Najviše žalbi građana na samovoljnu administraciju

Od 4.310 do sada rešenih pritužbi u 2014. godini, čak 2.057 odnosilo se na povredu prava na elementarno zakonit rad, na zaštitu od ćutanja adminstracije i na korektno i efikasno postupanje organa, kaže zastitnik građana Saša Janković u godišnjem intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, za njima slede pritužbe na povrede ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava (1.629, odnosno 37,80 odsto), posebnih prava ranjivih kategorija građana (790, odnosno 18,33 odsto) i građanskih i političkih prava (767, odnosno 17,80 odsto). Šta to govori o opštem stanju ljudskih prava u Srbiji, Janković ima dvojak odgovor - ima pozitivnih pomaka u određenim stvarima, poput rada vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava, velikog broja projekata, akcionih planova i strategija koje je pokrenula, dok s druge strane ima i pojava koje jednostavno pogaze sve te deklarativne akte, najave i planove.

Kao konkretan primer Janković je naveo nedavnu odluku ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina da dva miliona evra, namenjenih za rad nevladinih organizacija u oblasti socijalne zaštite, preusmeri u Fond za lečenje retkih bolesti kod dece. Kako je objasnio, država se pre više godina opredelila da zdravstvene, socijalne, integrativne i servise zaštite za ljude sa smetnjama u razvoju, socijalno ugrožene i druge kojima treba posebno pomoć društva koja se ne pruža isključivo kroz državne organe, već i kroz civilni sektor.

"I to je bio deo dobrog plana, koji je nešto što je pozitivno. I onda se u svemu tome desi da konkurs za takvu vrstu organizacija koje će pružati usluge, u ovom slučaju, socijalne pomoći, bude na jedan krajnje sporan način sproveden i da, kada se to otkrije, ministar izjavi da dva miliona evra neće biti utrošeno u tu svrhu, nego u neku sasvim drugu", rekao je Janković.

On je podsetio da je u prošlogodišnjem izveštaju ocenio da u Srbiji postoje pojedinci koji su jači od institucija istakao da to nikako ne može da bude pokazatelj poštovanja ljudskih prava i vladavine prava, već da je politička volja važnija od zakona. Da postoji mogućnost promene takve prakse ukazuje i činjenica da su državni organi otklonili preko 90 odsto propusta koji su utvrđeni u postupcima koje je Zaštitnik građana pokrenuo na osnovu brojnih pritužbi i na sopstvenu inicijativu, ali i to da je prvi put za sedam godina Vlada Srbije pokazala interesovanje da ustanovi koje su to neizvršene preporuke ovog kontrolnog organa, rekao je Janković. Ipak, prema njegovim rečima, Srbiji nedostaje mogućnost da se njeni građani, za razmatranje svojih pritužbi, obrate prvo nižim instancama, a tek onda, ukoliko to ne urodi plodom, Zaštitniku građana.

Govoreći o nedavno usvojenom Zakonu o uzbunjivačima, Janković je navodi da je zaštita uzbunjivača ključna ne samo u borbi protiv korupcije, već i za najšire društvene interese. Krajem novembra Zaštitnik građana saopštio je da neće učestvovati u radu Komisije za slučajeve nestalih beba iako, kako je rekao, smatra da je to tema koja obeležava prošlost i sadašnjost našeg društva bez čijeg rešavanja neće moći da se krene dalje.

Poželevši uspeh toj komisiji, Janković je objasnio da ne može da učestvuje u njenom radu zbog nekoliko razloga, a prevashodno zato što komisija neće biti formirana posebnim zakonom, zbog čega će joj biti ograničena istražna ovlašćenja i nezavisnost. Prema njegovim rečima, pre četiri godine izneo je stav da se istraga nestalih beba mora urediti zakonom, jer bi na taj način organ koji bi istraživao slučaj, dobio ozbiljna istražna ovlasćenja.