Završena rasprava o pet predloga zakona, glasanje sutra

Poslanici Skupštine Srbije završili su raspravu po amandmanima na pet predloženih zakona, među kojima je i zakon o energetici i o njima će se izjasniti sutra.

Izglasavanjem tih zakonskih rešenja biće završeno i jesenje zasedanje parlamenta.

Tokom raprave u pojedinostima prihvaćeno je skoro polovina od uloženih amandmana, među kojima sui oni kojima se odredbe zakon o energetici o priključenju objekata na elektromrežu i gasnu mrežu usklađuju s rokovima za izdavanje građevinske dozvole iz Zakona o planiranju i izgradnji.

Podršku su najavile skoro sve poslaničke grupe sem Nove stranke, koji nisu imali suštinskih primedbi, već su to objasnili principijelnim stavom pošto, akko tvrde nisu imali dovoljno vremena da pročitaju zakonska rešenja.

Poslanici će se sutra izjasniti o predloženim izmenama zakona o planiranju i izgradnji, o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, o matičnim knjigama, kao i o Predlogu zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma Srbije i Evropske komisije o pravilima za korišćenje finansijske pomoći EU iz pretpristupnih fondova (IPA II).

Veći deo zasedanja prošao je bez direktnog televizijskog prenosa, pošto je šef poslanika DS-a Borislav Stefanović želeo da govori o dešavanjima u Mionici, što predsednca skupštine Maja Gojković nije dozvolila, zbog lokalnih izbora koji se tamo odžavaju.

Novi zakon o energetici širom otvara vrata investitorima da ulažu u oblast energetike u Srbiji i za otvaranje novih radnih mesta, što je prioritet Vlade Srbije, izjavio je resorni ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Novim zakonom, koji je reformskog karaktera, značajno se poboljšava investicioni ambijent u sektoru energetike, rekao je on i najavio da je pred Srbijom ozbiljan investicioni ciklus u toj oblasti, jer postoji dosta zainteresovanih investitora iz EU, SAD i Rusije da ulažu.

Najavio je da će Srbija uskoro početi izgradnju nove elektrane u Kostolcu, a postoje i planovi za ulaganje u termoelektranu i rudnik Štavalj, uz mogućnost velikog ulaganja u obnovljive izvore energeije zahvaljujući podsticajima države, kako bi do 2020. dostigli cilj od 27 odsto struje iz obnovljivih izvora energije.

Novim zakonom o energetici će se u Srbiji od 1. januara 2015. godine u potpunosti primenjivati sve mere iz Trećeg energetskog paketa EU za oblasti gasnog, elektroenergetskog sektora i obnovljivih izvora energije, čime Srbija postaje prva zemlja u region koja je primenila sve te odredbe, rekao je Antić, istakavši da je Srbija u oblasti energetike najviše iskoračila u usklađivanju sa evropskim integracijama.

Novim zakonom će biti zadržana zaštita za energetski ugrožene kupce, što kako je rekao, ukazuje da Vlada i Ministarstvo energetike vode odgovornu socijalnu politiku u ovoj oblasti, jer će i u sledećoj godini za subvencionisanje ugroženih potrošača biti izdvojeno 700 miliona dinara za sve koji ne mogu da plaćaju struju i koji će dobiti besplatno od 120 240 kilovat sati struje mesečno i određene količine gasa.

Predstavivši predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma Srbije i Evropske unije (EU) o pravilima za korišćenje finansijske pomoći EU iz pretpristupnih fondova (IPA 2), ministarka Jadranka Joksimović je najavila da će Srbija za 2014. godinu od Evropske unije dobiti 72 miliona evra bespovratne pomoći za sanaciju šteta od poplava, kao i 115 miliona evra za projekte po različitim sektorima.

Ona je navela da će 62 miliona evra biti dodeljeno Srbiji u okviru instrumenata za predpristupnu pomoć EU, odnosno u okviru programa IPA 2 , a 10 miliona evra je iz okvira regionalnog mehanizama podrške.

Joksimović rekla da će usvajanjem tog dokumenta biti uspostavljen pravni osnov za korišćenje sredstava koje je EU već odobrila Srbiji.

Ona je najavila da će pomoć EU za ceo region iznositi 11, 7 milijardi evra do 2020. godine, a za Srbiju je od toga namenjeno 1,5 milijardu evra, s tim što mogu biti odobrena i posebna sredstva kao nagrada za efikasno korišćenje IPA 2 i zbog dobre primene evropskih pravila.

Postoji i mogućnost budžetske podške Srbiji od EU, kao i dobijanje novca kroz višegodišnje planiranje, navela je Joksimović.

Sredstva iz IPA fondova predstavljaju i podršku strukturnim reformama Srbije, a ako ne budemo dobro pripremljeni za određene projekete teško da ćemo moća koristiti neke veće fondove, rekla je Joksimović.

Predstavivši izmene Zakona o matičnim knjigama, minsitarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički je istakla da se izmene tog zakona usvajaju kako bi ta zakonska rešenja bila usklađena sa već usvojenim izmenama Zakona o državnoj upravi u oblasti uslova koje državni službenik mora da ispuni. "Reč je o davanju ovlašćenja za vođenje upravnog postupka i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica", rekla je Udovički na sednici parlamenta.

Ona je dodala da se predlaže da zamenik matičara može da bude lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akadeskim sutidajama, sa najmanje 180 ESPB bodova na osnovnim strukovnim studiajama, odnosno na studijama u trajanju od tri godine društvenog smera.

Ministarka je dodala da je neophodno produžiti rok za ispunjenje propisane obaveze imalaca javnih ovlašćenja u kojem bi oni u celini izvršili dostavljanje sadržaja drugog primerka matičnih knjiga u elektornskom obliku nadleženom ministarstvu. Udovički je podvukla i da je najveći broj opštinskih i gradskih uprava u centralnom sistemu pristupio u poslednje dve godine, odnosno da je od ukupno 1.673 matična područja 1.154 već u tom sistemu.

Ona je navela da su od ukupno 113.350 matičnih knjiga u centalni sistem uneti podaci za 61.969 matičnih knjiga, a ukupno 17.900.000 upisa.