поштовање закона и устава нормално је да премијер да оставку уз одговорност или гувернер министар...док председник служи са доделу ордења и билатиларним посетама и сл. ако држава и њени грађани нису задовољни њиховим услугама за шта их плаћају. У Србији 50% грађана и даље тражи неког вожда вођу лидера...што је одлика заосталих и високо корптивних народа јер мисле биће боље и учланићу се у неку странку како би има користи итд. Грешка која нас је довела на самом дну у трећини 21 века. Верујем да су млади ово сватили јер старији су Србију и довели до дна.

7 7 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.