Zakon o stranim agentima u Srbiji: "Zapadna objašnjenja, ruska primena - sve zbog nadstrešnice"
U poslednjih nekoliko godina zakoni o tzv. stranim agentima uzimaju primat.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Otkako je Rusija donela zakon o "stranim agentima" 2012. godine, ovaj trend je usledio u mnogim evropskim zemljama - onim koje su neke članice Evropske unije, ali i onima koje to nisu.
Politički komentator iz Novog trećeg puta Dimitrije Milić kaže za N1 da je to "trend" među populističkim i konzervativnim vlastima, ali da ih ipak ne treba mešati sa onim koji Rusija ima.
Nedavno je i potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin podneo sličnu inicijativu u Srbiji.
Sagovornici N1 kažu kaže da je njegov cilj "stvaranje paranoje mita o izdajničkom delovanju civilnog društva" i da se radi o igri Vulina i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a sve zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Od članica Evropske unije neku vrstu zakona o stranim agentima imaju Mađarska, Poljska i Bugarska. U Poljskoj su ovakve inicijative razmatrane za vreme stranke "Pravo i Pravda – PiS", a u Mađarskoj 2017. godine pod vođstvom Fidesa i premijera Viktora Orbana. Kada govorimo o Bugarskoj, Milić kaže da je teško zaključiti ko je doneo zakon jer ovu zemlju čine nestabilne koalicione vlade koje se stalno menjaju.
Razlika u autoritarnim i demokratskim društvima
Zakoni o "stranim agentima" javljaju se kao predmeti razmatranja i u Italiji i Francuskoj, a bili su i predmet rasprave unutar institucija EU.
Međutim, razlika između demokratskih i nedemokratskih zemalja jeste ta što ih autoritarni režimi koriste za obračunavanje sa neistomišljenicima, te koriste zapadne zakone kao izgovor – u tom smislu se često pominje i američki Zakon o registraciji stranih agenata (FARA) iz 1938. Godine.
Analiza CRTA-e upravo pokazuje da podnosioci zakona i inicijativa u Srbiji, Rusiji, Gruziji i Mađarskoj navode slične razloge – "kad može Amerika, možemo i mi".
Ipak, politički stručnjak Dimitrije Milić i saradnica Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona Ivana Stradner ističu da je važno napraviti jasnu razliku između ruskog i američkog zakona.
"Što se tiče demokratskih država, celokupna atmosfera liči na hladnoratovsku atmosferu. U vreme Hladnog rata su postojali zakoni koji su se ticali komunističkog uticaja u zapadnim društvima, sada ove države pokušavaju da imaju jasnije okvire što se tiče transparentnosti stranog lobiranja i uticaja, koje imaju saradnju sa inostranstvom. Zato ne treba praviti sličnosti sa autoritarnim društvima koja te zakone donose za gušenje opozicije. U demokratskim društvima postoje sudovi i vladavina prava koji ograničavaju dokle to može da ide. Pitanje je samo merenja uticaja, dok je u autoritarnim društvima u pitanju targetiranje", objašnjava dalje Milić.
U mnogim zemljama i, kako navodi, postoji strah od širenja ruskog uticaja i dodaje da se u Americi danas ne može naći osoba koja je označena etiketom "stranog agenta", pa čak ni oni koji otvoreno podržavaju Rusiju i kritikuju američku spoljnu politiku.
"U autoritarnim društvima se za mnogo manje stvari dobija ta etika 'stranih agenata'. Autoritarne države na taj način pokušavaju da diskredituju objektivne kritike – oni koji primaju legalan novac iz inostranstva će biti definisani kao strani agenti, a koji primaju nelegalno neće biti definisani tako. Zakon u Americi se koristio zbog uticaja nacizma, a nakon toga je korišćen u kontekstu komunističkog uticaja", kazao je sagovornik N1.
Pročitaj još
.jpg "SAD zabrinute zbog zakona o stranim agentima u Srbiji koji je predložio Vulin")
"Zapadna objašnjenja, a ruska primena - sve zbog nadstrešnice"
Vulinova inicijativa zakona o "stranim agentima" ili Predlog zakona o posebnom registru stranog uticaja od 29. novembra 2024. više liči na rusku nego na američku verziju.
U analizi CRTA se navodi: "Dok se predlog Srbije čini liberalnijim, da najmanje 50 odsto organizacionih sredstava treba da potiče iz stranih fondova za obaveznu registraciju u poseban registar, način na koji se postavljaju definicije 'stranog agenta', a posebno 'političke aktivnosti', zajedno sa svojim kontrolnim mehanizmima i sankcijama, čini ga (rudimentarnom) verzijom ruskog zakonodavstva".
Direktor CRTA Raša Nedeljkov navodi za N1 da je predlog zakona skandalozan.
"Predlog zakona je skandalozan, antidemokratski i antievropski. Vladajuća koalicija je podnela predlog Zakona kako bi po ko zna koji put u društvu proizvodila paranoju mitom o izdajničkom delovanju civilnog društva i pripremala teren za pojačanu represiju i kršenje ljudskih prava", ističe Nedeljkov.
Milić kaže da je to korišćenje "zapadnih objašnjenja, a ruske primene".
Direktor CRTA kaže da se predlog podnosi u ovom trenutku upravo zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu i težnji da se skrene pažnja sa aktuelnih dešavanja.
"Neposredni povod za podnošenje ovog predloga zakona jeste tragedija u Novom Sadu i ovo vidimo kao jedan u moru pokušaja da se pažnja građana skrene sa zahteva za odgovornost za gubitak 15 života. Ne želimo da nasedamo na ovu, mnogo puta viđenu propagandnu tehniku vlasti i jedino što zahtevamo jeste odgovornost onih koji su svojim (ne)činjenjem i koruptivnim shemama doveli do rušenja dela železničke stanice u Novom Sadu. Civilni sektor je dežurni krivac kojim, po potrebi, vlast maše i plaši javnost", ocenjuje on.
Ceo tekst čitajte OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO: Srednjoškolci iz Beograda krenuli na protest u Novi Sad: Pešači više stotina njih
24.04.2025.•
2
Srednjoškolci su danas, 24. aprila krenuli iz Beograda u dvodnevnu šetnju do Novog Sada.
Razotkrio saobraćajnu mafiju: Sad se spori sa državom, oteli mu dete, spalili kuću...
24.04.2025.•
0
Prvi prikriveni islednik u Srbiji koji je razotkrio saobraćajnu mafiju čiji deo su bili i ljudi iz sistema, umesto da dobije zaštitu države, kao nezgodan svedok degradiran je i šikaniran na poslu.
.jpg "U kući u Resniku ispalio više hitaca iz vatrenog oružja i ranio starijeg muškarca")
U kući u Resniku ispalio više hitaca iz vatrenog oružja i ranio starijeg muškarca
24.04.2025.•
0
S. T. (45) uhapšen je zbog nelegalnog oružja i nanošenja lakih telesnih povreda.
.jpg "Brnabić: Rektor Đokić ne odlučuje samostalno, instrukcije mu daje neko ko želi da sruši Srbiju")
Brnabić: Rektor Đokić ne odlučuje samostalno, instrukcije mu daje neko ko želi da sruši Srbiju
24.04.2025.•
12
Predsednica parlamenta Ana Brnabić ocenila je da rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić ne donosi samostalno odluke i da mu instrukcije daje neko ko želi da sruši Srbiju".
Fabrika čarapa "Proleter" otišla u stečaj, 300 radnika ostalo bez posla
24.04.2025.•
2
Privredni sud u Čačku doneo je rešenje o otvaranju stečajnog postupka u fabrici čarapa "Proleter" u Ivanjici, zbog trajne nesposobnosti plaćanja, a oko 300 radnika fabrike ostalo je bez posla.
Informer neće plaćati frekvenciju REM-u, vratio dozvolu i emituje preko "kabla"
24.04.2025.•
8
Informer TV obavestio je 16. aprila pisanim putem Regulatorno telo za elektronske medije (REM) da više ne namerava da pruža medijsku uslugu terestrijalnim putem u zoni raspodele Avala.
Direktorka škole u Saranovu u kojoj se srušio plafon podnela ostavku
24.04.2025.•
2
Direktorka osnovne škole "Direktorka osnovne škole "Karađorđe" u Saranovu kod Rače Vesna Vićentijević podnela je ostavku nakon što se srušio plafon u jednoj učionici, saznaje Beta u Školskoj upravi.
Srbija bez nezavisnih veštaka za ekološke sporove: Niko neće u klinč sa firmom koju štiti država
24.04.2025.•
1
U Srbiji nema kvalitetnih i nezavisnih veštaka za ekološke sporove, naročito kada se pokrenu parnice protiv najvećih kompanija koje direktno ili skriveno "tetoši" država, piše Biznis i finansije.
Popović: REM je poluga vlasti, izbor njegovih članova je političko pitanje
24.04.2025.•
1
Nekadašnja članica Saveta REM-a Judita Popović ocenila je da je zahtev studenata koji se odnosi na to regulatorno telo opravdan.
Popadić: Univerzitet u Beogradu mora da insistira na ispunjenju studentskih zahteva
24.04.2025.•
5
Univerzitet mora i dalje da insistira na studentskim zahtevima, a koji se mogu rešiti krajnje jednostavno ispunjenjem tih zahteva, rekao je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragan Popadić.
Pad plafona u školi u Saranovu četiri meseca posle rekonstrukcije: Kakve veze Montop ima sa tim?
24.04.2025.•
8
Pad plafona u učionici škole u selu Saranovo kod Rače nameće pitanja kako je rađena rekonstrukcija i da li je postojala kontrola radova.
Išao kamionom u rikverc na auto-putu kod Dobanovaca i usmrtio radnika
24.04.2025.•
0
Javni tužilac Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu zatražio je zadržavanje M. G. (25), osumnjičenog da je u Dobanovcima na delu auto-puta na kojem se izvode radovi, kamionom izazvao nesreću.
Vučić: Studenti i građani će nastaviti sa nasiljem, biramo trenutak za primenu sile
24.04.2025.•
73
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će studenti i građani koji učestvuju u blokadama "nastaviti s nasiljem", a da će država "birati trenutak kada će nasilju stati u kraj".
Građani Novog Pazara će tražiti da se Vučiću oduzme titula počasnog građanina
24.04.2025.•
3
Zbor građana Novog Pazara usvojio je sinoć skoro sve predloge o akcijama i zahtevima iznetim na prethodnim skupovima.
Kako vlast zamišlja dijalog: Izjava u policiji, razgovor s premijerom, pa nova krivična prijava
23.04.2025.•
7
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić prethodnih dana je prvo pozvan u policiju, zatim na sastanak kod premijera Macuta, nakon čega je stigla i nova krivična prijava.
Sud u Hagu postavio novog kontrolora procesa koji protiv Šešelja treba da se vodi u Srbiji
23.04.2025.•
3
Sudski Mehanizam u Hagu postavio je Dagmaru Albreht za kontrolora procesa koji bi u Srbiji trebalo da se održi protiv lidera SRS Vojislava Šešelja i njegovih saradnika, optuženih za nepoštovanje suda.
Infrastruktura železnice Srbije završila prošlu godinu sa gubitkom od 4,6 milijardi
23.04.2025.•
3
Infrastruktura železnica Srbije završila je 2024. godinu sa neto gubitkom od 4.672.459.000 dinara. Njihov gubitak manji je za oko 2,5 milijarde nego na kraju 2023. kada je iznosio 7.203.974.000.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - možete li najbolje do sad?
23.04.2025.•
11
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
U Srbiji prošle godine u udesima poginulo 514 osoba
23.04.2025.•
2
Od 21. do 27. aprila širom sveta obeležava se Nedelja prevencije povreda u saobraćaju.
Nakon što je govorio na protestu, profesor u Kragujevcu razrešen dužnosti tutora
23.04.2025.•
8
Nakon što je juče govorio na protestu studenata medicine u Kragujevcu, profesor Aleksandar Cvetković sa Fakulteta medicinskih nauka danas je razrešen dužnosti tutora, objavili su studenti.
Komentari 19
w/e
Vojvođanin
07.01.2025 • 08:46
Navedite glavno
Glavna razlika je što se američki zakon odnosi na pojedinačne ljude koji lobiraju za strane interese, a ruski model targetira organizacije i to samo po načinu finansiranja. Dovoljno je pljusnuti takvu etiketu celoj organizaciji da postane meta ludaka i tabloida. Nevladina organizacija je vrlo širok pojam, znači samo da organizaciju nije osnovala vlada i da im ne pokriva većinu troškova. U ruskom tipu zakon se ni ne spominje rad organizacije što se potpuno suludo, dok se američki odnosi na to šta taj pojedinac radi.
Ne nije. Pročitao oba zakona slični si. A oco što pokušavaš da prikažeš glupost čista. Namerno su rusi i napravili isti zakon da ih ne bi pljuvali ali ih pljuju.
Baš se bave tabloidima...
Odlična oba zakona koja treba i kod nas što hitnije.
To što živiš u nekom svom svetu ne znači da ne postoji. Imaš u kod nas stranih plaćenika i agenata. Evo primer bivša direktorka muzeja hrvatica davala Sve info njihovoj službi... Trebam li da navodim i dalje primere a veruj mnogo ih je
Ne bi verovao koliko novca uđe u zemlju za promocije raznoraznih stvari i koliko je ministara uključeno u to.
Promet nuklearke....
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar