Skoro četvrtina učenika žrtve nasilja

Prema istraživanju UNICEF-a, koje je prošle godine sprovedeno u devet vojvođanskih srednjih škola, 23 odsto učenika je jednom ili više puta bilo žrtva vršnjačkog nasilja.

Oko deset procenata njih povremeno u školu nosi i oružje, dok je najčešći oblik nasilja i dalje verbalno.

U pilot projektu "Škola bez nasilja", u okviru kojeg je obavljeno istraživanje, učestvovale su i novosadske srednje škole "Pavle Savić" i Elektrotehnička "Mihajlo Pupin". Ispitano je preko 6.000 učenika i 830 odraslih osoba, zaposlenih u školama.

Pokazalo se da je, pored vršnjačkog, zastupljeno i nasilje između nastavnika i učenika, kaže psihološkinja Jasmina Kodžopeljić. "Kao alarmantan podatak pojavljuje se da je u istoj toj meri, a čak i malo više, zastupljeno nasilje između nastavnika i učenika i to obostrano, kako od strane nastavnika, tako i od strane učenika, i pri tom su verbalni oblici nasilja najzastupljeniji" objašnjava ona. Kodžopeljićeva je ukazala i na to da je vređanje i ismevanje najčešći oblik nasilja nastavnika nad učenicima, dok se učenici najviše služe pretnjama nastavnicima.

Šta pokazuju statistike?

Statistike govore da je vršnjačko nasilje više zastupljeno u srednjim stručnim školama, nego u gimnazijama, a dečaci su i dalje nasilniji od devojčica. Školsko usmerenje značajan je faktor koji doprinosi učestalosti nasilja, dok nacionalna pripadnost i mesto u kojem se škola nalazi to nisu. Nasilje se najčešće dešava u trećem razredu srednje škole, a najmanje u prvom.

Kada se uporedi ponašanje osnovaca i srednjoškolaca nakon što se dogodi nasilje, osnovci su ti koji zatraže pomoć, dok stariji učenici izbegavaju. Ako to i učine, učenici srednjih škola se obrate prijateljima, a skoro nikada nastavnicima, pokazuju statistike. Osnovci se prvo obrate roditeljima, pa nastavnicima. Što se tiče elektronskog nasilja, zanimljivo je da su roditelji tvrdili da toga nema, dok je anketa među decom pokazala da je skoro 99 odsto njih primilo mejlove preteće i uvredljive sadržine.

Interesantan je i podatak da su u srednjim školama odlični učenici manje izloženi nasilju, nego u osnovnim. U pitanju je izmenjena percepcija odlikaša, smatra psiholog Petar Čolović. "Razlog za to može biti malo izmenjen status odličnih učenika, u toj vrsti vršnjačke grupe. Oni se verovatno više ne opažaju kao štreberi, bubalice, kao neki ugrožavajući faktor, već se prepoznaju neki njihovi kvaliteti, kao savesnih, vrednih, možda neki liderski kvaliteti tada dolaze do izražaja",  navodi Čolović.

U programe uključiti i roditelje

Da bi se smanjilo vršnjačko nasilje u školama, potrebno je i da se roditelji uključe u preventivne programe kao što je ovaj. Osim toga, važno je konačno zabraniti fizičko kažnjavanje dece u porodici i svim drugim strukturama, smatra  Dragana Koruga, saradnik UNICEF-a.

"Kada se to bude unelo kao izmena u porodični i krivični zakonik, onda ćemo imati kao društvo, kao zajednica, definisan okvir u kome onda mogu da deluju programi preventivno", kaže Koruga i dodaje da to zahteva značajne promene i u našim vaspitnim obrascima.

Projekat "Škola bez nasilja" biće potrebno još prilagoditi srednjoškolskom uzrastu, ocenila je Koruga. On bi, u potpunosti, trebalo da bude sproveden do kraja kalendarske godine, a njegova funkcija za sada je samo preventivna, naglasila je ona.

Istraživanje je sprovedeno uz pomoć stručnjaka sa katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, pokrajinskog Sekretarijata za  obrazovanje i kancelarije UNICEF-a u Beogradu. (V.Đ.)