Srbija u 2015. opet u recesiji

"Već sada pravimo makro projekcije za sledeću godinu, i ne vidimo rast, trendovi ove godine pokazuju da će i sledeće godine najverovatnije biti recesija. Privreda bi na tom trendu bila čak i da nije došlo do smanjenja plata i penzija", ocenio je Petrović gostujući na RTS-u.

On je, međutim, dodao da će dodatni efekat na pad proizvodnje u 2015. godini dati smanjenje plata i penzija koje će izazvati pad tražnje. "Otuda je neophodno da tu uskoče javne investicije koje bi delom kompenzovale ovaj efekat zatezanja", ocenio je Petrović.

Petrović je naveo da je smanjenje plata i penzija bila nužna mera koja se očekivala i krajem protekle godine, ali da ona nije dovoljna, jer se na ovaj način štedi svega 400 miliona evra u sledećoj godini, što znači da u 2015. nedostaje još 300 miliona evra uštede.

Predsednik Fiskalnog saveta je naveo da postoje još tri bloka reformi koje se moraju sprovesti da bi se deficit sveo na razuman nivo, a to je reforma javnih preduzeća, smanjivanje zaposlenosti u budžetskom sektoru koji ne podrazumeva javna preduzeća i firme u restrukturiranju, zatim bolja naplata poreza i borba protiv sive ekonomije. "Svi ovi blokovi zajedno mogu da daju neophodne uštede koje će dovesti do smanjenja deficita i zaustavljanja rasta javnog duga", precizirao je on.

Petrović je naveo da od svih javnih preduzeća Srbijagas pravi najveći problem, jer sada već ima milijardu evra duga i rekao da je problem što država ovom javnom preduzeću sada izdaje po treći put garanciju od 160 miliona evra.

Petrović očekuje da će ubuduće predmet razgovora sa MMF-om biti i reforma javnih preduzeća, koja je do sada uglavnom bila u nadležnosti Svetske banke, te da će ubuduće na tom problemu raditi integrisano ove dve institucije. "Verujem da će MMF tražiti vrlo čvrste garancije šta će se dešavati sa javnim preduzećima i to je odlično za sve, jer je to težak profesionalni posao. A težak je i politički", ukazao je on.

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić rekao je da sve analize pokazuju da Srbiji u ovom trenutku nije potreban novac MMF-a, jer nemamo ugroženu likvidnost. "MMF treba da oceni da je pravac reformi dobar, da postavi određene kvantitativne ciljeve. Fond uvek posmatra stvar na tri godine. Nama predstoji fiskalna konsolidacija i reforme koje treba da imaju trogodišnji okvir, a to znači da 2017. godine naš deficit ne može biti veći od tri odsto BDP", ocenio je Savić i dodao da srpska strana treba da ubedi MMF da je sposobna da smanji deficit na taj nivo da bi bio postignut dogovor sa ovom međunarodnom institucijom.

Govoreći o merama fiskalne konsolidacije Savić je rekao da javna preduzeća sada treba da daju ključni doprinos ukupnim reformama i da je ključ oporavka srpske privrede u tom delu. On je upozorio da treba sve uraditi da se ne dođe u situaciju u kojoj bi PDV morao da se poveća, jer "ćemo na taj način poskupeti reformu, a svako povećavanje PDV povećava sivu ekonomiju".