Da li se "smeši" Laura Koveši: Istraga o mogućoj zloupotrebi zajmova Evropske investicione banke
Istraga evropske tužiteljke Laure Koveši biće fokusirana na potencijalnu zloupotrebu zajmova Evropske investicione banke za rekonstrukciju pruge i Železničke stanice u Novom Sadu.
Foto: 021.rs
Prugu od Beograda do Budimpešte od početka mnogi smatraju za sporan projekat zbog samog načina sprovođenja, a od pada nadstrešnice u Novom Sadu, ona je postala predmet interesovanja šire javnosti. Međutim, sada će, zbog potencijalne zloupotrebe novca, biti u fokusu i evropskog tužilaštva.
Vest da će poznata evropska tužiteljka Laura Koveši voditi istragu u Srbiji u vezi sa projektom pruge od Beograda do Budimpešte, a u sklopu koje se nalazi i železnička stanica u Novom Sadu, čija nadstrešnica je pala i usmrtila 15 osoba, potvrđena je.
S druge strane, nade u otkrivanje istine u vezi sa padom nadstrešnice brzo su tako razvejane, jer je Koveši u izjavi za Radio-televiziju Srbije negirala da se njena istraga bavi tim slučajem.
Naime, prema njenim rečima, istraga će biti fokusirana na potencijalnu zloupotrebu sredstava iz evropskih fondova u ovom projektu.
Koveši je za RTS pojasnila da je reč o zajmovima koje je za rekonstrukciju pruge i stanice u Novom Sadu dodelila Evropska investiciona banka (EIB).
Slučaj je pokrenut jer je tužilaštvo dobilo pritužbu privatnog lica, rekla je Koveši navodeći da očekuje saradnju srpskih vlasti.
Ono što je u ovom slučaju nedorečeno, jeste koji fondovi i koliko novca je iz Evrope učestvovalo u ovom projektu, piše Danas.
Poznato je da je EU u samoj pripremi i na početku celog projekta bila aktivna, kao i da su Srbiji bili dostupni i zajmovi kod EIB i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), pod povoljnim uslovima. Međutim, ostalo je nepoznato da li je Srbija ikad ove vrste sredstava koristila, jer se okrenula poslovanju, pre svega, sa Kinezima.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbij kaže da ostaje nejasan taj deo u kom su fondovi EU korišćeni.
"Pitanje je da li je došlo do nenamenskog korišćenja fondova EU za to ili je EU dala deo para za izgradnju, odnosno studiju izvodljivosti, projekat i slično. Nije jasno u kom delu su evropske pare ušle u priču, znamo samo za kineske i za domaće", objašnjava on.
Međutim, kako dodaje, čim se Koveši interesuje za to, taj deo novca očigledno postoji.
"Bilo bi dobro da se sazna u kom segmentu je evropski novac korišćen i da li je korišćen u skladu sa namenom, jer se ne može koristiti nenamenski bez dogovora sa samom EU", tvrdi Međak.
Evropski javni tužilac kada istraži ovaj slučaj, on taj predmet i sve dokaze predaje domaćim tužilaštvima u nadležnost na dalje gonjenje, navodi on.
"Onda domaći moraju da postupaju po tome, odnosno ako se ogluše o to, onda nam preti suspenzija svih drugih fondova EU, jer to su njihove pare i obavezali smo se da ćemo ih trošiti u skladu sa pravilima", upozorava naš sagovornik.
On ukazuje da je neko privatno lice podnelo ovu prijavu, a da je razlog najverovatnije to što su sada počeli da isplivavaju detalji finansijske konstrukcije za prugu.
"Da nadstrešnjica nije pala, verovatno se ne bi saznalo šta se tu dešavalo, zato to jeste povezano iako pad nadstrešnice nije predmet istrage", zaključuje Međak.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić za naš portal navodi da je osnovni problem što nije postojala nikakva predinvesticiona studija ili analiza, koja bi utvrdila zašto su kineske kompanije, koje su realizovale posao, povoljnije od bilo koje evropske kompanije.
To pitanje je posebno bitno, prema njegovim rečima, jer su naše železnice, po tehnologiji, morale da se usklade sa evropskim železničkim standardima.
"Kinezi pre ove pruge nikad nisu gradili prugu po evropskim standardima. Tehnologija za pruge u Kini i čitav sistem železnica je drugačiji nego u Evropi. Nije postojala studija koja bi pokazala da Kinezi mogu da nam ponude veći kvalitet, bolju cenu, da brže izvedu radove sa zadovoljavajućim kvalitetom… ta odluka je dakle bila isključivo politička i zato je imala ozbiljne konsekvence", ukazuje on.
Rajić podseća i da nije sproveden nijedan proces javnih nabavki u biranju ponuđača, već da su oni birani direktnom pogodbom, što je protivno ugovoru o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Zbog toga, kako dodaje, nisu mogle da učestvuju ni srpske, ni evropske kompanije.
Još jedan problem, prema njegovim rečima, je to što kineske firme nisu mogle da isprojektuju prugu po potrebnim evropskim standardima jer nikad nisu učestvovale u tome, zbog čega su se obratile CIP-u, koji je onda zajedno sa njima to projektovao.
"U tom projektu je napravljen čitav niz grešaka i bilo je dosta propusta. Problem je što su i nabavke sprovedene tako da su troškovi održavanje te pruge, ovako izgrađene, po kilometru višestruko viši nego za prosečnu prugu brzine do 200 kilometara na čas u Evropi", upozorava Rajić.
I u budućnosti je upitno kako će se ova pruga održavati, naglašava on.
„Troškovi će biti jako visoki, a pruga neće biti rentabilna od putničkog i teretnog prometa. Posebno od putničkog koji se dotira u skoro svim zemljama“, pojašnjava naš sagovornik.
On ukazuje da ceo projekat nije bio dovoljno transparentan.
"Inicijalno se spominjalo da je ukupan iznos bio 1,9 milijardi dolara, najvećim delom je to bio kineski kredit. Međutim, mi znamo da je zbog propusta i različitih intervencija na pruzi, još više stotina miliona dolara kasnije potrošeno. Ono što ne znamo je da li je taj novac koji je bio dodat za sve što nije urađeno prvobitnim projektom, a što podrazumeva i izgradnju stanične infrastrukture, odnosno renoviranje pojedinih stanica u šta spada i renoviranje stanice u Novom Sadu, bio evropski. Odnosno da li se država poslužila i zagrabila i u neke evropske pare", napominje Rajić.
Ugovor koji je potpisan sa Kinezima bio je, prema njegovim rečima, sasvim protivan svim evropskim normama o izgradnji infrastrukture.
Rajić tvrdi da ne postoji nijedan ugovor o izgradnji železničke infrastrukture u Evropi koji je tajan, zbog čega veruje da je ceo ovaj projekat bio vrsta jednog "velikog eksperimenta".
On dodaje da ostaje pitanje šta je bio motiv da se posao sprovede na takav način.
"Logika izgradnje železnice počiva na tome da je to jako skupa igračka, jer što je brža pruga, ona se brže i rabi i mora češće da se održava, odnosno troškovi održavanja rastu. U roku od 20 godina, na održavanje mora da se da još 2,7 puta toliko koliko je inicijalna investicija u prugu. To ide i do 3,5 ili četiri puta ako te brzine rastu", objašnjava on.
Rajić ukazuje na to da je sada problematično što nemamo domaće kompanije da rade kompletno održavanje pruge i šinskih vozila i svega što se koristi na toj pruzi.
"To održavanje je jako skupo, jer morate da pozivate firme koje su na 500 ili 1.000 i više kilometara udaljene od vas, da oni šalju svoje inženjere kod vas ili da vi šaljete cele vagone na popravak tamo. Zbog toga onda ta železnica košta basnoslovno, jer su Kinezi daleko, a oni su gledali da sve što mogu donesu i ugrade iz Kine", ukazuje on.
Pročitaj još
Rajić navodi da ljudi iz železničkog sektora nisu očekivali da će da padne neki građevinski deo, kao što je nadstrešnica.
"Ali sumnje u posao, što se tiče same železnice, su jako izražene kod svih, jer su svi videli kako je projekat vođen i kako je posao rađen paušalno i proizvoljno, a na sve to je vršen i veliki politički pritisak da se rokovi skrate", kaže on.
On ukazuje na još jednu stvar, a to je da je naša pruga zbog svega značajno skuplja od evropskih.
"Mi ne znamo ukupnu cifru ovog projekta, ali verujemo da se cena po kilometru pruge kretala između 10 i 12 miliona dolara. Kada odete u Evropu i vidite pruge brzina do 200 kilometara na sat, u zavisnosti od toga da li su rađene po ravnom ili brdovitom terentu, cene se kreću oko četiri do pet miliona evra za prugu koja ide po ravnoj površini, a od 5,5 do 6,5 za pruge koje idu kroz složene terene. Tu se vidi da smo mi po kilometru pruge bili dosta skuplji od ovih proseka", zaključuje on.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Evropski mediji o srpskim studentima u Strazburu: Da li će ih EU uzeti za ozbiljno?
18.04.2025.•
0
Francuski i mediji drugih zemalja EU su s pažnjom dočekali studente iz Srbije koji su biciklima prešli 1.400 kilometara i u Strazburu uručili evropskim institucijama apel za pravdu u svojoj zemlji.
Dve devojke krale telefone, kod njih pronađene i tablete bez recepta
18.04.2025.•
2
Policija u Beogradu uhapsila je S. M. (19) i A. S. (19) zbog sumnje da su u četvrtak uveče u Ustaničkoj ulici prišle jednoj osobi i iz torbe ukrale mobilni telefon.
Patrijarh u Uskršnjoj poslanici: Svesni smo opasnosti od nesporazuma koji su zahvatili i našu zemlju
18.04.2025.•
8
Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije kritikovao je u Uskršnjoj poslanici individualizam.
MUP apeluje na vozače: Vozite odgovorno tokom praznika, ne sedajte za volan ako ste pili
18.04.2025.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije apelovalo je na vozače da tokom praznika voze odgovorno, poštuju ograničenja, vezuju pojas i ne sedaju za volan ako su pili.
Opozicija učestvuje u lokalnim izborima u Zaječaru: Predata lista
18.04.2025.•
3
Opozicija će učestvovati u lokalnim izborima u Zaječaru.
Rektor posle saslušanja: Ovo se stavlja na teret meni, ali i svim članovima akademske zajednice
18.04.2025.•
14
Rektor Vladan Đokić izjavio je za medije posle gotovo tri sata saslušanja u UKP da je ovo "prijava protiv cele akademske zajednice".
RTS: Radimo u najtežim uslovima, redakcije i novinari bez ikakve svoje krivice nemaju zaštitu
18.04.2025.•
34
Radio-televizija Srbije, čije zgrade u Takovskoj ulici i na Košutnjaku studenti blokiraju od ponedeljka, 14. aprila, objavila je da radi u do sada najtežim uslovima.
Zvižduk dobrodošlice za novog ministra: Sindikat prosvetara poziva na protest
18.04.2025.•
2
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) najavio je protestno okupljanje "Zvižduk dobrodošlice" ispred Ministarstva prosvete u utorak, 22. aprila.
Stručnjaci: Gradnja kod Savskog keja u Beogradu mogla bi da ugrozi vodoizvorište
18.04.2025.•
1
Organizacija Nova planska praksa saopštila je da bi izgradnja stambeno-komercijalnog objekta od 78.000 kvadratnih metara kod Savskog keja na Novom Beogradu "mogla da ugrozi vodoizvorište".
Nova Vlada: Nestranački premijer i ministri "na zadatku slamanja protesta"
18.04.2025.•
21
Srbija je juče dobila novu Vladu, koju predvodi univerzitetski profesor i lekar Đuro Macut. U kabinetu se nalazi više profesora, koji su imenovani za ministre.
.jpg "VIDEO: Veliki broj ljudi ispred policijske stanice pružio podršku rektoru Đokiću")
VIDEO: Veliki broj ljudi ispred policijske stanice pružio podršku rektoru Đokiću
18.04.2025.•
4
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić došao je jutros u Upravu kriminalističke policije na Novom Beogradu.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - ovo ćete lako
18.04.2025.•
3
Razonoda za one koji imaju slobodan dan, a odmor za one koji ipak rade.
Moguće pojačane gužve na putevima zbog uskršnjih praznika
18.04.2025.•
0
Počeli su uskršnji praznici pa se na putevima širom zemlje očekuje pojačan saobraćaj.
Nastavljena blokada RTS-a: Javni servis ne emituje jutarnji program, tokom noći jedan incident
18.04.2025.•
10
Već nekoliko dana ispred RTS-a traje blokada studenata kojoj su se pridružili i brojni građani.
Studenti pozivaju: "Naš Uskrs je i vaš, provedimo ga zajedno pred RTS-om"
18.04.2025.•
8
Beogradski studenti u blokadi pozvali su građane da zajednički proslave Uskrs ispred objekata Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Koštunjaku.
Krivična prijava protiv vozača gradskog autobusa zbog saobraćajne nezgode u Beogradu
18.04.2025.•
2
Beogradska saobraćajna policija podneće krivičnu prijavu protiv vozača autobusa državljanina Šri Lanke W.P.R.C.J (37) zbog sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja.
Novaković (NPS): Pred kraj godine će se razgovarati o prelaznoj vladi, hteo to Vučić ili ne
17.04.2025.•
14
Potpredsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Borislav Novaković ocenio je da će se, pred kraj godine, razgovarati o prelaznoj vladi.
VIDEO Blokada RTS-a ušla u četvrti dan: Studenti ne odustaju od zahteva
17.04.2025.•
1
Studenti zahtevaju raspisivanje novog konkursa za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ili gašenje javnih medijskih servisa.
Advokat Jovan Rajić: Hrvatska državljanka nije napustila Srbiju, čeka se odluka Upravnog suda
17.04.2025.•
3
Pravni zastpunik hrvatske državljanke Arien Stojanović Ivković, advokat Jovan Rajič objavio je da ona nije napustila Srbiju i da se čeka odluka Upravnog suda, koji bi odložio izvršenje te odluke.
Grozev: "Izveštaj FSB je uvredljiv za svakog ko kritički razmišlja"
17.04.2025.•
25
Novinar Kristo Grozev izjavio je da je "siguran da je 15. marta korišćen neki oblik zvučnog oružja".
Profesorke i saradnice Filozofskog fakulteta traže reakciju Odbora za rodnu ravopravnost
17.04.2025.•
9
Deo profesorki i saradnica Filozofskog fakulteta u Beogradu pozvala je univerzitetski Odbor za rodnu ravnopravnost da Vladi Srbije uputi javni prigovor zbog izbora Dejana Vuka Stankovića za ministra.
Komentari 18
Mikica
Botina
Znak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar