U Novom Sadu se umire na poslu

U Novom Sadu i široj okolini od početka godine je na radnom mestu život izgubila jedna osoba, dok je prošle godine čak četvoro ljudi poginulo na poslu. Kada je reč o teškim povredama na radu, država je u ovoj godini priznala 10 takvih slučajeva u našem okrugu, dok su prošle 24 osobe teško ozleđene na poslu.

Kada je reč o bezbednosti i zdravlju na radu, Novi Sad nesebično daje svoj doprinos sumornoj realnosti Srbije, u kojoj je samo prošle godine na poslu poginulo čak 37 ljudi, dok je više od hiljadu teško povređeno. Broj ljudi koji trpe neljudske uslove rada daleko je veći, a o tome svedoči i jedna od slušateljki Radija 021, koja je bila zgrožena uslovima rada za radnike koji su nedavno asfaltirali okolinu objekta preduzeća u kojem radi.

"Isparava vreo katran, a temperatura je već 40 stepeni. Kad pripremaju teren, da bi vreo asfalt bio prosut, diže se oblak prašine, a radnici nemaju nikakvu masku, pa to ide direktno u pluća. Da ne pominjem da nemaju nikakvu zaštitu od sunca", kaže ova zabrinuta Novosađanka. Uz opasku da se u svim relativno civilizovanim zemljama rad na otvorenom prekida tokom najtoplijeg dela dana, naša slušateljka kaže da je sličan problem pokušala da reši inspekcijom, ali da radnici nisu bili za to, navodeći da su od strane poslodavca pripremljeni da u slučaju da se inspektori pojave krivicu za nepoštovanje propisa preuzmu na sebe.

Ipak, dešava se da krivica nije samo na poslodavcima, već i na radnicima, koji se ne pridržavaju pravila, kaže potpredsednica Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Jelena Češljević. "On nema šlem, prošao je negde i nešto mu je palo na glavu i na licu mesta je stradao. Znači, postoje mogućnosti da se neke stvari i bez dodatnih finansijskih sredstava promene u tom smislu", kaže Jelena Češljević.

Najveći problem je, ipak, što bahati poslodavci žrtvuju ljude zbog kojeg evra više u džepu. Na širem području grada država je na to odgovorila s tri krivične prijave protiv poslodavaca u prošloj i ni jednom u ovoj godini. Načelnica okružne inspekcije rada, Ljiljana Stojšić, kaže za Radio 021 da se protiv poslodavaca godišnje podnese do sto zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, te izda skoro hiljadu rešenja kojima se poslodavcima nalaže da otklone utvrđene nepravilnosti. Ipak inspekcija najviše radi na preventivi. "Tako da svi ljudi shvate koliko je značajna oblast bezbednosti i zdravlja na radu i da sami preduzmu mere, kako bi zdrav i bezbedan rad bio standard. Da bi se to postiglo, nama je neophodno da to shvate i zaposleni i poslodavci", kaže Ljiljana Stojšić.

Za to što smo još na niskom nivou shvatanja značaja bezbednosti na radu najkrivlja je država, koja osnovna radnička prava predstavlja kao naučnofantastičnu priču. U tom stilu je i pre neki dan Pokrajinski sekretarijat za rad predstavio nove podzakonske akte u oblasti zaštite na radu, kao i dalje aktivnosti u ovoj oblasti, te očekivanja od Akta o proceni rizika. Podatke o tome koji su to najnesavesniji poslodavci u gradu u resornom sekretarijatu, inspekciji, ali ni sindikatu, ovog puta nismo dobili. (Dejan Stojičić)

U Novom Sadu i široj okolini, od početka godine je na radnom mestu život izgubila jedna osoba, dok je prošle godine čak četvoro ljudi poginulo na poslu. Kada je reč o teškim povredama na radu, država je u ovoj godini priznala 10 takvih slučajeva u našem okrugu, dok su prošle, 24 osobe teško ozleđene na poslu.

Kada je reč o bezbednosti i zdravlju na radu, Novi Sad nesebično daje svoj doprinos sumornoj realnosti Srbije, u kojoj je samo prošle godine na poslu poginulo čak 37 ljudi, dok je više od hiljadu teško povređeno.

Broj ljudi koji trpe neljudske uslove rada daleko je veći, a o tome svedoči i jedna od slušateljki Radija 021, koja je bila zgrožena uslovima rada za radnike, koji su nedavno asfaltirali okolinu objekta preduzeća u kojem radi. „Isparva vreo katran, a temperatura je već 40 stepeni. Kad pripremaju teren, da bi vreo asfalt bio proust, diže se oblak prašine, a radnici nemaju nikakvu msku, pa to ide direktno u pluća. Da ne pominjem da nemaju nikakvu zaštitu od sunca“, kaže ova zabrinuta Novosađanka. Uz opasku da se u svim relativno civilizovanim zemljama rad na otvorenom prekida tokom najtoplijeg dela dana, naša slušateljka kaže da je sličan problem pokušala da reši inspekcijom, ali da ranici nisu bili za to, navodeći da su od strane poslodavca pripremljeni da u slučaju da se inspektori pojave, krivicu za nepoštovanje propisa preuzmu na sebe.

Ipak, dešava se da krivica nije samo na poslodavcima, već i na radnicima, koji se ne pridržavaju pravila, kaže potpredsednica Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Jelena Češljević. „On nema šlem, prošao je negde i nešto mu je palo na glavu i na licu mesta je stradao. Znači, postoje mogućnosti da se neke stvari i bez dodatnih finansijskih sredstava promene u tom smislu“, kaže Jelena Češljević.

Najveći problem je ipak, što bahati poslodavci žrtvuju ljude zbog kojeg evra više u džepu. Na širem području grada, država je na to odgovorila s tri krivične prijave protiv poslodavaca u prošloj i ni jednom u ovoj godini. Načelnica okružne inspekcije rada, Ljiljana Stojšić kaže za Radio 021 da se protiv poslodavaca godišnje podnese do sto zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, te izda skoro hiljadu rešenja kojima se poslodavcima nalaže da otklone utvrđene nepravilnosti. Ipak inspekcija najviše radi na preventivi. „Tako da svi ljudi shvate koliko je značajna oblast bezbednosti i zdravlja na radu i da sami preduzmu mere, kako bi zdrav i bezbedan rad bio standard. Da bi se to postiglo, nama je neophodno da to shvate i zaposleni i poslodavci“, kaže Ljiljana Stojšić.

Za to, što smo još na nivou shvatanja značaja bezbednosti na radu, najkrivlja je država, koja osnovna radnička prava predstavlja kao naučnofantastičnu priču. U tom stilu je i pre neki dan Pokrajinski sekretarijat za rad predstavio nove podzakonske akte u oblasti zaštite na radu, kao i dalje aktivnosti u ovoj oblasti, te očekivanja od Akta o proceni rizika. Podatke o tome koji su to najnesavesniji poslodavci, u gradu u resornom sekretarijatu, inspkeciji, ali ni sindikatu, ovog puta nismo dobili. (Dejan Stojičić)