Nemamo pravo da tražimo NIS

"Sasvim je jasno da je kriza u vezi sa izgradnjom "Južnog toka" nastala iz političkih razloga, odnosno zbog rata na jugoistoku Ukrajine. Evropska unija podržava vlast u Kijevu, a Moskva pobunjenike u Donjecku i Lugansku pa je to osnovni razlog zbog čega je "zapelo" oko Južnog toka. Slobodno možemo konstatovati da je ukrajinska kriza "glogov kolac" za sprovođenje tog važnog projekta", kaže za "Danas" Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. On dodaje da se potez koji je povukla Moskva može posmatrati i kao "taktički", sa ciljem prebacivanja odgovornosti u "dvorište Evropske unije".

"Cilj Rusa je jasan. Oni jednostavno žele da pošalju poruku potrošačima gasa u Evropi. Ako u narednom periodu bude problema sa količinama gasa, ako bude bilo nestašica, za to će biti odgovoran Brisel, jer je izgradnju Južnog toka onemogućio zbog političke podrške Kijevu. Ono što je najvažnije jeste to da Srbija, koja je uvučena u političko prepucavanje dve velike sile, ne može da uradi ništa kako bi se situacija popravila, kaže Savić.

On ističe da će naša zemlja biti veliki gubitnik ako Južni tok ne bude bio izgrađen. "Međutim, mi ništa ne možemo da uradimo da bi se to promenilo, čak formalno pravno nemamo pravo ni da zatražimo da se Srbiji vrati Naftna industrija Srbije, koja je bila deo sporazuma o izgradnju Južnog toka kroz teritoriju naše zemlje. Razlog za to je taj što prethodna vlada Srbije koja je potpisivala gasni sporazum nije predvidela mogućnost da projekat propadne i u ugovorima ne postoji klauzula o vraćanju NIS-a državi u slučaju da posao propadne. Verujem da će premijer Aleksandar Vučić, u slučaju da do izgradnje Južnog toka zaista i ne dođe, od Moskve tražiti da se sporazum promeni, ali objektivno gledano naš manevarski prostor na tom planu je veoma mali. Prethodna vlada je naime bezrezervno verovala da je Evropskoj uniji taj gasovod neophodan i da aranžman nikad neće propasti. Postoji mogućnost da Rusi pristanu na promenu sporazuma, ali to će biti samo mali ustupci koji sigurno neće dovesti u pitanje vlasništvo Gaspromnjefta nad NIS-om", smatra sagovornik lista "Danas".

I Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, misli da je stav Moskve prebacivanje odgovornosti na Brisel, ali je i dalje čvrsto uveren da će do izgradnje Južnog toka ipak doći. - Osnovni razlog izgradnje Južnog toka je potreba potrošača u Evropskoj uniji za većim količinama gasa. Dakle, sprovođenje tog projekta je ekonomski interes Evrope. Pedeset odsto akcija kompanije za izgradnju Južnog toka je u vlasništvu firmi iz EU, odnosno Nemačke, Francuske i Italije. Činjenica je da administracija u Briselu stavlja "klip pod točkove" izgradnji tog gasovoda, ali to nikako ne znači da ga zemlje Evropske unije ne žele. Sasvim je logično što su Rusi povukli ovakav potez i prebacili odgovornost na EU, koja iz političkih razloga koči projekat. Trebalo je to i ranije da urade. Ipak, i pored svega, ne verujem da će izgradnja Južnog toka biti definitivno odbačena. Verujem da će, iz razloga koje sam naveo, gasovod ipak biti izgrađen i da će prolaziti kroz teritoriju Srbije. Zbog svega toga Beograd ne treba da pravi nikakve rezervne planove, jer će se izgradnjom Južnog toka kroz plaćanje tranzitnih taksa značajan novac sliti u budžet, kao i kroz porez koje će platiti naše građevinske firme angažovane na izgradnji", naglašava Vuletić.

Proroković: Dugo pripremana odluka

Dušan Proroković, politički analitičar i predsednik Političkog saveta DSS, kaže da je obelodanjivanje odluke o obustavljanju projekta Južni tok, koju je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin saopštio tokom posete Turskoj, "novo pozicioniranje Rusije prema EU sa ciljem da se njihovi odnosi preurede".

"Tu su Južni tok i sudbine Srbije i Bugarske periferni - kolateralna šteta za koji smo u dobroj meri i sami krivi. Pre šest meseci u Južni tok se pompezno uključila Austrija. Iz ove perspektive jasno je da je to bila poslednja ruska ponuda EU da se sačuva jedinstven evropski ekonomski prostor od Lisabona do Vladivostoka. EU je ćutala, a Rusija se okrenula Turskoj. To je verovatno dugoročno pripremamo, jer je reč o njihovoj spoljnopolitičkoj, energetskoj i trgovinskoj saradnji", smatra Proroković. Prema njegovoj proceni, poslednja ruska odluka u Srbiji će "kratkoročno imati dramatične energetske posledice, jer će, između ostalog, gas plaćati skuplje nego do sada, jer će sada Turska biti posrednik za ruski gas u jugoistočnoj Evropi".

Proroković kaže da to "dugoročno, ipak, neće imati rđave efekte, jer će Srbija morati da potraži drugačija rešenja za energetsku sigurnost, ali i da unapredi odnose sa okolnim zemljama, pogotovo sa BiH i to u novom tursko-ruskom okviru na Balkanu".

Zemlje EU i NATO analiziraće rusko otkazivanje izgradnje gasovoda Južni tok, rekla je šefica diplomatije EU Federika Mogerini. Ona je istakla da "naše zemlje moraju da proanaliziraju tu odluku Rusije". Odluka svedoči o neophodnosti povećanja energetske bezbednosti EU, diverzifikacije, ne samo načina transporta energetskih resursa, nego i izvora za EU, rekla je Mogerini.

Direktni gubici evropskih kompanija od zamrzavanja projekta Južni tok dostići će najmanje 2,5 milijardi evra, proizilazi iz materijala kompanije Saut strim transport (South Stream Transport). Među firmama koje će izgubiti profit su nemačka Juropajp, koja je izabrana za isporučioca 50 odsto narudžbina za cevi za prvu liniju, vrednosti 500 miliona evra. Japanski konzorcijum Marubeni-Itoću i Sumimoto dobio je narudžbine za 40 odsto cevi za drugu liniju projekta na sumu od 320 miliona evra.