Na "kragnama" zaradili milione evra

Prema pisanju "Dnevnika", preskinoć kasno je završeno saslušanje pomenutih okrivljenih u Tužilaštvu, nakon čega je sudija Osnovnog suda za prethodni postupak odredio pritvor osmorici okrivljenih, dok ze za dvojicom advokata traga.

Istraga o prevarama u osiguranju traje mesecima, a još uvek se utvrđuje koliko je ljudi u njima učestvovalo. Po dosadašnjim podacima iz više istraga, osumnjičeni za ta dela samo u Novom Sadu su uz pomoć lažirane dokumentacije uspeli da naplate više desetina miliona dinara po osnovu odštete zbog navodnog povređivanja u autobusima prilikom saobraćajnih udesa u kojima su učestvovala vozila gradskog prevoza.

Prevare su počinjale stvarnim udesom gradskog autobusa, nakon čega bi radnik GSP-a na mašini za izdavanje karata otkucao još nekoliko, koje bi kasnije podelio poznanicima i prijateljima kojima su služile kao dokaz da su bili u autobusu koji je učestvovao u sudaru. Navodno povređeni u saobraćajkama su se obavezno javljali u Urgentni centar, žaleći se na bolove u vratnom delu kičme. Povrede nisu bile vidljive, a na snimcima se takođe nije moglo videti da li je reč o stvarnoj povredi ili ne.

Lekari, uglavnom ne želeći da rizikuju zdravlje tih pacijenata, propisivali su stavljanje "kragne" i slične terapije, na osnovu čega su, zajedno s dobijenom autobuskom kartom, preko advokata, predavali osiguravajućim kućama zahteve za naknadu nematerijalne štete. U nekim slučajevima su i lekari bili deo prevare, svesno izdajući lekarsku dokumentaciju o navodnim povredama, zbog čega su ranijim istragama obuhvaćeni i zdravstveni radnici Kliničkog centra Vojvodine, piše Dnevnik.

Po grubim procenama stručnjaka iz te oblasti, osiguravajuće kuće u Srbiji godišnje gube od dva do četiri miliona evra zbog prevara u osiguranju. Čak i ako saobraćajna nesreća prođe bez povređenih, to ne znači da jedan od aktera neće ubrzo dobiti poziv osiguravajuće kuće da uplati deo odštete koju je ta kuća već isplatila drugom učesniku udesa. To se dešava kada je osiguravajuće društvo prevareno, a iznosi idu i do više hiljada evra.

Po rečima predsednice Komisije za sprečavanje prevara u osiguranju pri Udruženju osiguravača Srbije Sanje Kovačević, s porastom ekonomske krize, broj pokušaja prevara raste. Vara se, najčešće, kod osiguranja motornih vozila. "Kod kasko osiguranja obično je u pitanju fingiranje saobraćajnih nezgoda, gde se dva vozila "čuknu" branicima, ali je unutra devetoro ljudi koji prijave povrede", kaže Sanja Kovačević.

Lažirane saobraćajke, po pravilu, dešavaju se noću, bez svedoka, na malo prometnim saobraćajnicama. U njima učestvuje skupo vozilo koje je kasko osigurano, i jedno staro, gotovo bezvredno. Posle navodne nezgode, učesnici pozivaju policiju da izvrši uviđaj, posle čega podnose zahtev za isplatu štete.

Prevaranti najčešće naplaćuju takozvanu trzajnu povredu vrata, do koje obično dolazi kada auto biva udaren otpozadi. Za to mogu dobiti i do 3.000 evra. Često se traži i naknada za pretrpljeni strah, za koji se isplaćuje oko 500 evra.

Prevare je teško dokazati pa je zato broj obraćanja osiguravajućih društava MUP-u i Tužilaštvu do sada bio relativno mali. Sve osiguravajuće kuće imaju sektore za otkrivanje prevara, a neke od njih na tim mestima zapošljavaju bivše policajce, a kako kažu u Udruženju osiguravača, saradnja s policijom je odlična, ali ne nailaze na razumevanje u pravosuđu.