Državni službenici spavaju na poslu

Državni službenik i dalje je jedno od najpopularnijih zanimanja, efektivno rade tri sata i 45 minuta, društvene mreže im nisu zabranjene, a pored svega stižu i da odspavaju.

Istraživanja pokazuju da je produktivnost na državnom poslu 45 odsto, dok je u privatnom sektoru duplo veća. Radnici zaposleni kod privatnika koriste samo zakonsku pauzu i skoro ništa više, jer se ostalo vreme radi punom parom. - Problem u državnoj upravi je što po pravilu imate 10, 12 ljudi koji vuku posao za 50. A onda tih 50 otaljava, nema inicijativu, usporava, pa eto, čak i drema na poslu. Svi se isto nagrađuju, bez obzira na rezultate. Zato spavači nemaju motivaciju da ustanu iz fotelje i bace se na posao - priča predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.

Ne samo da za spavanje u državnoj službi nema kazne, već dremarošima jednako sleduju dnevnice za praznike i prekovremeni rad (kad ih zadesi). - Radili, ne radili, isto im se hvata. Imaju platu u dan, vikend, dnevnice, odmore... Sve je to normalno, ali razlika između onoga ko pošteno radi i onoga ko drema mora da se napravi - ističe Savićeva.

Umesto toga, državni službenici zakonom su zaštićeni kao beli medvedi i otkaz im se može dati samo u slučaju teške povrede radne obaveze. U šta spavanje ne spada. S druge strane, teško onom u privatnom sektoru koga šef uhvati da drema nad tastaturom, a kod privatnika se uglavnom toliko radi da bi zaposleni često najradije zaspali i nad stolom.

- Da bi umor trajno nestao, mora se otkloniti tačno ono što ga uzrokuje. Tri su glavna razloga zašto se nekome često spava na poslu. Najčešće je u pitanju hronična prezasićenost poslom i dinamičan tempo rada koji zaposleni više ne može da izdrži - objašnjava psihološkinja Ljiljana Filipović.

Za sredovečnog muškarca iz jednog naučnog instituta u Beogradu spavanje na poslu deo je svakodnevnih rituala. - U Institutu sam oko pola osam ujutru. Doručkujem uvek kod kuće, a na poslu popijem kafu ili čaj. Obično nisam u žurbi i imam ritam rada koji je identičan skoro svakog dana. Kad počnem da radim, onda stvarno radim. Izučavam literaturu i istraživanja iz svoje oblasti, pišem radove. Efektivno, bez pauze, radim dva do tri sata. Onda se zavalim u fotelju i odremam pola sata do sat vremena - priča ovaj beogradski naučnik. Kratak san na poslu, kaže, ne ometa ga u radu, naprotiv.