Kako će izgledati nastavak školske godine: Nadoknada, ocenjivanje i završni ispiti

Nadležno ministarstvo tvrdi da se nastava obavlja u 97 odsto škola, uključujući izvođenje časova od 45 minuta i režima rada od pola sata, kao i škole u kojima radi deo nastavnika.
Kako će izgledati nastavak školske godine: Nadoknada, ocenjivanje i završni ispiti
Foto: Pixabay (ilustracija)
Teško je utvrditi koliko je osnovnih i srednjih škola u Srbiji prekinulo štrajk i vratilo se na nastavu.
 
Branislav Ranđelović iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta znanja i obrazovanja kaže da učenici, kada se vrate u klupe, ne smeju biti preopterećeni, a da bi ocenjivanje moglo da bude formativno. Direktor OŠ "Veselin Masleša" Milan Stošić ističe da je suština obrazovno-vaspitnih ciljeva bitnija od načina na koji će se oni sprovoditi.
 
Milan Stošić, direktor Osnovne škole "Veselin Masleša" u Beogradu podseća da su generacije učenika koje sada završavaju osnovnu ili srednju školu već bile u izuzetno nestabilnim okolnostima, od pandemije koronavirusa do tragičnih događaja iz maja 2023. godine.
 
"Ova generacija je pre četiri godine bila u koroni. Tada su zaustavljeni u redovnom vršenju svojih dužnosti i nastavnici, i roditelji, i deca. Od tada se neprestano nalazimo u nekom kriznom periodu", kaže Stošić.
On naglašava da se rad škola zasniva na dugoročnim strateškim dokumentima kao što su raznovrsni i godišnji planovi. Prema tome će, kako navodi, svaka škola morati da pokaže koliko je odstupila od svojih planova zbog tekućih okolnosti.
 
"Svaka škola će, u saradnji sa ministarstvom, savetnicima i zavodom, morati da kaže koliko je odstupila od godišnjeg plana rada", objašnjava Stošić.
 
Prednosti i mane osmog časa
 
Kada je reč o uvođenju osmog časa kao mogućeg rešenja za nadoknadu propuštenog gradiva, Stošić upozorava na opasnost od "preteranog formalizma".
 
"Suština su obrazovno-vaspitni ciljevi dece. Ne možemo se baviti decom samo formom - možemo sa platama i satnicama - ali ne i sa njima. Svaka škola će morati da pronađe način da ne preoptereti učenike", poručuje direktor OŠ "Veselin Masleša".
 
Branislav Ranđelović iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta znanja i obrazovanja saglasan je da je dodatni čas "osetljivo pitanje".
 
Smatra da je trenutna situacija u skladu sa blokadam institucija i protestima, možda i prilika da se preispita način na koji se organizuje nastava, prenosi RTS.
Povratak u školske klupe - ima li krajnjeg roka
 
"Danas deca imaju jako kratku pažnju. Teško je da će sa tolikim brojem časova kvalitetno učiti. Možda je ovo i trenutak da razmislimo o smanjenju dnevnog opterećenja u smislu nastave. U moje vreme je pažnja popuštala već tokom petog ili šestog časa", kaže Ranđelović.
 
On ističe i da će osmi čas biti svojevrsni test za nastavnike - da provere koliko su deca u stanju da prate nastavu i da se kroz praksu utvrdi šta je moguće, a šta nije.
 
"Biće to pravi način da vidimo šta deca zaista mogu, a šta ne", naglašava on.
 
Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija ističe da se još uvek ne zna kako će se situacija sa povratkom u školske klupe razvijati, ali da su prosvetni radnici duboko zabrinuti.
 
"Možda u javnosti postoji utisak da mi ne brinemo, ali mi samo o tome sve vreme brinemo - kako će učenici biti ocenjeni i kako će završiti školsku godinu", kaže Dimitrijević.
 
Navodi da mnogo toga zavisi od trajanja protesta, učenika, posebno maturanata, koji su u velikom broju u blokadi nastave.
 
"Ne zavisi sve samo od nastavnika. U zavisnosti od toga kada se protesti završe, zavisiće i način na koji ćemo zaključiti ocene i uspeh učenika", objašnjava ona.
 
Borko Petrović, nastavnik u OŠ "Stevan Jakovljević" iz Paraćina, navodi da se ne može očekivati isti kvalitet znanja kao u redovnim okolnostima.
 
"To znanje neće biti ni približno onom koje bi bilo u normalnim uslovima. Poslednjih godina se sve više uči za ocenu, a ne za stvarno znanje", primećuje Petrović.
 
On napominje da će nastavnici morati da prilagode kriterijume i da u obzir uzmu sve okolnosti.
 
"Znamo tu decu, njihove mogućnosti i kapacitete. Ako ne mogu trenutno da pokažu svoje znanje, moraćemo da im izađemo u susret, ali to znači i spuštanje kriterijuma", ukazuje nastavnik iz Paraćina.
 
Ocenjivanje, radne navike, forma i suština
 
Ranđelović ukazuje na potrebu za većim korišćenjem formativnog ocenjivanja.
 
"Nastavnici najbolje poznaju svoje đake. Moraće da budu fleksibilni i da nađu kompromis između propisanog i realnog", smatra on.
 
Posebno podvlači značaj fokusa na stvarno znanje, a ne samo na ocene.
 
"Dobro je što je kolega podsetio da treba da se osvrnemo na znanje dece, a ne samo na njihove ocene", zaključuje Ranđelović.
 
Stošić ističe da su prosvetni radnici odgovorni ljudi i da im treba omogućiti mehanizme da školsku godinu privedu kraju na najbolji mogući način.
 
"Ne možemo ovo završiti ako svi akteri - deca, roditelji, nastavnici, ministarstvo - ne razumeju situaciju i ne usaglase svoje stavove", tvrdi direktor OŠ "Veselin Masleša".
 
Na pitanje, šta savetuje nastavnicima i roditeljima, on odgovara da je najvažnije da se prvo vodi računa o deci.
 
"Prvo gledajmo psihičko stanje dece. Da ih privolimo da se vrate u školu, da ih ocenjujemo formativno, odnosno, da ocena bude afirmativna", poručuje Stošić.
 
Završni ispiti i autoritet nastavnika
 
Joca Stojkov iz OŠ "Ivan Goran Kovačić" u Beogradu posebno ističe problematiku završnog ispita.
 
"To je nešto što treba dobro analizirati. Škole nisu bile u istoj situaciji, a učenici bi trebalo da imaju iste uslove", upozorava Stojkov.
 
Rešenje, kako navodi, mora da dođe od nadležnog ministarstva i da se zasniva na realnoj proceni situacije.
 
"Treba doneti adekvatna rešenja na osnovu analiza, a ne šablonski", smatra Stojkov.
 
Stošić, međutim, ističe da ima dece koja u školu nisu dolazila mesecima.
 
"Nemamo više vremena za dodatne sadržaje. Prioritet treba da bude na predmetima koji ulaze u završni ispit - srpski, matematika, fizika, hemija, istorija, geografija, biologija", ukazuje sagovornik.
 
On upozorava na to da, iako je proleće i dani su duži, vremena je sve manje.
 
"Da li ćemo sve stići i da li ćemo sve postići u školi? Potrudićemo se, ali moraju da se potrude i deca, i roditelji", ističe Stošić.
Ranđelović, pak, veruje da najveći izazov tek predstoji, a to je - vraćanje navika.
 
"Najteže će biti vratiti radne navike i autoritet nastavnika. To nije važno samo za ovu godinu, već za celokupno obrazovanje te dece", zaključuje sagovornik iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta znanja i obrazovanja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Nastavnik

    05.04.2025 20:40
    Ne glumatajte
    Stradija nema škole od '90 tih godina prošlog milenijuma ... Ovo-danas su pričuvne ustanove za čuvanje dece, dok se roditelji vrate sa svojih poslova... što legalnih, ili pre nelegalnih ....

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Trodnevni štrajk pravosuđa od ponedeljka

Zaposleni u pravosuđu najavili su trodnevni štrajk zbog dosadašnjeg "ćutanja" Ministarstva pravde na ranije upućene zahteve, koji će početi u ponedeljak 7. aprila.