Za Danijelu Nestorović iz Ekološkog ustanka među prvima na spisku za lustraciju su Aleksandar Vučić i urednici pojedinih medija, dok profesor Đorđe Pavićević iz Zeleno-levog fronta ne negira da je dvehiljaditih godina bilo osnova da se aktuelnom predsedniku izrekne takva mera, ali insistira da proces "pročišćavanja" institucija mora biti kombinovan "sa dobro osmišljenim politikama i praksama razotkrivanja istine".
Kada je 2003. godine u Srbiji donet Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, poznat pod nazivom Zakon o lustraciji, mnogi su verovali da će nekima od aktera političkog života u Srbiji za koje se utvrdi da su devedesetih godina doprineli masovnom kršenju ljudskih prava barem na neko vreme biti zabranjeno da budu na, ili da se kandiduju za javne funkcije.
Njihove nade su, međutim, ubrzo raspršene, pošto Komisija za lustraciju nikada nije ni počela da radi, jer jedan od devet članova, koga je trebalo da predlože stranke bliske bivšem režimu, nikada nije izabran, podseća
N1.
Šansa za to trajala je punih deset godina, posle čega je zakonu istekao rok i lustracija je na razočaranje jednih, i zadovoljstvo drugih - zaboravljena.
Krajem decembra prošle godine Ekološki ustanak predao je Skupštini Srbije predlog Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, ali se on do danas nije našao na dnevnom redu zasedanja parlamenta.
"Mala je verovatnoća da bi predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić stavila taj predlog zakona na dnevni red. Ali svakako smo morali da predamo takav predlog jer je to osnova za bolje društvo kakvom težimo", kaže za portal N1 Nestorović.
I Pokret slobodnih građana je 2020. godine predstavio Nacrt zakona o lustraciji i tada najavio da će, ukoliko postane parlamentarna stranka, zatražiti ukidanje imuniteta narodnim poslanicima.
Predstavnik stranke Srbija centar Slobodan Cvejić izjavio je ranije za Danas da "jedino izborni poraz režima koji štiti i obnavlja se na ovakvim medijima (tabloidima) i sprovođenje lustracije na svim nivoima može doneti neku pozitivnu promenu".
Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević nedavno je izjavio da je dvehiljaditih godina trebalo sprovesti Zakon o lustraciji, jer "bez namirenja pravde i vraćanja vere ljudima da vredi biti pošten ne može biti napravljen iskorak iz situacije u kojoj se sada nalazi Srbija".
Danijela Nestorović za N1 ističe da bi, kako kaže, "aveti iz prošlosti" nestale sa scene da je lustracija sprovedena dvehiljaditih godina, ali i precizira ko bi se od novih aktera na političkoj sceni našao na spisku za lustraciju.
"Ima ih mnogo, ali svakako bih izdvojila Aleksandra Vučića, Sinišu Malog koji je bio član Demokratske stranke i direktor Agencije za privatizaciju, Ivicu Dačića, Maju Gojković, Anu Brnabić, Nebojšu Krstića, Aleksandra Martinovića, kao i predstavnike tabloidnih medija koji decenijama šire mržnju, razdor i dezinformacije - Željka Mitrovića, Dragana Vučićevića. Zatim predstavnike pravosuđa - pre svega mislim na Zagorku Dolovac koja je kriva za potpuno urušavanje pravosuđa", naglašava Nestorović.
Profesor Fakulteta političkih nauka i poslanik Zeleno-levog fronta Đorđe Pavićević za N1 kaže da zakon o lustraciji ima smisla, ali "da njegovi učinci ne mogu biti onakvi kakvi se očekuju u delu javnosti".
"Dubinska demokratizacija podrazumeva mnogo više od toga i to je složen proces kojim se politička moć vraća u ruke svim građanima, koji će onda sami 'lustrirati' nepoželjne. Za to je potrebno uvesti niz institucionalnih mehanizama koji će građanima omogućiti da se oni mnogo više pitaju o stvarima koje ih se tiču", naglašava Pavićević.
Šta podrazumeva lustracija?
Pod lustracijom se najčešće podrazumeva zabrana učešća u javnom životu i u obavljanju javnih funkcija onima za koje se utvrdi da su u prethodnom periodu učestvovali u kršenju ljudskih prava.
Prema predlogu Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava Ekološkog ustanka, lustracija treba, između ostalog, da se primeni na one koji su kandidati ili obavljaju funkciju predsednika države, predsednika narodne i pokrajinske skupštine, gradonačelnika, člana republičke vlade, direktora, glavnog urednika ili zamenika glavnog urednika "organizacije koja se bavi javnim informisanjem ili izdavaštvom".
Rok važenja zakona je 20 godina, a odgovornost za kršenje ljudskih prava određuje nezavisna komisija od devet člonova, u kojoj su sudije Vrhovnog suda Srbije, istaknuti pravnici i tužioci. Onima za koje se utvrdi da su kršili ljudska prava zabranjuje se da pet godina budu na funkcijama koje zauzimaju ili da se za njih kandiduju.
Ceo tekst N1 o lustraciji možete pročitati na
OVOM LINKU.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Gašić o paradi Vojske Srbije: Ceo svet će 15. septembra moći da vidi jednu jaku i ubojitu vojsku")
Komentari 32
Gogi
Mile
Ime*
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar