Prevarantski biznismeni propalim firmama prisvajaju milione evra

Da bi se ovakvim pljačkama stalo na kraj, dobro je da se donese najavljeni zakon o diskvalifikovanim biznismenima, ali to neće biti dovoljno ako se problem ne reši sistemski i u ceo postupak ne uključi Poreska uprava, kaže za "Dnevnik" konsultant u Mreži za poslovnu podršku Dragoljub Rajić.

Agencija za privredne registre uskoro će formirati listu diskvalifikovanih biznismena, a da bi se ovakav spisak i napravio biće usvojen Zakon o privremenom ograničenju prava obavljanja privrednih i drugih delatnosti. Taj novi propis trebalo bi da zaustavi praksu da se osniva nova firma, "čista" od dugova, kada stara više ne može da se izvuče iz problema.

Da se nastavi poslovanje, a da za  prevaru niko nikada ne plati račun. Zakon predviđa formiranje registra diskvalifikovanih lica, a registracija u APR-u će biti zabranjena vlasnicima, direktorima, članovima nadzornih i upravih odbora – čija firma ima problem. Prema poslednjem predlogu zakona, koji je ušao u javnu raspravu, registracija će biti zabranjena ukoliko stara firma bude u blokadi 120 dana. Trenutno je, inače, od 335.000 privrednih subjekata, njih oko 15 odsto u blokadi više od 120 dana.

U jedinstveni registar, koji će biti javan, unosiće se mere koje donese sud ili organi uprave, zatim mere ukoliko je otvoren stečajni postupak i podaci o blokadi poslovnog računa. Takođe, APR će odbijati registracionu prijavu sve dok su te informacije u registru.

"Zakonodavni okvir u Srbiji je takav da kada neko zatvori firmu, a nije vam platio, možete eventualno da ga tužite za prevaru ili prijavite to policiji. Razultati takvih pokušaja su da u 2,8 odsto slučajeva neko ko je oštećen može da nadoknadi štetu. Po tom stepenu dobijene odštete, Srbija se nalazi na dnu evropske lestvice. Dakle, ukoliko želimo da u Srbiji imamo strane investitore i razvijemo domaće kompanije, moramo da promenimo privredni ambijent i zaštitimo savesne firme", kaže Rajić.

On ponavlja da je dobro da se usvoji najavljeni zakon i prevaranti izbace iz igre, ali napominje i da ono što je predloženo u nacrtu nije dovoljno. Jer, pojašnjava, nove firme za stare gazde tj. prevarante može formirati i njihov radnik, dalji rođak ili bilo ko drugi ko je spreman da za neku novčanu nadoknadu uđe u mutne igre.

"Da bi se sprečile prevare, neophodno je da se uključi Poreska uprava i to tako što će se pre gašenja firme detaljno proveravati poslovanje onoga ko je podneo zahtev. Takođe, morao bi da se ostavi rok od nekoliko nedelja ili meseci od momenta podnošenja zahteva do samog odobrenja gašenja firme, kako bi se detaljno proverili svi aspekti poslovanja, kako su naslati gubici ili dugovi", kaže Rajić.

A to, prema njegovim rečima, ne može da radi Agencija za privredne regustre, već jedino inspektori Poreske uprave. "Kada bi Poreska uprava proveravala, mogla bi lako da utvrdi da li neko gasi firmu zato što je zbog poslovnih razloga zapao u probleme, ili mu je namera da napravi prevaru. Ako papiri pokazuju da nekom posao ide loše a naručio je pre mesec dana veliku količinu robe za veliku sumu novca, a sada naprasno želi da ugasi firmu i dugove ostavi neplaćene, onda je jasno da je posredi prevara. Tada bi inspektori Poreske uprave prijavu podnosili Tužilaštvu, a prevarante bi morale da čekaju višegodišnje zatvorske kazne i prodaja imovine kako bi se nadoknadila šteta", kaže Dragoljub Rajić.

Ovo je, napominje on, i evropska praksa, a "bilo bi bolje da ne izmišljamo toplu vodu" nego da se primenjuje ono što je efikasno.