"Četnička obeležja biće na budućim paradama"

Kontinuiteti „ordenovanja i orlovanja“ Prvi i Drugi svetski rat
……………………………………………………………………………..
„Касније ће многи од злочинаца, уместо да буду стрељани, ући у власт (као људи угледни у свом крају, способни да обезбеде гласове на изборима) и у нову југословенску војску, и то са чином више у односу на
претходни, а многи ће понети и највиша српска ратна одликовања – попут Славка Кватерника који је лично из руку краља Александра примио орден Белог орла
…………………………………………………………………………………………………………………………………………….
Knez Pavle je uoči Drugog svetskog rata mislio da je pametno odlikovati Ordenom Karađorđeve zvezde najbliže Hitlerove saradnike Geringa i Ribentropa i to je i učinio.

Izgleda da su se gibaničari toliko nadali da će da paradiraju ispred Putina da ih je ovo prikucavanje za zemlju, kako i treba, prilično pogodilo. Od proleća 1944. godine četnici generala Mihailovića bili su potpuno pomešani sa jedinicama Vermahta u "odbrani" Srbije od antifašističkog pokreta, pre svega jugoslovenskih komunista. Izdaja, počinjeni genocid nad Muslimanima i Hrvatima kao i nebrojeni zličini nad Srbima antifašistima, na kraju su čak i najekstremnijeg antikomunistu kakav je bio Čerčil naveli da digne ruke od pijandure i njegove koljačke bande. Septembra 1944. godine i Petar II je shvatio da je zadnji trenutak za spašavanje obraza pa je smenio i Mihailovića i njegovog duhovnog vodju, instruktora iz Londona, genocidnog profesora Slobodana Jovanovića. Mihailoviću to nije bilo dovoljno. Vodeći četničke operacije protiv NOV iz Bosne i Hercegovine, naredjivao je zločine kao da je početak rata. Na kraju je proslavljeni "anrifašista" prihvatio ljubaznu ponudu Milana Nedića i Dimitrija Ljotića i stavio se na čelo združenih srpskih kolaboracionističkih snaga. Za izdaju i počenjene teške ratne zločine prema civilnom stanovništvu i zarobljenim pripadnicima NOV Mihailović je sudjen, osuđen na smrt i streljan, nažalost samo jedanput. Tokom rata je Vrhovni štab NOV proglasio tri amnestije za četnike, poslednju 12.09.1944. godine. Tada je veliki broj zavedenih ili prisilno mobilisanih četnika prešao u partizane, posebno zbog poziva kralja Petra II Karadjordjevića da se svi stave pod komandu maršala Tita i neki od njih su učestvovali u oslobadjanju Beograda. Tako će tokom parade u čast 70 godina od Beogradske operacije ipak duh četnika biti prisutan, ali ti četnici nisu po volji Oliveru Antiću i ostalim članovima udruženog projekta. Te četnike niko i ne pominje. Takvih četnika se zločinci i njihovi duhovni naslednici stide.

Ja baš nešto i ne razumem zbog čega će četnička obeležja biti na budućim paradama, kad se oni NISU borili protivu fašista, nego SA njima?
Jel može neko da mi objasni?