Zakon o stranim agentima u Srbiji: "Zapadna objašnjenja, ruska primena - sve zbog nadstrešnice"

Autor: N1

Info

06.01.2025.

21:15 > 21:02

U poslednjih nekoliko godina zakoni o tzv. stranim agentima uzimaju primat.

Zakon o stranim agentima u Srbiji: "Zapadna objašnjenja, ruska primena - sve zbog nadstrešnice"

Foto: 021.rs (ilustracija)

Otkako je Rusija donela zakon o "stranim agentima" 2012. godine, ovaj trend je usledio u mnogim evropskim zemljama - onim koje su neke članice Evropske unije, ali i onima koje to nisu.

Politički komentator iz Novog trećeg puta Dimitrije Milić kaže za N1 da je to "trend" među populističkim i konzervativnim vlastima, ali da ih ipak ne treba mešati sa onim koji Rusija ima.

Nedavno je i potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin podneo sličnu inicijativu u Srbiji.

Sagovornici N1 kažu kaže da je njegov cilj "stvaranje paranoje mita o izdajničkom delovanju civilnog društva" i da se radi o igri Vulina i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a sve zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Od članica Evropske unije neku vrstu zakona o stranim agentima imaju Mađarska, Poljska i Bugarska. U Poljskoj su ovakve inicijative razmatrane za vreme stranke "Pravo i Pravda – PiS", a u Mađarskoj 2017. godine pod vođstvom Fidesa i premijera Viktora Orbana. Kada govorimo o Bugarskoj, Milić kaže da je teško zaključiti ko je doneo zakon jer ovu zemlju čine nestabilne koalicione vlade koje se stalno menjaju.

Razlika u autoritarnim i demokratskim društvima

Zakoni o "stranim agentima" javljaju se kao predmeti razmatranja i u Italiji i Francuskoj, a bili su i predmet rasprave unutar institucija EU.

Međutim, razlika između demokratskih i nedemokratskih zemalja jeste ta što ih autoritarni režimi koriste za obračunavanje sa neistomišljenicima, te koriste zapadne zakone kao izgovor – u tom smislu se često pominje i američki Zakon o registraciji stranih agenata (FARA) iz 1938. Godine.

Analiza CRTA-e upravo pokazuje da podnosioci zakona i inicijativa u Srbiji, Rusiji, Gruziji i Mađarskoj navode slične razloge – "kad može Amerika, možemo i mi".

Ipak, politički stručnjak Dimitrije Milić i saradnica Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona Ivana Stradner ističu da je važno napraviti jasnu razliku između ruskog i američkog zakona.

"Što se tiče demokratskih država, celokupna atmosfera liči na hladnoratovsku atmosferu. U vreme Hladnog rata su postojali zakoni koji su se ticali komunističkog uticaja u zapadnim društvima, sada ove države pokušavaju da imaju jasnije okvire što se tiče transparentnosti stranog lobiranja i uticaja, koje imaju saradnju sa inostranstvom. Zato ne treba praviti sličnosti sa autoritarnim društvima koja te zakone donose za gušenje opozicije. U demokratskim društvima postoje sudovi i vladavina prava koji ograničavaju dokle to može da ide. Pitanje je samo merenja uticaja, dok je u autoritarnim društvima u pitanju targetiranje", objašnjava dalje Milić.

U mnogim zemljama i, kako navodi, postoji strah od širenja ruskog uticaja i dodaje da se u Americi danas ne može naći osoba koja je označena etiketom "stranog agenta", pa čak ni oni koji otvoreno podržavaju Rusiju i kritikuju američku spoljnu politiku.

"U autoritarnim društvima se za mnogo manje stvari dobija ta etika 'stranih agenata'. Autoritarne države na taj način pokušavaju da diskredituju objektivne kritike – oni koji primaju legalan novac iz inostranstva će biti definisani kao strani agenti, a koji primaju nelegalno neće biti definisani tako. Zakon u Americi se koristio zbog uticaja nacizma, a nakon toga je korišćen u kontekstu komunističkog uticaja", kazao je sagovornik N1.

"Zapadna objašnjenja, a ruska primena - sve zbog nadstrešnice"

Vulinova inicijativa zakona o "stranim agentima" ili Predlog zakona o posebnom registru stranog uticaja od 29. novembra 2024. više liči na rusku nego na američku verziju.

U analizi CRTA se navodi: "Dok se predlog Srbije čini liberalnijim, da najmanje 50 odsto organizacionih sredstava treba da potiče iz stranih fondova za obaveznu registraciju u poseban registar, način na koji se postavljaju definicije 'stranog agenta', a posebno 'političke aktivnosti', zajedno sa svojim kontrolnim mehanizmima i sankcijama, čini ga (rudimentarnom) verzijom ruskog zakonodavstva".

Direktor CRTA Raša Nedeljkov navodi za N1 da je predlog zakona skandalozan.

"Predlog zakona je skandalozan, antidemokratski i antievropski. Vladajuća koalicija je podnela predlog Zakona kako bi po ko zna koji put u društvu proizvodila paranoju mitom o izdajničkom delovanju civilnog društva i pripremala teren za pojačanu represiju i kršenje ljudskih prava", ističe Nedeljkov.

Milić kaže da je to korišćenje "zapadnih objašnjenja, a ruske primene".

Direktor CRTA kaže da se predlog podnosi u ovom trenutku upravo zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu i težnji da se skrene pažnja sa aktuelnih dešavanja.

"Neposredni povod za podnošenje ovog predloga zakona jeste tragedija u Novom Sadu i ovo vidimo kao jedan u moru pokušaja da se pažnja građana skrene sa zahteva za odgovornost za gubitak 15 života. Ne želimo da nasedamo na ovu, mnogo puta viđenu propagandnu tehniku vlasti i jedino što zahtevamo jeste odgovornost onih koji su svojim (ne)činjenjem i koruptivnim shemama doveli do rušenja dela železničke stanice u Novom Sadu. Civilni sektor je dežurni krivac kojim, po potrebi, vlast maše i plaši javnost", ocenjuje on.

Ceo tekst čitajte OVDE.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Zakon o stranim agentima

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

w/e

07.01.2025 • 21:18

@Jezda

Promasio si temu. Ne vidim zasto bi ikom trebala da smeta transparentnost u finansiranju NVO. Poslovanje "burazerskih" kompanija je mnogo transparentnije od onoga sto se u javnosti prikazuje. Problem neizvestavanja o tome lezi u manjku istrazivackog novinarstva. O tome svedoci cinjenica da kada se dese neke afere, indicenti itd, vitalne informacije uglavnom brzo dospeju u javnost iz javno dostupnih izvora (npr. javne nabavke, bilans uspeha, istorija poslovanja i slicno).

1 0 +1
Vojvođanin

07.01.2025 • 10:02

@Lanmi
07.01.2025 • 08:46
Navedite glavno
Glavna razlika je što se američki zakon odnosi na pojedinačne ljude koji lobiraju za strane interese, a ruski model targetira organizacije i to samo po načinu finansiranja. Dovoljno je pljusnuti takvu etiketu celoj organizaciji da postane meta ludaka i tabloida. Nevladina organizacija je vrlo širok pojam, znači samo da organizaciju nije osnovala vlada i da im ne pokriva većinu troškova. U ruskom tipu zakon se ni ne spominje rad organizacije što se potpuno suludo, dok se američki odnosi na to šta taj pojedinac radi.

Ne nije. Pročitao oba zakona slični si. A oco što pokušavaš da prikažeš glupost čista. Namerno su rusi i napravili isti zakon da ih ne bi pljuvali ali ih pljuju.
Baš se bave tabloidima...
Odlična oba zakona koja treba i kod nas što hitnije.
To što živiš u nekom svom svetu ne znači da ne postoji. Imaš u kod nas stranih plaćenika i agenata. Evo primer bivša direktorka muzeja hrvatica davala Sve info njihovoj službi... Trebam li da navodim i dalje primere a veruj mnogo ih je
Ne bi verovao koliko novca uđe u zemlju za promocije raznoraznih stvari i koliko je ministara uključeno u to.
Promet nuklearke....

6 1 +5
/

07.01.2025 • 09:43

/

pa onda treba da ste sretni sto vam zapad dopusta da vodite i gradite drzavu po istocnom modelu

0 3 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.