Zakon o sprečavanju pranja novca prati i elektronski novac

U tim izmenama i dopunama zakona, koji treba da stupe na snagu 1. oktobra 2015. godine, navedeno je da ukoliko iznos na sredstvu koji se ne može dopunjavati ne prelazi 250 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu, tada izdavalac elektronskog novca ne mora da prati takvog klijenta.

Isti uslov važi ukoliko ukupan iznos elektronskog novca, pohranjen na sredstvu koji se može dopunjavati u kalendarskoj godini ne prelazi 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti, osim kada je na zahtev imaoca elektronskog novca u istoj kalendarskoj godini otkupljen elektronski novac u iznosu od 1.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu.

Razlog za donošenje izmena ovog zakona, prema objašnjenju NBS, je usklađivanje s propisima EU, pre svega direktivama u oblasti platnih usluga i elektronskog novca. Pošto su u zakonsku regulativu uvedene nove vrste privrednih subjekata - platne institucije i institucije elektronskog novca, bilo je neophodno pojam obveznika u Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma proširiti i na te subjekte, imajući u vidu moguću uključenost tih institucija u domaćim i stranim tokovima plaćanja.

Predlagač izmena nije menjao postojeće rešenje koje je na snazi od 2009. godine, kada je donet važeći zakon, koja se tiču društva za osuguranje i dobrovoljnih penzijskih fondova. Tako društva za osiguranje ne moraju da prate klijente koji plaćaju pojedinačnu ratu premije ili zbir više rata premije osiguranja u jednoj kalendarskoj godini do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu. Takođe, te finansijske institucije ne moraju da prate klijente, ako plaćanje jednokratne premije ne prelazi iznos od 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu i to je zakonsko rešenje koje već postoji, ali je ponovljeno u izmenama i dopunama zakona iz tehničkih razloga.

Dobrovoljni penzijski fondovi ne moraju da prate transakcije lica pri zaključivanju ugovora o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu ili ugovora o penzijskom planu, pod uslovom da prava iz tih ugovora nije moguće preneti na treće lice ili ih koristiti kao obezbeđenje za uzimanje kredita ili pozajmice.